U trenutku kad ulagače na svetskim berzama zbog oscilacija cena, negativnih vesti i Putinovih smrtonosnih hirova trese sve jača nervoza - pa se čini kako bi jedino sigurno ulaganje mogle biti u akcije proizvođača antidepresiva - investitori na lokalnim berzama deluju kao da su preplavljeni već poslovičnim budističkim mirom i spokojem. Njima je nepredvidljivost rutina, a razočaranja su im svakodnevica.
Upoređivanje lokalnih regionalnih berzi sa svetskim pandanima nije najzahvalniji zadatak, a posebno ne ako se očekuju dobre vesti. Međutim, najnovija analiza Bloomberg Adrije pokazuje da, koliko god lokalna podela nosi svoje breme, ona za ulagače može ponekad biti dobra vest, a za veštije čak i šansa.
Dobar deo svetskih berzanskih indeksa od početka je godine zabeležio pad veći od 20 odsto. Takav snažan pad tradicionalno je prihvaćen kao jedan od glavnih vesnika loših vremena, a na engleskom ima i svoj poseban naziv: "bear market". No, dok su indeksi na većim svetskim berzama ljubili pod, na lokalnim berzama u regiji priča je donekle drugačija.
Analitički tim Bloomberg Adrije ističe kako je od indeksa u regiji jedino onaj na Ljubljanskoj berzi pratio svetske pandane. SBI TOP indeks je od početka godine skliznuo 1,4 poena. Vrednost zagrebačkog Crobexa pala je za 4,8 poena.
Berzanski indeksi drugih regionalnih berzi su rasli: Belex 15 Beogradske berze je u plusu za tri odsto, indeks SASE Sarajevske berze ojačao je gotovo šest odsto, a banjalučki BIRS i više od 15 odsto. Analitičari napominju kako bi indeksi u regiji trebalo da koreliraju sa globalnim trendovima, ali razlika u odnosu na njih, a time i njihov ovogodišnji relativni uspeh, proizlaze iz slabije likvidnosti na lokalnim tržištima. To potkrepljuju i brojkama.
Dok dnevni promet na većim globalnim berzama, poput one u Frankfurtu, može iznositi 0,3 ili više odsto njihove tržišne kapitalizacije, on se na lokalnim berzama uglavnom kreće u rasponu od 0,02 do 0,07 odsto. Čak i berze iz nešto šire regije, poput onih u Budimpešti, Bukureštu ili Sofiji, ostvaruju viši dnevni promet od lokalnih i on se kreće u rasponu od 0,04 do 0,15 odsto tržišne kapitalizacije.
Kapitalizacija i percepcija
Glavni razlozi koje analitički tim Bloomberg Adrije navodi za niski promet su "premala kapitalizacija da bi se privukli veći globalni investitori" i "tržišna percepcija potencijalnog povrata (u terminima vrednosti i vremena) od investiranja u lokalne kompanije". Ti elementi, dodaju analitičari, znače da i dalje postoji potencijal rasta lokalnih berzi kao deo šireg približavanja većim tržištima.
Razmere negativnih tendencija na svetskim tržištima naš analitički tim ilustruje i odlivom novca iz globalnih investicionih fondova. Do sredine septembra iz njih je povučeno ukupno 635 milijardi dolara. Taj iznos treba uporediti ss 484 milijarde dolara odliva tokom pandemijske 2020. godine, ističu analitičari.
Najveći odliv novca ove godine imaju obveznički fondovi iz kojih je povučeno 350 milijardi dolara, nakon njih slede fondovi koji ulažu u akcije sa odlivom od 231 milijarde, te hibridni fondovi sa ipak nešto umerenijim padom od 46 milijardi dolara.
U poređenju lokalnih tržišta sa svetskim, naši su analitičari su uzeli u obzir još neke pokazatelje. Među njima je i popularni P/E koeficijent - odnos cene akcije na berzi i zarade po akciji koju je ostvarila kompanija. Grubo, P/E je jedan od indikatora koji može reći radi li se o precenjenoj ili potcenjenoj akciji. Visina i kretanje P/E koeficijenta kroz vreme daju indikacije kakva očekivanja imaju ulagači o budućem trendu na berzi.
Začudo, lokalne berze se po tom pokazatelju, uz po neki izuzetak, ne razlikuju previše od ovogodišnjih globalnih trendova. Mada trendovi nisu bili usklađeni, naši analitičari ističu kako je "opšti trend (..) usmeren prema dole". Pad vrednosti P/E odnosa za berzanske indekse u rasponu od jednog od šest bodova ove godine imale su ljubljanska, zagrebačka, skopljanska i banjalučka berza.
Takvi brojevi odgovaraju i globalnim pandanima. Za DAX indeks frankfurtske berze P/E odnos je ove godine skliznuo za 3,5 boda, za MSCI EM indeks, u koji ulaze akcije sa rastućih tržišta, to je iznosilo 3,25 bodova, a za EURO STOXX 50 u čijem su sastavu akcije iz država evrozone, pad je iznosio 4,8 bodova. Slično je bilo i na berzama šire regije - na berzi u Budimpešti taj je pokazatelj skliznuo za 3,2 boda, a u Bukureštu za 5,3.
Negativna očekivanja
Međutim, kako domaće berze nikada ne razočaraju svojom posebnošću, bilo je i izuzetaka. Na Sarajevskoj berzi, P/E koeficijent ove godine je blago porastao, za 0,3 poena.
Generalno, opadajući trend P/E odnosa na berzama je posledica negativnih očekivanja investitora. Veći odnos P/E bi značio da investitori očekuju da će zarada kompanije rasti, a samim tim i procvat privrede, što će opravdati visoku cenu akcija.
A šta se može očekivati u narednim mesecima? Analitički tim smatra da će se volatilnost nastaviti na berzama uz trend pada cena akcija. Ključni razlozi su: nastavak geopolitičkih tenzija, konkretizacija usporavanja privrede od četvrtog kvartala ove godine pa nadalje i dalje zaoštravanje monetarne politike.
"Svi će ovi elementi nagristi profite kompanija", upozorava analitički tim Bloomberg Adrije, a oni će biti pod pritiskom i zbog inflacije. "Mada očekujemo kako će inflacija usporiti u 2023, i dalje će biti iznad višegodišnjeg proseka koji je prethodio 2022", dodaju.
Ipak, nije sve tako crno. Potencijalni pad cena biće ograničen time što je "mnogo negativnih elemenata već uračunato u sadašnje vrednosti akcija". Po pitanju vrednosti P/E koeficijenta "sva tržišta Adria regije blago su precenjena osim Slovenije", piše analitički tim i upoređuje ih s P/E koeficijentom MSCI EM indeksa, koji je nešto niži. S druge strane, to znači da postoji i nešto mesta za rast za slovenačke, čija je valuacija na nižem nivou nego akcije u DAX, EURO STOXX 50 ili MSCI EM indeksima. Iako se slovenački P/E koeficijent ove godine smanjivao po nešto sporijoj stopi nego kod DAX indeksa, pa i to treba imati u vidu, dodaju analitičari Bloomberg Adrije.
Sve u svemu, nešto blaži pad cena akcija i, skladno tome, berzanskih indeksa na lokalnim tržištima u odnosu na svetske pandane značio je da investitori do sada nisu iskusili i tako velike gubitke, što je dobra vest. Ipak, loša je vest da bi moglo doći i do dodatne korekcije ako se spomenuta blaga precenjenost svede na realnije vrednosti i približi svetskim trendovima.
Ipak, s lokalnim tržištima nikad ništa nije sigurno. Jer dok svetske berze idu drumom, lokalne idu šumom. Osim kad drum s vremena na vreme skrene u šumu pa se sretnu.
.webp){kind=icon}
