Svetski privredni rast za prošlu godinu procenjuje se na 3,4 odsto, a ove godine bi mogao da poraste za 2,9 odsto, pre nego što ponovno poraste na 3,1 odsto u 2024. godini, najnovije su procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Prognoza rasta za ovu godinu povišena je za 0,2 procentna poena u odnosu na onu iz oktobra, napominju u MMF-u, međutim ona je svejedno još uvek dosta ispod istorijskog proseka svetskog rasta od 3,8 odsto za period od 2000. do 2019. godine.
Rast kamatnih stopa radi suzbijanja inflacije i ruski rat u Ukrajini i dalje guše ekonomsku aktivnost, komentarišu ekonomisti fonda u najnovijem izdanju njihove redovne publikacije World Economic Outlook. Brzo širenje bolesti kovid 19 u Kini prigušilo je tamošnji privredni rast, ali nedavno ukidanje strogih protivepidemijskih mera otvorilo je put brzom oporavku, drže u MMF-u. U fondu procenjuju kako će globalna inflacija sa 8,8 odsto u 2022. pasti na 6,6 odsto ove godine i na 4,3 odsto u 2024. godini, što je još uvek iznad pretpandemijskih proseka od oko 3,5 odsto za period od 2017. do 2019. godine.
U odnosu na stanje iz oktobra, najveći rizici su donekle smanjeni, objašnjavaju u fondu, ali ipak upozoravaju na mogućnost eskalacije sukoba u Ukrajini, kao i na posledice potencijalnog dodatnog pogoršanja zdravstvene situacije u Kini. Više kamatne stope na globalnom tržištu takođe bi mogle da pogode visoko zadužene države. U suprotnom, pozitivnom smeru na privrednu aktivnost mogli bi delovati rast potražnje, koja je u brojnim državama dugo bila sputana, kao i mogući brži pad inflacije od trenutno prognoziranog.
Kriza životnih troškova u većini država znači da prioritet i dalje ostaje "ostvarivanje održive disinflacije", stoji u saopštenju. Uz strože monetarne uslove i činjenicu da će niži rast uticati na finansijsku i stabilnost dužnika, treba primenjivati makroprudencijalne alate i ojačati okvire restrukturiranja dugova, savetuju ekonomisti. Fiskalne mere trebale bi biti usmerene na najpogođenije višim cenama hrane i energije, dok bi opšte sveobuhvatne fiskalne mere trebalo da budu ukinute, stav je MMF-a.
U fondu daju i prognoze za pojedine svetske regione. Pišu da je evropski ekonomski rast prošle godine bio "otporniji nego što se očekivalo nakon velikog šoka u trgovini zbog rata u Ukrajini". Otpornost, koja je vidljiva iz podataka o potrošnji i investicijama u trećem tromesečju, delom je posledica državnih pomoći kompanijama i domaćinstvima pogođenim energetskom krizom u nivou od 1,2 odsto bruto domaćeg proizvoda Evropske unije. Pozitivan uticaj dao je i pad cena prirodnog gasa koje su se zahvaljujući jačem dotoku tečnog i gasa koji stiže gasovodima (osim ruskog), kao i smanjenoj potražnji i toplijoj zimi snizile više nego što se očekivalo.
Međutim, zamah koji je donelo ponovo otvaranje ekonomije polako posustaje. Indikatori za četvrto tromesečje ukazuju na usporavanje u proizvođačkom i uslužnom sektoru, a pogoršali su se i pokazatelji poverenja potrošača, kao i poslodavaca. Uz inflaciju koja se u nekim državama još uvek kreće oko nivoa od deset odsto, raspoloživi novac u domaćinstvima i dalje je oskudan. Ubrzani ritam podizanja referentnih kamatnih stopa – nove odluke centralnih banaka očekuju se ove nedelje – otežava uslove na finansijskom tržištu i guši potražnju u sektoru nekretnina i drugde, objašnjavaju u MMF-u.
Evrozoni u MMF-u predviđaju da će ove godine rasti po stopi od 0,7 odsto pre nego ekonomska aktivnost iduće godine ubrza na 1,6 odsto. I prognozu za ovogodišnji rast evrozone u fondu povisili su za 0,2 procentna poena, i to delom zahvaljujući zamahu iz 2022. godine, ali i zbog nižih cena na tržištima energije, kao i dodatnih najava fiskalnih mera kontrole cena energenata i subvencija građanima i kompanijama, što bi trebalo da održi agregatnu potražnju. U suprotnom smeru će delovati rast kamatnih stopa Evropske centralne banke koji smanjuje realne dohotke, upozoravaju u fondu.
Blaži pad ruske ekonomije
Nemačkoj i Italiji sada se prognozira rast od, redom, 0,1 i 0,6 odsto. Obe prognoze ne daju previše nade, a jedina svetla tačka je podatak da su i one obe revidirane naviše u odnosu na oktobar, kad se obema ekonomijama predviđao pad. Za 2024. Nemačkoj se prognozira rast od 1,4 odsto, a Italiji od 0,9 odsto.
Kad se radi o evropskim državama u razvoju, tamošnji privredni rast prošle godine je dosegao svoj minimum od 0,7 odsto, a oktobarska prognoza rasta za 2023. sada je povišena za gotovo celo procentni poen, sa 0,6 na 1,5 odsto. To je posledica blažeg pada ruske ekonomije u 2022. godini koji se sada procenjuje na negativna 2,2 odsto u poređenju sa ranijom prognozom od negativnih 3,4 odsto. Tamo bi ove godine trebalo da usledi vrlo blagi rast od 0,2 odsto. Uz sadašnja ograničenja izvozne cene ruske nafte koja primenjuje grupa zemalja G-7, ruski izvoz nafte ne bi trebalo da bude značajnije pogođen jer će se trgovina nastaviti da se preusmerava iz država koje primenjuju sankcije u one koje ih ne primenjuju.
U MMF-u još podsjećaju i da se njihove prognoze zasnivaju na nizu pretpostavki, uključujući i prognoze kretanja cena goriva i drugih roba koje su uopšteno snižene u odnosu na oktobar. Procenjuje se da će cene nafte u 2023. pasti za oko 16 odsto, dok bi prosečne cene roba, osim goriva, u proseku trebalo da padnu za 6,3 odsto.
.webp){kind=icon}
