U sredu je prošla tačno godina otkako je američki predsednik Donald Trump osvojio svoj drugi predsednički mandat, čime je počeo period nepredvidljivosti, haosa i nemira bez presedana. To je osetno na globalnim tržištima, u prestonicama kako prijateljskih, tako i neprijateljskih država SAD, ali i u samom centru cirkusa - Beloj kući.
Ono što možda deluje kao godine, zvanično je počelo 20. januara ove godine, na inauguraciji 47. predsednika prve svetske ekonomije. U danima, nedeljama i mesecima pre odlučujućeg izbornog dana 5. novembra prošle godine sprovedene su brojne analize, dati nebrojeni komentari i formulisane mnogobrojne prognoze o tome kako bi se mogao ponašati osramoćeni bivši predsednik, ukoliko bi se vratio na aktuelnu poziciju.
"Carine su samo alat za pregovore", gotovo jednoglasno se čulo o tadašnjem republikanskom kandidatu i njegovoj vatrenoj kampanji. Njegov drugi mandat neće biti toliko drugačiji od prvog, primetili su drugi, očekujući neku vrstu statusa quo ante bellum iz perioda 2017–2021.
Opširnije
Velika pobeda za Orbana - Mađarska može slobodno da kupuje rusku naftu
Donald Trump je dao Mađarskoj izuzeće od sankcija za rusku naftu i gas, uz dogovor o američkim energetskim investicijama vrednim više milijardi dolara.
pre 3 sata
Tržište medveda u kripto-sektoru poništava skoro sav dobitak iz 2025.
Kriptovalutama je bilo potrebno nešto više od mesec dana da gotovo u potpunosti zbrišu dobitke u tržišnoj vrednosti ostvarene ove godine.
pre 19 sati
SAD pojačavaju pritisak na ruske naftne gigante - šta povlačenje Gunvora znači za Lukoil u Srbiji
Pošto je propala prodaja Lukoila, otvara se pitanje može li to da bude problem za Srbiju, budući da sankcije Lukoilu stupaju na snagu 21. novembra, a ovo je treći po veličini maloprodajni lanac u zemlji.
pre 23 sata
Najduže zatvaranje vlade u istoriji košta američku ekonomiju oko 15 milijardi dolara nedeljno
Sada već 36. dan zaredom, ovaj prekid je nadmašio prethodni rekord iz 2019. godine.
06.11.2025
Pokušaji da se predvide ishodi ponovo su pokazali koliko je ovakvo predviđanje, u stvari, rizično. U rečniku mnogih analitičkih krugova istovremeno se pojavila i reč iracionalnost, kojom su počeli da opisuju izuzetno nepredvidljivo globalno okruženje, gde prethodno dogovorena pravila služe samo kao ukras na nevažnom komadu papira.
Trumpova koalicija
Svet koji sedamdesetdevetogodišnji slovenački zet oblikuje na radikalan način - bilo reorganizovanjem svetske ekonomije, sklapanjem sporazuma sa svih strana, dovodeći u pitanje tradicionalne spoljnopolitičke saveze Vašingtona na međunarodnoj sceni, ili vojnim intervencijama u inostranstvu, sve to uz obećanje "bez novih ratova" - do sada nismo imali priliku da vidimo.
Ako ništa drugo, Trump 2.0 je mnogo naučio od Trumpa 1.0. Njegova prva administracija bila je puna ljudi koje bi mogli nazvati sistemskim republikancima, starim Bushevim konzervativcima, koji su predsednika zadržavali u nekim međunarodnim pitanjima. Iako neki takozvani neokonzervativci i dalje ostaju u Beloj kući, među njima i sadašnji državni sekretar Marco Rubio, njihov uticaj slabi.
Trump 2.0 je takođe okupio izuzetnu koaliciju različitih struja, koje se sve bore za pažnju predsednika. S jedne strane, okupio je grupu ljudi koje zloglasni grčki ekonomista Janis Varufakis naziva "tehno-feudalci" - vodeće radnike najvećih američkih tehnoloških kompanija, koji su se zakleli na lojalnost Trumpu.
Bloomberg Mercury
Ta dinamika bila je najizraženija na septembarskoj večeri u Beloj kući, kada je predsednik ugostio 33 lidera iz Silicijumske doline. Dolina je doživela strateško preusmeravanje i igra onako kako Vašington svira - kompanije traže povoljan regulatorni tretman i državne ugovore, dok se istovremeno pozicioniraju u sve konkurentnijem AI bumu. Više direktora ovih firmi ove godine najavilo je značajne investicione obaveze u SAD.
U isto vreme, Trumpova administracija podložna je pojedinim izolacionističkim glasovima unutar pokreta MAGA, koji, međutim, od početka mandata gube uticaj. Među njih se često ubrajaju potpredsednik JD Vance, koji je ranije više puta pozivao da SAD izbegavaju slanje svojih vojnika u ratove u inostranstvu, i osramoćeni bivši voditelj Fox Newsa, Tucker Carlson.
Podela unutar administracije najviše se oseća u oblasti spoljne politike, posebno u Pentagonu. Tamo sede takozvani prioritetnici, koji se nadaju da će Vašington preusmeriti svoje resurse iz Evrope i Bliskog istoka ka Pacifiku, kako bi se suočio s trenutno najvećom pretnjom američkoj dominaciji - Kinom.
Kao što je jedan ugledni politikolog s druge strane Atlantika komentarisao Trumpov stil spoljne politike: deluje kao da predsednik spoljnu politiku tretira kao svoju bivšu emisiju The Apprentice. Skače od jednog posla do drugog, često bez dubljeg razumevanja problema koje pokušava da reši, ili strpljenja da ih dovede do kraja. Dok Komunistička partija Kine veruje u petogodišnje planove, Trump veruje u epizode rijaliti šoua.
Tržišta pod Trumpom 2.0
Jedan od Trumpovih brojnih prodajnih argumenata, koji su obično zagovarali on i njegov uži krug, jesu odlična i prosperitetna tržišta. Godinu dana nakon Trumpove ponovne izborne pobede, američka finansijska tržišta cvetaju, ali ih prati i nestabilnost.
"Administracija je kombinacijom agresivnih izvršnih mera, snažnih promena u trgovinskoj politici i drastičnih budžetskih rezova stvorila stanje povećane nesigurnosti, koje je narušilo osnovno poverenje u stabilnost finansijskih tržišta", ocenio je stanje na američkim kapitalnim tržištima Ven Florjančič, rukovodilac imovine u NLB Skladi.
Bloomberg upozorava da predsednik i njegovi saradnici još ne bi trebalo da otvaraju šampanjac. Prvo se pominju obveznice - prošle godine je dominantna pozicija SAD na svetskim tržištima više puta bila dovedena u pitanje zbog carina, Zakona o smanjenju poreza, rastućih budžetskih deficita i napada na Fed.
Trump je posebno potopio tržišta poznatim Danom oslobođenja u aprilu, što je dovelo do rasprodaje na berzi, obveznica i dolara. Nakon toga, po proglašenju devedesetodnevnog moratorijuma na carine, okomio se prvo na predsednika Feda Jeromea Powella, a potom i na ostale guvernere, jer, prema Trumpu, nisu dovoljno brzo snižavali kamatne stope koliko je on želeo.
Glenn Harvey/Bloomberg
Ipak, berze se nalaze na rekordnim vrednostima. Indeks S&P 500 beleži najduži niz rasta od 2018. godine, a oko 40 odsto akcija trguje se iznad svog pedesetodnevnog pokretnog proseka. Od 5. novembra 2024. indeks S&P 500 je skočio oko 16 odsto, dolar je oslabio dva i po odsto, američke desetogodišnje obveznice izgubile su 0,1664 procentna poena, vrednost bitcoina porasla je za 46,5 odsto, dok je zlato dobilo čak 46 odsto.
Za sada stvari ostaju "pod kontrolom", jer su se troškovi zaduživanja smanjili, prinosi porasli, a najcrnji scenariji se nisu ostvarili. Prinosi referentnih desetogodišnjih obveznica pali su za oko pola procentnog poena, na približno četiri odsto.
Ipak, tržište pokazuje značajne znakove unutrašnje slabosti. Ispod površine se vidi slabost osnovnih pokretača rasta. Prosečna vrednost akcija u indeksu S&P 500 je ovog meseca, zapravo, pala za 1,2 odsto, što naglašava izuzetno raslojavanje između najvećih komponenti indeksa i pojedinačnih akcija koje ga čine. Prošla nedelja bila je dobar pokazatelj tog stanja, jer su referentni američki berzanski indeksi pali dva puta u poslednja tri dana, pri čemu su vrednosti kompanija povezanih s veštačkom inteligencijom, poput Nvidije, opale, dok je indeks volatilnosti VIX znatno porastao, navodi Bloomberg.
Povlačenje Amerike
Čovečanstvo je nakon završetka najkrvavijeg sukoba u istoriji, na ruševinama Drugog svetskog rata, pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država ušlo u period koji danas nazivamo pax americana. Ovaj period, koji je trajao skoro osam decenija i uglavnom koristio zapadnom svetu, a održavala ga je američka snaga - i ekonomski i vojno - obeležili su relativno stabilni međunarodni odnosi, procvat međunarodne trgovine, globalizacija, značajno smanjenje apsolutnog siromaštva i odsustvo sukoba među velikim silama. Međutim, taj period se polako bliži kraju.
Doba pax americane ne završava se samo jednim odjekom metka ili jednim odlučujućim događajem. Ono se završava i namernim povlačenjem SAD. Jasno je da je Trump samo simptom veće bolesti, od koje američka država bar ekonomski pati još od vremena Richarda Nixona. Takozvani "večni ratovi" u Iraku i Avganistanu samo su pogoršali situaciju. Nekonvencionalnost najpoznatijeg slovenačkog zeta ovaj proces dodatno ubrzava. Njegovo nasilno prestrukturiranje globalne trgovine, svesna dvoumljenost u pogledu poštovanja Petog člana NATO-a, bizarne ambicije prema Grenlandu i pretnje priključenjem najuže američke partnerke, Kanade, stalno podsećaju svet da je ušao u novo doba.
SAD napuštaju svoju ulogu sistemskog administratora i postaju samo još jedna od velikih sila koja deluje u sopstvenom interesu - ovog puta jasno i nedvosmisleno. Nema više "prijateljstava" i saveza zasnovanih na zajedničkim vrednostima i istoriji, već samo sporazumi i transakcije.
Bloomberg
Apatija Amerikanaca prema međunarodnim institucijama koje su sami izgradili i globalizaciji, od koje su najviše profitirali, videla se početkom godine na najglobalnijem od sastanaka - Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, koji se po povratku američkog predsednika suočava s krizom identiteta. Po mišljenju geopolitičkog stručnjaka Anastasa Vangelija "u takvoj konstelaciji forum deluje kao ostatak nestabilnog svetskog poretka i izgubio je sposobnost da određuje dnevni red".
I to je Trump davno najavljivao. U predsedničkoj kampanji je obećavao da će preokrenuti trend dugogodišnje liberalizacije globalne trgovine, dok je svoja stanovišta protiv globalizacije javno iznosio još osamdesetih godina prošlog veka. "Budućnost ne pripada globalistima", rekao je, na primer, pred punom salom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2019. godine i izazvao smeh svetskih lidera.
Kraj američke moći u svetu nije samo posledica današnjeg geopolitičkog i geoekonomskog "zeitgeista". To je proces koji proizilazi iz dubina američkog društva. SAD su duboko podeljeno i polarizovano društvo, prožeto političkim i socijalnim disfunkcijama.
Američki politikolog Jonathan Kirshner ističe da su te patološke pojave dovele do (ponovne) izborne pobede izuzetno neadekvatnog lidera spoljne politike. "Iako SAD nisu izložene opasnosti strane okupacije, njihova unutrašnja politička konfuzija veoma podseća na Francusku posle Drugog svetskog rata, koja je nezadovoljno prihvatila status srednje sile. Američka politička zbrka i paralizujuća polarizacija delimično su organski procesi, ali ih je dodatno pogoršala instrumentalna manipulacija", napisao je akademik u junu u eseju za UnHerd. Čak iako je pax americana obezbedila decenije zavidnog ekonomskog rasta, ona je zaoštrila i produbila nejednakost u najbogatijoj zemlji sveta.
Ne slabi samo američka moć u svetu, već i sigurnosna garancija širokog američkog odbrambenog kišobrana. SAD sa brojnim državama imaju ugovorene sporazume o uzajamnoj odbrani, čiji se temelji pod nepredvidljivim Trumpom sve više klimaju sa svakim neočekivanim tvitom. U vreme pax americane, male države, ukoliko su bar nominalno poštovale pravila međunarodnog prava - naravno sa nekim izuzecima - mogle su da kroje i upravljaju međunarodnim odnosima sa određenim stepenom autonomije. Sada te male države, ako zbog geografski determinisanih faktora nemaju odbrambene sporazume sa većim, nuklearno naoružanim silama, protiv svoje volje upadaju u sfere uticaja većih, teritorijalno i resursno pohlepnih država.
Zato možemo očekivati još više onoga što su u maju ove godine prikazali Indija i Pakistan - dve veće regionalne sile koje se upetljavaju u ograničeni sukob, pri čemu nijedna velika sila ne može zaustaviti sukobe dok neko ne popusti; i ograničenih kriza kao što je ona koja je u julu izbila između Tajlanda i Kambodže, ili u januaru između Konga i Ruande. Nepredvidljivost i iracionalnost, čini se, postaju naš novi svakodnevni život.
.webp){kind=icon}
