Međunarodni monetarni fond (MMF) u utorak je objavio letnje ažuriranje izgleda globalne ekonomije i povećao prognozu svetskog privrednog rasta na tri odsto u 2025, što je za 0,2 procentna poena više u odnosu na aprilsku procenu. U 2026. se očekuje privredni rast za 3,1 odsto, a to je za 0,1 odsto više u odnosu na prethodnu aprilsku procenu. Glavni razlozi za reviziju su ekonomska aktivnost pre uvođenja carina koja je bila jača od očekivane, niže američke carine u odnosu na prethodne najave, fiskalna ekspanzija u pojedinim zemljama i slabljenje dolara koje je relaksiralo finansijske uslove.
Ipak, MMF ostaje pri stavu da će odluka predsednika Sjedinjenih Američkih Država da uvede carine od 20 ili više odsto na uvoz iz većine zemalja sveta biti velika prepreka globalnom rastu.
Olakšavajuće je što su tu odluku uvoznici "ublažili" snabdevanjem pre nego nove carine stupe na snagu, kao i to što je Trump suspendovao neke od svojih najvećih taksi, poput onih koje se odnose na Kinu.
Opširnije
MMF traži ograničenje plata, a IT radnici fer zarade - pet stvari za danas
Inflacija u SAD usporila u junu, cene hrane u Srbiji opet skočile.
16.07.2025
Struja skuplja za sedam odsto od septembra - dogovor sa MMF-om
MMF u dogovoru sa Vladom Srbije razmatra i spuštanje praga za najskuplju tzv. crvenu zonu.
11.07.2025
Šta još traži MMF – ograničen rast penzija i plata u javnom sektoru
MMF skenirao privredu Srbije i dao preporuke za veću produktivnost i brži rast BDP-a
15.07.2025
MMF potvrdio uspešan završetak revizije i pohvalio ekonomske politike Srbije
Monetarna politika ocenjena je kao adekvatno restriktivna.
01.07.2025
"Ovaj skromni pad trgovinskih tenzija, koliko god delovao krhko, doprineo je otpornosti globalne ekonomije do sada", rekao je glavni ekonomista MMF-a Pierre-Olivier Gourinchas u obraćanju pre objavljivanja julskog izveštaja. Takođe je naveo da je trgovinska otpornost dobrodošla, ali i nestabilna.
"Iako bi trgovinski šok mogao biti manji nego što se očekivalo, i dalje je značajan, a sve je više dokaza da šteti globalnoj ekonomiji", dodao je Gourinchas.
Trumpove pretnje se pokazale manje opasnim
MMF ocenjuje da se Trumpova protekcionistička trgovinska politika dosad pokazala manje štetnom, nego što se očekivalo. Ipak, smatra i da bi svetska ekonomija nesporno rasla brže da nije brojnih trgovinskih sporova SAD sa mnogim zemljama. Svetski rast od oko tri odsto je ispod proseka pre pandemije 2020. godine.
MMF je u svom ažuriranom izveštaju takođe povećao svoju prognozu ekonomskog rasta SAD na 1,9 odsto ove godine i na dva odsto u 2026, kada se očekuje da će velike poreske olakšice koje je Trump potpisao 4. jula pružiti "kratkoročni podsticaj" privredi. MMF ujedno očekuje i da će kineska ekonomija, druga najveća na svetu, ove godine porasti oko 4,8 odsto, što je značajno povećanje u odnosu na četiri odsto prema aprilskim prognozama.
Očekuje se da će 20 ekonomija koje koriste evro zajedno porasti jedan odsto, u odnosu na aprilsku prognozu od 0,8 odsto, te da veliki deo evropskog rasta dolazi od farmaceutskog izvoza iz Irske, koji je naglim porastom trebalo da nadmaši Trumpove očekivane carine na lekove.
Bloomberg
Ekonomija Japana, navodi MMF, napreduje sporo i očekuje se da će porasti oko 0,7 odsto u 2025. i 0,5 odsto u 2026. godini. Indija će ponovo biti najbrže rastuća velika ekonomija na svetu, sa rastom od oko 6,4 odsto ove i sledeće godine.
Trump je, inače, vršio pritisak na Japan i Evropsku uniju da prihvate američke carine od 15 odsto na izvoz, dok su Indonezija, Vijetnam i Filipini pristali na stroge američke carine, a još takvih sporazuma se očekuje do kraja nedelje. Podsetimo i da su se EU i SAD dogovorile oko carina krajem prošle nedelje, prema kojem će EU plaćati carine od 15 odsto na većinu izvoza, uključujući automobile.
MMF je povećao svoju prognozu rasta svetske trgovine, mereno obimom, na 2,6 odsto ove godine, što je više od 1,7 odsto koliko je predviđeno u aprilu. Trgovina će sledeće godine porasti oko 1,9 odsto, tvrdi MMF.
Šta dalje očekivati
MMF u julskom izveštaju sugeriše da treba smanjiti nesigurnost kroz transparentne trgovinske politike, fokusirati se na fiskalnu održivost i strukturne reforme (obrazovanje, tržište rada, inovacije), zatim savetuje da centralne banke pažljivo balansiraju između inflacije i rasta, načelno pozivajući na veću međunarodnu saradnju, naročito u trgovini i industrijskoj politici.
Od krucijalnih podataka treba istaći i da se očekuje pad cena energije za sedam odsto u ovoj godini. Dobra vest je i da su se tržišta oporavila nakon šoka iz aprila. Slabiji dolar i niži kamatni pritisci olakšali su uslove za zemlje u razvoju, ali bi rast kamatnih stopa u SAD mogao izazvati novu nestabilnost.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...