Međunarodni monetarni fond (MMF) ponovo je skrenuo pažnju na rizike povezane sa neizvesnom situacijom oko Naftne industrije Srbije (NIS), navodeći taj faktor kao jedan od ključnih za pad privrednog rasta zemlje. Istovremeno, kao prioritet ističe održavanje deficita ispod tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), uz disciplinu u rashodima i oprezno upravljanje investicijama.
Rizici na strani pogoršanja srpske privrede su povišeni, upozorava institucija, ali su ublaženi opreznim makroekonomskim politikama i značajnim amortizerima. Obilne devizne rezerve, depoziti države i otporan, dobro kapitalizovan bankarski sektor pružaju važnu podršku u suočavanju sa aktuelnim izazovima, a "rešavanje pitanja sankcija prema makroekonomski kritičnoj naftnoj kompaniji NIS dodatno bi smanjilo neizvesnost", ocenjuje se u saopštenju MMF-a.
"Rast je usporen usled domaćih protesta i pojačanih rizika po energetsku bezbednost nakon sankcija uvedenih makroekonomski kritičnoj naftnoj kompaniji NIS. Oprezne makroekonomske politike, uz snažan angažman sa MMF-om, pomogle su Srbiji da izgradi fiskalne i spoljne amortizere koji se pokazuju dragocenim u snalaženju u aktuelnom izazovnom okruženju", rekao je zamenik generalnog direktora MMF-a Bo Li, na kraju rasprave njihovog izvršnog odbora o Srbiji.
Opširnije
Rast BDP-a Srbije dva odsto u trećem kvartalu
Gotovo u svakom tromesečju rast privrede Srbije nije mnogo odmakao od dva odsto.
31.10.2025
MMF upozorava na rizike u vezi sa poslovanjem NIS-a
MMF očekuje da će privredni rast u Srbiji ove godine iznositi 2,1 odsto, dok bi sledeće godine mogao da poraste na tri odsto.
30.10.2025
MMF oštro spustio prognozu za srpsku privredu
Međunarodni monetarni fond još jednom je smanjio svoju prognozu za privredni rast Srbije za 2025, i to na 2,4 odsto, u poređenju sa 3,5 odsto, koliko su projektovali u aprilu.
15.10.2025
Na potencijalne probleme zbog NIS-a MMF je ukazao i krajem oktobra, rekavši da bi "prolongiranje rešavanja pitanja NIS-a i domaćih političkih tenzija" moglo "da oslabi ekonomsku aktivnost".
Vlada je, prema Lijevim rečima, ispunila cilj u pogledu deficita, a Narodna banka Srbije (NBS) je zadržala odgovarajuće restriktivnu monetarnu politiku. Podsetimo, centralna banka ovog meseca je još jednom zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, što je nivo na kom se ona nalazi od septembra prošle godine.
"Instrument za koordinaciju politika (PCI) nastavlja da bude sidro kredibiliteta ekonomske politike i da učvršćuje posvećenost vlasti strukturnim reformama", ocenio je Li, govoreći o tekućem nefinansijskom aranžmanu koji Srbija ima sa MMF-om.
Naredni potezi moraju biti pažljivo odmereni
U zvaničnom saopštenju se kaže da rastući rizici, uključujući one povezane sa rešavanjem pitanja NIS-a, naglašavaju potrebu za nastavkom opreznih politika. "Restriktivan stav monetarne politike, uključujući zanemarivanje privremenih kolebanja cena usled nedavnih kontrola cena i marži, pomaže u obuzdavanju inflatornih rizika koji potiču od povećanja minimalne zarade i viših troškova energije."
Štaviše, smatraju da monetarna politika treba da zadrži sklonost ka dodatnom zaoštravanju, "posebno jer nedavne kontrole marži i cena mogu da prikriju deo kratkoročnih inflatornih pritisaka".
"Posvećenost vlasti postepenom ukidanju ovih kontrola pomaže u očuvanju poverenja investitora u tržišno zasnovanu privredu. Iako je bankarski sektor otporan, NBS nastavlja da radi na unapređenju regulatornih i nadzornih okvira. Od posebnog značaja su pažljivo praćenje kretanja kredita i jačanje okvira za AML/CFT", kažu.
Depositphotos
Ocenjuju i da je prioritet vlasti sada da zadrži fiskalno sidro deficita od tri odsto BDP-a ili niže, što zahteva striktno poštovanje pravila o zaradama i penzijama, određivanje investicionih prioriteta i pažljivo planiranje vanrednih mera. Očekuje se da će ova disciplina očuvati fiskalni prostor za reagovanje na šokove i podržati nastavak smanjenja javnog duga.
Srpska vlast, prema proceni MMF-a, ostaje posvećena jačanju upravljanja javnim finansijama i investicijama, uključujući izmirivanje već postojećih zaostalih obaveza i sprečavanje nastanka novih.
"Reforme u energetskom sektoru ostaju ključne usled rizika po energetsku bezbednost. Diverzifikacija izvora prirodnog gasa dodatno bi ojačala snabdevanje energijom u Srbiji. Nedavna povećanja tarifa za električnu energiju za domaćinstva poboljšala su finansijski položaj državnih energetskih preduzeća. Indeksiranje budućih povećanja tarifa prema inflaciji dodatno bi podržalo pokrivanje troškova i omogućilo ulaganja u raznovrsniji energetski miks", naglašava se u objavi.
Privredni rast u 2025. oko dva odsto
Privredna aktivnost je usporila, podseća MMF, usled rastućih domaćih i spoljnih izazova, a procena je da je realni rast BDP-a u 2025. godini oko dva odsto. Za 2026. projektuje se da bi se on mogao oporaviti na tri odsto.
Ukupna inflacija je smanjena ispod cilja NBS od tri odsto, pa je posle avgustovskih 4,7 odsto, septembar (kao prvi mesec primene vladine uredbe o ograničenju trgovačkih marži) doneo hlađenje na 2,9 odsto. U oktobru i novembru inflacija je iznosila 2,8 odsto.
"Očekuje se da će se deficit tekućeg računa povećati u 2026. godini, što odražava veće troškove uvoza goriva i ograničenja Evropske unije na uvoz čelika, pre nego što se ublaži od 2027. godine", dodaju.
Napredovanje strukturnih reformi ostaje ključno. "Fiskalna transparentnost i odgovornost se jačaju kroz nastavak reformi u upravljanju javnim finansijama i investicijama. U okviru novih programskih obaveza, očekuje se da će neizmirene obaveze države početi da se smanjuju od 2026. godine. Diverzifikacija snabdevanja prirodnim gasom dodatno bi ojačala energetsku bezbednost, dok su nedavna povećanja tarifa za električnu energiju za domaćinstva poboljšala finansijsku održivost u državnim energetskim preduzećima, čime se podržavaju ključne energetske investicije u budućnosti", zaključuju.
.webp){kind=icon}
