Srbija novom evroobveznicom obezbedila pola milijarde evra za vojsku

Srbija će iskoristiti prihode od prodaje obveznica u vrednosti od 500 miliona evra, realizovane putem privatnog plasmana na međunarodnom tržištu, za posebnu budžetsku stavku namenjenu modernizaciji odbrambenih sistema, rečeno je Bloombergu u Ministarstvu finansija.

Privatni plasman je izabran kao "najefikasniji model finansiranja u postojećim tržišnim uslovima", naveli su iz ministarstva.

Kako pokazuju podaci Bloomberg Terminala, Republika Srbija je uspešno utvrdila cenu za ovu emisiju u ponedeljak. Šestogodišnje obveznice nosiće fiksnu godišnju kamatnu stopu (kupon) od 4,75 odsto, a prva isplata kamate investitorima planirana je za jul sledeće godine. Transakcija će zvanično biti saldirana 20. jula 2026. godine, kada novac leže na račun države, dok kompletna glavnica od pola milijarde evra dospeva na naplatu odjednom (tzv. bullet struktura) na dan konačnog dospeća, 20. jula 2032. godine. Drugim rečima, Srbija neće otplaćivati u ratama, već će ga vratiti u celosti, tek na samom kraju.

Država je ove obveznice izdala u okviru takozvanog EMTN programa (engl. Euro Medium Term Note). Reč je o unapred pripremljenom, standardizovanom međunarodnom okviru koji državama omogućava da izuzetno brzo i fleksibilno izdaju dug na stranim tržištima bez potrebe da svaki put prolaze kroz dugotrajne i komplikovane procedure odobravanja novih dokumenata. Sama transakcija je realizovana uz ekskluzivno posredovanje investicione banke Merrill Lynch (iz sastava Bank of America), koja je potpisana kao jedini aranžer ovog posla.

Novoemitovane obveznice treba da budu zvanično listirane na Londonskoj berzi (LSE) na pomenuti dan saldiranja, 20. jula. Međutim, na međunarodnom finansijskom tržištu već je u toku takozvano trgovanje unapred van berze, gde se ovim zapisima aktivno trguje iznad njihove nominalne vrednosti.

Mada zvanična emisiona cena nije javno objavljena, podaci sa sekundarnog tržišta pokazuju da se obveznicama trgovalo iznad nominalne vrednosti. Cena se u utorak na zatvaranju trgovanja popela na 100,41 odsto, dok se u sredu popodne stabilizovala na 100,26 odsto. 

Budući da je minimalni prag za učešće u trgovanju postavljen na visokih 100.000 evra, ova emisija je po svojoj prirodi zatvorenog tipa i namenjena isključivo krupnim inostranim institucionalnim investitorima koji su spremni da plate premiju kako bi odmah uvrstili srpski državni dug u svoje portfolije.

Emisija je usledila svega nekoliko dana pošto je rejting agencija Fitch četvrti put uzastopno potvrdila pozitivne izglede Srbije za dobijanje rejtinga investicionog ranga, uz zadržavanje kreditnog rejtinga na nivou BB+. Podsetimo, agencija S&P Global Ratings Srbiji je dodelila investicioni rejting 2024, koji je potvrdila u svojim kasnijim objavama, dok je Moody's nedavno zadržao rejting na nivou Ba2, ali uz promenu izgleda sa pozitivnih na stabilne.

Uprava za javni dug zasad nije objavila detalje transakcije, za koju je finansijski portal Global Capital prethodno izvestio kao o prvoj emisiji srpskih državnih obveznica putem privatnog plasmana i ujedno najvećem privatnom plasmanu jedne države u regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE) u poslednjih više od deset godina, prema podacima Dealogica.

Naime, njihova analitika pokazala je da je ovo najveći privatni plasman neke države u CIE još od 2013. godine, kada je Slovačka izdala obveznice vredne 1,3 milijarde evra. Poređenja radi, ove godine su u regionu ovakve plasmane imale samo Slovenija i Republika Srpska, ali u dvostruko manjem iznosu (po 250 miliona evra).

Uz to, ovaj aranžman doneo je i značajne poene za Bank of America. Prema Primary Market Monitoru, rang-listi Global Capitala, koja inače obuhvata samo javne, referentne emisije, američka banka zauzima deveto mesto među aranžerima duga u CIE tokom 2026. godine, sa pripisanim obimom poslova od 3,9 milijardi evra i tržišnim udelom od 4,7 odsto. Međutim, kada se ovoj statistici pridoda i privatni plasman za Srbiju vredan 500 miliona evra, Bank of America napreduje za dva mesta na tabeli, pretičući finansijske gigante Société Générale i Goldman Sachs.