Mali vodič kroz greške u investiranju - kako ih zaobići

Kovid 19 i popularizacija kriptovaluta su pozitivno uticali na broj ljudi koji investiraju u akcije na Balkanu. Broj konstatno raste jer su ljudi uvideli da je investiranje na berzi najbolji način da Vaš kapital raste uz izloženost riziku koju vi birate. Toliki priliv novih investitora je uticao i na količinu grešaka koje se dešavaju više nego inače, a opet, greške su sastavni deo investiranja. Ne postoji poznati investitor koji nije imao bar jednu grešku koja ga je mnogo koštala. Warren Buffet je mogao mnogo ranije da kupi Apple, Bill Ackmanove greške sa Valeantom i Herbalifeom, Sorošev fond, koji je kupio Rivian kao najveću poziciju pre par meseci, Tiger Global, koji je jedan od najuspšenijih fondova u 21. veku izgubio oko 50 odsto ukupne vrednosti fonda od početka godine...

„Buying high and selling low“

Verovatno najpopularnija greška kod novih investitora. Novi investitori ulaze u tržište kada sve raste i kada svi zarađuju. Uzmite za primer maniju koja je počela Gamestopom, pa fantastičan rast bitcoina. Mnoge posmatrače je to inspirisalo da otvore naloge i da se upuste u svet investiranja. Takođe, brzorastuće kompanije koje su ostvarile benefite za vreme kovida su bile popularne kod manjih investitora na društevnim mrežama, te su i oni beležile dvocifrene, pa čak i trocifrenih povrate. Ohrabreni 2020. godinom nakon otvaranja, kao i neverovatnim rastom u 2021, novi invesitori su pomislili kako je na berzi lako zarađivati novac pa su konstano kupovali pri padovima i sada imamo situaciju da je većina takvih kompanija preko 50 odsto u minusu od svog maksimuma.

Slično smo imali i 2000. godine kada je bio „tehnološki balon“. Najlošije odluke su se upravo dešavale kada je dno bilo blizu jer su se investitori previše uplašili i potpuno izlazili iz svih pozicija vodeći se logikom da je bolje sačuvati bar mali procenat početnog ulaganja nego ništa. Istorijski se to pokazalo kao najgora odluka, i najčešća greška kod novih investitora, tj. kupovina kada je „bull run“ – kada sve raste i prodaja onda kada imamo iste kompanije, ali po mnogo atraktivnijim cenama.

Podsetiću da je Amazon u jednom momentu pao za čak 90 procenata. Ko je držao ili, još bolje, dokupljivao, ostvario je povrat u hiljadama procenata. Naravno, treba napomenuti i da je bilo mnogo više drugih kompanija koje nisu prošle kao Amazon.

Bitno je imati ličnu strategiju i držati se nje. Ukoliko stalno menjate strategiju i kupujete kompanije koje su trenutno popularne jer mislite da ćete ostvariti veći povrat, verovatno će se desiti suprotno. Ova greška vodi "retail" investitore u mnogo manji performans od tržišnog, jer konstatno prelaze iz jedne kompanije u drugu samo zato što primećuju da ona raste jer postoji tzv. „hype“.

Bloomberg

Ne znate šta posedujete

Veoma česta pojava kod novih investitora je da imaju dvocifren procenat portfelja u nekoj kompaniji, i da misle kako je ona „sledeća velika stvar“, a opet ne znaju da objasne čime se tačno kompanija bavi. U ovom slučaju, možete zaraditi samo uz veliki faktor sreće. Pre odluke za investiciju, neophodno je uraditi analizu: konkurentske prednosti, menadžmenta, finansija, godišnjih i kvartalnih izveštaja...

Ograničiti emocije i iracionalnosti

Svaka greška potiče od nas i zbog naše psihologije, pa smo mi ti na koje treba najviše obratiti pažnju kako ne bismo postali pristrasni. Svaki investitor konstatno mora da preispituje svoje uverenje, kao i zašto poseduje tu akciju i samim tim minimizuje lični ego. To nas vodi u najrealniji scenario i bolju investicionu odluku.

Nije bitno da li mi nešto mislimo već da li će ta kompanija rasti u budućnosti ili ne, a sve zavisi od njene sposobnosti da bude bolje od konkurencije i samim tim daje superiornu vrednost kupcima/korisnicama.

Mnogi su smatrali da je internet privremena inovacija, čak i nobelovac Paul Krugman. To ih je odvelo u lošiji performans i propuštanje kupovine kompanija koje su sada jedne od najvećih na svetu. Nije bitno da li je nešto rekao neki analitičar ili čak nobelovac, ako imamo svest i uvid u to šta će biti trendovi za nekoliko godina ili decenija i koje kompanije će biti ključni igrači.

Bitno je istaći i da tržište nije efikasno zbog ljudskih emocija jer konstatno idemo iz jednog ekstrema u drugi. Prevelike pohlepe, kada mislimo da će sve ići beskonačno gore (Cathy Wood) i očajanja kada mislimo da će berza konstatno padati, što upravo pruža fantastične prilike za kupovinu.

Nestrpljivost

Često investitori odlučuju da napuste berzu nakon najvećih padova kada misle da nikada neće biti bolje. Iskusni investitori te situacije eksploatišu. Istorijski je berza uvek vraćala uloženi novac. Ili što bi rekao Warren Buffet - berza je uređaj koji transferuje novac od nestrpljivih investitora ka strpljivim. Kad je dugoročno investiranje u pitanju, to se pokazalo kao potpuno istinito.

Nepravilna diverzifikacija

Možemo preterati sa diverzifikacijom jer mislimo da na taj način smanjujemo rizik. Prevelik broj kompanija u portfelju ne smanjuje rizik, već potencijal povrata.

Prevelika koncentrisanost pozicija vas može odvesti u preveliki rizik ukoliko niste profesionalac. Međutim, mnogi uspešniji investitori poput Stanley Druckenmillera smatraju da najbolji investitori imaju vrlo koncentrisane pozicije za koje su uradili detaljno, temeljno istraživanje i poprilično su sigurni da je risk/reward na njihovoj strani.

Bloomberg

„Catch the falling knife“ iliti hvatati nož koji pada

Jedna od najčešćih grešaka. Zbog pogrešno protumačenih fraza poput „sell when others are greedy, and buy when others are fearful“ mnogi investitori upadaju u tu zamku. Kada neka kompanija objavi vrlo loše rezultate i padne u dvocifrenom procentu, mnogi je investitori (dominantno početnici) kupe. Ta kupovina često vodi u još veći gubitak jer je obično potrebno vreme da cena prođe period konsolidacije. Takođe vrlo bitno je šta kupujete i kakvu perspektivu ta kompanija ima, jer u manjem broju slučajeva ti padovi mogu biti dobra prilika za kupovinu.

Dokupljivanje loših kompanija

Ne smete se zaljubiti u akciju! Uprkos sve lošijim performansama odbijamo da prodamo jer verujemo u nju iz iracionalnih razloga, a činjenice ostavljamo po strani. Krupni poslovni problemi se teško rešavaju i tržište takve kompanije poprilično kazni zbog nestrpljivosti investitora. Obično su potrebne godine koje neretko podrazumevaju i novi top menadžment. Držati takve kompanije često predstavlja veliki oportunitetni trošak.

Ukoliko nisam siguran u perspektivu neke kompanije, a smatram da u kratkom do srednjem roku mogu zaraditi na njoj, obično sebi stavim limit i ako cena padne ispod tog limita, momentalno je prodajem. Moderni digitalni brokeri imaju opciju "stop loss", što je još jednostavnije.

Drugačije je ukoliko ta kompanija ima jak "economic moat", nastavlja da ga širi i pritom je sadašnji problem privremenog karaktera. Npr. mnoge kvalitetne kompanije koje sada imaju probleme sa lancem snabdevanja će te probleme rešiti.

Uzmimo za primer GFC 2008. godine. Pogledajte kako su prošli investitori koji su kupovali Bank of America ili JP Morgan, a kako oni koji su kupovali Citi i mnoge evropske banke.

Prodavanje kompanija koje imaju odličan performans

„Let your winners run.“ Ukoliko kompanija konstatno raste i beleži dobre rezultate, nema razloga za prodaju. Mnogi su prodavali Microsoft, Teslu, Apple i mnoge druge jer su bili zadovoljni profitom, a mogli su ostvariti mnogo više.

Nominalan vs. realan povrat

Ne smete zanemariti valutu u kojoj investirate i koliki je uticaj inflacije na vaš povrat. To se uvek mora uzeti u obzir, jer ako ste dominantno investirani u dolarima, a primarna valuta vam je evro, ostvarili ste povrat od preko 15 odsto YTD. Treba izbegavati valutno nestabilne zemlje koje vam mogu anulirati sav realan povrat.

Slušanje drugih

Ukoliko želite da budete uspešan, samostalan investitor, morate obratiti pažnju koga slušate. Idealno je da ne slušate nikog već samog sebe, jer se najbolje uči na ličnom iskustvu. Takođe, za natprosečne povrate je potrebno jako uverenje u potencijal kompanija. Jedini način da imate jako uverenje koje Vas neće navesti na prodaju pri nekoj većoj korekciji je ukoliko ste sami uradili analizu.

Vremenski horizont

Da li želite da investirate jednu, tri, pet, 10, 30 godina? Ukoliko imate kratkoročnu orijentaciju, onda se treba osvrnuti ka trejdingu, a ne investiranju. Bitno je odrediti lični vremenski horizont kako biste se na osnovu njega pozicionirali. Mnoge investitore ne brine trenutna kriza, jer znaju da će njihove akcije doživeti nove vrhunce zbog dugoročnog vremenskog horizonta.

Menadžment rizika

Neophodno je da budete svesni sopstvene tolerancije na rizik i gradite portfelj na osnovu nje. Takođe, postoje vremena kada je prihvatljivo izlagati se većim rizicima kao u uslovima ekspanzije i početka novog privrednog ciklusa i manjih rizika kao što je sadašnja situacija.

Mislite da je berza kocka

Ukoliko ovo smatrate, investiranje nije za vas. Kocka podrazumeva da sve zavisi od spoljnih faktora dok pri investiranju mnogo od vas samih.

Prihvatite neznanje

„Acknowledging what you don’t know is the dawning of wisdom.“  - Charlie Munger

I sam sam prošao kroz ovu fazu nakon višegodišnjeg čitanja knjiga o investiranju, shvatio sam da je praksa ključ, uz konstantnu edukaciju (čitanje knjiga, naučnih radova, godišnjih i kvartalnih izveštaja...). Najveće greške sam pravio kada sam mislio da sam provalio tržište.

Investiranje u kompanije koje su tek imale IPO

Dovoljno je pogledati njihov performans do danas. Sećam se 2021. kada je bio rekordan broj IPO-ova, u jednom momentu je oko 80 odsto njih bilo u dvocifrenom plusu. Kada je vrhunac optimizma i početak veće korekcije, upravo te dve stvari su jedan od vodećih indikatora.

Kada kompanija ima IPO, obično je cena prevelika zbog VC fondova koji su „naduvali“ valuaciju, takođe nemate nikakav kvartalni izveštaj ili 10K na osnovu kog biste mogli da uradite konkretnu analizu kompanije.

Tražiti savet koju akciju kupiti

Najbolje je uraditi sopstveno istraživanje i utvrditi šta Vama prija na osnovu Vašeg vremenskog horizonta, uverenja i tolerancije na rizik.

To pitanje najčešće dobijam i nezahvalno je iz više razloga. Pre svega, još uvek nemam licencu na osnovu koje mogu davati finansijske savete, a i da je posedujem, opet to ne bih radio, jer najbolja akcija ne postoji. Neko bi bio zadovoljan sa "low beta, high dividend" kompanijom koja se kreće par procenata godišnje, dok bi toj istoj osobi posedovanje Tesle, koja se redovno kreće u desetinama procenata stvorilo neprijatno iskustvo.

Na kraju krajeva, idealan portfolio za vas je onaj sa kojim možete mirno da spavate.

Bloomberg

Najveća greška – nikad ne počnete ili brzo odustanete

Investiranje nije za svakoga, ali oni koji su istrajni će uz duži vremenski horizont gotovo izvesno ostvariti profit.
Ukoliko ste početnici, pametna odluka je kupovina jeftinih index fondova poput S&P 500 ili investiranje u dobre otvorene fondove kojih još uvek nema u Srbiji. S&P je od 1992. do danas u proseku beležio rast od 10,66 odsto. Dobar fond bi mogao da ostvori ili viši povrat ili isti pri manjem izlaganju riziku. Postoji li bolji način da se očuva i raste vaš novac uz umereno izlaganje riziku?
Ako znate šta radite, indeksi nisu toliko atraktivni jer vam u uslovima ekspanzije ograničavaju potencijalan povrat i u uslovima restrikcije vode u veće gubitke. 

 

Napomena: Ništa izrečeno nije finansijski savet, već isključivo mišljenje autora. Neophodno je da uradite sopstveno istraživanje i da na osnovu njega donesete investicionu odluku.

Ova analiza nužno ne odražava mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adria i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar