Počeli razgovori MMF-a i Srbije o ekonomskom programu

Razgovori misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i srpske delegacije koju predvodi guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković, počeli su u četvrtak, saopšteno je iz centralne banke. Povod je treće razmatranje sprovođenja ekonomskog programa podržanog aktuelnim Instrumentom za koordinaciju politike, koji je MMF odobrio Srbiji krajem 2024. godine.

Podsetimo, Instrument za koordinaciju politike je savetodavnog karaktera i ne predviđa korišćenje novca. Odobrava se zemljama koje su posvećene reformama i koje sprovode snažnu i kredibilnu ekonomsku politiku.

Misija fonda, na čijem je čelu Annette Kyobe, boraviće u Beogradu do 5. maja.

"Tokom razgovora biće razmotrena najnovija makroekonomska kretanja, ekonomski izgledi i rizici, kao i ključna pitanja u vezi sa realizacijom programa i napretkom u sprovođenju reformi", ističe se u zvaničnom saopštenju. Prvo i drugo razmatranje sprovođenja ugovorenog ekonomskog programa okončani su u junu i decembru 2025. odlukama Odbora izvršnih direktora MMF-a o njihovom uspešnom završetku.

Snizili projekciju rasta Srbije za ovu godinu

MMF je ovog meseca snizio prognozu privrednog rasta Srbije na 2,8 odsto u odnosu na predviđanja od tri odsto iz januara, dok je u oktobru prošle godine procenjivao da će srpska privreda u 2026. godini porasti 3,6 odsto. Istovremeno, ova međunarodna finansijska institucija očekuje da inflacija ubrza i ove godine u proseku bude 5,2 odsto, a da godinu završi sa sedam odsto, što je znatno iznad cilja NBS od tri plus/minus 1,5 odsto.

U saopštenju stalnog predstavnika MMF-a o projekcijama za Srbiju navodi se da bi inflacija "mogla biti niža nego što je projektovano u referentnoj prognozi", to jest niža od pomenutih 5,2 odsto. Razlog je što su u nedeljama koje su usledile nakon izrade referentne prognoze cene energije snažno oscilovale, a vlast je smanjila akcize na gorivo i dosadašnja očitavanja inflacije ukazuju na skromniji porast cena hrane i osnovnih kućnih potrepština. "Međutim, neizvesnost i dalje ostaje visoka", kaže se u objavi.

Prema proceni MMF-a, trebalo bi da Srbija u 2027. godini ostvari rast od 3,5 odsto, a inflacija da se spusti na 4,9 odsto, navedeno je u Izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama.

Prema izveštaju, projektovana nezaposlenost u ovoj godini iznosi 8,8 odsto, dok bi u 2027. bila 8,7 odsto. U ovoj godini predviđa se i negativan bilans tekućeg računa, odnosno deficit od 5,7 odsto BDP-a, a u 2027. od 4,4 odsto.

 

Ključne poruke iz decembra

Posle druge revizije aranžmana, odnosno decembarskog razmatranja Vlada Srbije se obavezala da će godišnje usklađivati cene električne energije za domaćinstva, što uključuje i povećanje u oktobru 2026. godine.

Tada je utvrđeno da će struja poskupeti za "najmanje jedan procentni poen iznad inflacije, a na osnovu procene finansijskih potreba energetskih javnih preduzeća koja treba da bude završena do maja 2026. godine". U tom trenutku projekcija NBS je bila da će inflacija u 2026. iznositi 3,7 odsto, što bi značilo da će struja od oktobra poskupeti za najmanje 4,7 odsto. U međuvremenu, centralni bankari su snizili projekciju za ovogodišnju inflaciju na prosečnih 3,3 odsto.

Očekivano, MMF je u decembru posvetio značajan deo i energetskoj krizi povezanoj sa sankcionisanom Naftnom industrijom Srbije (NIS). Ocenili su da bi "izostanak dogovora o sporazumnom rešenju za NIS mogao da uveća troškove države zbog skupljeg ruskog gasa" i proračunali da bi, ukoliko se ne pronađe strani kupac za NIS, prenos vlasništva na državu mogao da košta od pola miliona evra do dve milijarde evra, što je od 0,6 odsto do 2,3 odsto BDP-a.

Tada su naveli da monetarna politika treba da zadrži sklonost ka dodatnom zaoštravanju, "posebno jer nedavne kontrole marži i cena mogu da prikriju deo kratkoročnih inflatornih pritisaka".

Prema tadašnjoj oceni MMF-a, prioritet vlasti treba da bude da zadrži fiskalno sidro deficita od tri odsto BDP-a ili niže, što zahteva striktno poštovanje pravila o zaradama i penzijama, određivanje investicionih prioriteta i pažljivo planiranje vanrednih mera. Očekuje se da će ova disciplina očuvati fiskalni prostor za reagovanje na šokove i podržati nastavak smanjenja javnog duga.