Srbija mora da se zaduži 'samo' za 10 odsto BDP-a, Hrvatska čak za 15

Među državama regiona Hrvatska i Srbija iduće godine imaju najveće potrebe za zaduživanjem, i to bi moglo dovesti i do rasta kamatnih stopa po kojima će se te države zaduživati. Kako bi pokrila potrebe za refinansiranjem starih obveznica i novi budžetski deficit Hrvatska će naredne godine morati da nabavi novca u visini 15 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP). U Srbiji taj udeo je 10 odsto, izračunali su analitičari Bloomberg Adrije.

Oni ističu da bi zbog toga mogao da se stvori "pritisak na rast cena finansiranja" za te dve države, iako će na potražnju, pa tako i konačnu cenu državnih obveznica, uticati i namere investitora. Ulagači će zasigurno u razmatranja uzeti i prilike za kupovinu obveznica drugih država poput Rumunije ili Mađarske koje imaju slične potrebe za finansiranjem.

S druge strane, u nešto povoljnijem položaju po tom pitanju nalaze se  Bosna i Hercegovina i Slovenija, čije se potrebe za zaduživanjem iduće godine kreću u nivou od četiri odsto BDP-a za BiH i šest odsto BDP-a u Sloveniji. To znači da barem ta komponenta neće previše uticati na konačnu visinu kamata koju će te države plaćati na svoje nove dugove. Severna Makedonija se nalazi nešto bliže gornjem dvojcu i tamo potreba za novim finansiranjem doseže nivo od devet odsto BDP-a.

Analitičari Bloomberg Adrije smatraju da će barem do sredine 2023. prinosi na državne obveznice kao i tzv. spredovi oscilirati, ali s tendencijom rasta, nakon čega bi trebalo da dođe do "postepenog povlačenja". Spredovi, odnosno razlike prinosa u odnosu na referentne obveznice, odraz su dodatnog rizika koji nose obveznice pojedinih država u poređenju sa državama poput Nemačke. U razdobljima nesigurnosti na svetskim finansijskim tržištima oni mogu nesrazmerno skakati.

Mogući rast rizika na tržištima kapitala idućih meseci barem će delom izbeći Slovenija, koja je ovih dana  novu tranšu vrednu 500 miliona evra dodala već postojećoj obveznici s dospećem 2032. godine. Kao i Rumunija, koja je takođe bila aktivna na tržištu, Slovenija je privukla "relativno visoku potražnju svetskih investitora", što pokazuje da investitori raspolažu velikom sumom novca. Za dobru potražnju su delom zaslužne i atraktivne cene novih obveznica, tumači naš analitički tim, koji dodaje da će za vlade država u regionu prilikom izdavanja obveznica i dalje prioritet biti svetska tržišta, ali da bi, barem za vrednosne papire kraćeg dospeća, privlačna mogla biti i lokalna tržišta.

Prinosi na obveznice država u regionu su u protekle četiri nedelje dostigli nove ovogodišnje maksimume, i to zbog straha investitora od pojačanog rizika, ističe naš analitički tim, a došlo je i do rasta spredova. Nivo rasta možda najbolje ilustruju prinosi na srpske državne obveznice koji se u ovom trenutku kreću oko 7,7 odsto. Ovogodišnji maksimum bio im je 7,94 odsto, a minimum samo 1,66 odsto. Makedonski prinosi pokazuju sličan trend. Ovogodišnji minimum bio im je na 2,08 odsto, maksimum na čak 7,49 odsto, a sada se kreću na blizu 7,48 odsto.

S obveznicama Bosne i Hercegovine situacija je tek nešto povoljnija: njihovi prinosi su ove godine oscilirali između 3,22 i 6,85 odsto, a u ovom se trenutku kreću oko nivoa od 6,84 odsto. Slovenačke i hrvatske obveznice pokazuju ipak nešto bolju sliku. Prinosi im se u ovom trenutku kreću oko 2,02 odsto za slovenačke i 3,19 odsto za hrvatske obveznice. Maksimum je u slovenačkom slučaju dosegnut na nivou od 2,54 odsto, a u hrvatskom na 3,44 odsto.

Najveći deo krivice za rast rizika u poslednjih mesec dana snose očekivanja ulagača da će doći do daljeg stezanja monetarnih politika ključnih svetskih centralnih banaka, kao i sve veća verovatnoća recesije u najvećim svetskim ekonomijama te dalji rast geopolitičkih napetosti. Vrednost indeksa S&P 500 je u tom razdoblju snižena za osam odsto, a prinosi na obveznice manje razvijenih država su rasli. Manjak interesa ulagača za obveznicama rizičnijih država dovodi do pada njihovih cena i posedičnog rasta prinosa.

Analitički tim Bloomberg Adrije očekuje da će iduće godine rasti budžetski deficiti država u regionu, i to zbog sve slabije ekonomske aktivnosti i javnih troškova u vezani sa visokom cenom energenata. Spredovi država s boljim kreditnim rejtingom poput Slovenije i Hrvatske neće biti pod velikim pritiskom prema gore, mada je pozitivan uticaj koji je Hrvatska uživala zbog očekivanog ulaska u evrozonu gotovo u potpunosti iscrpljen, ističu analitičari.

U slučaju oscilacija na svetskim tržištima Srbija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina će "osetiti jači udarac na cene zaduživanja", upozorava naš analitički tim. Uz mogući rast privlačnosti lokalnih tržišta kapitala, porašće i privlačnost zaduživanja na kraći rok. U privatnom sektoru se ne očekuje rast kamatnih stopa na kredite uprkos tome što dolazi do opšteg rasta kamatnih stopa, jer će slabija ekonomska aktivnost smanjiti potražnju za kreditima.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar