Privreda se lakše zadužuje, ali to zaduživanje stagnira

Ukupni krediti u Srbiji u prvom kvartalu su rasli za 1,3 odsto na međugodišnjem nivou, najviše zbog većeg kreditiranja stanovništva, pokazuje kvartalni izveštaj Narodne banke Srbije (NBS).

Krediti privredi su stagnirali nakon rasta iz poslednjeg kvartala prošle godine, pokazuju podaci NBS.

"Kreditna aktivnost je i dalje pod uticajem povišenih kamatnih stopa na dinarske i evroindeksirane kredite usled prethodnog zaoštravanja monetarnih politika Narodne banke Srbije i ECB", kažu iz centralne banke.

Ako posmatramo po namenama, smanjena su pre svega potraživanja po osnovu investicionih kredita i kredita za likvidnost i obrtna sredstva, dok je povećano zaduživanje po osnovu kredita za uvoz.

Najviše je smanjeno zaduživanje preduzeća iz oblasti saobraćaja, poljoprivrede i građevinarstva, dok rast zaduženja beleže preduzeća iz oblasti energetike i trgovine.

"Posmatrano po veličini preduzeća, mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća su u većoj meri smanjila kreditne obaveze prema bankama nego velika preduzeća, što je uticalo na to da učešće kredita odobrenih ovom segmentu preduzeća bude sniženo na 58,7 odsto u martu", kažu iz NBS.

Krediti stanovništvu su rasli međugodišnjom stopom od 2,7 odsto, a rastu je najviše doprinelo povećanje gotovinskih kredita, za kojima slede stambeni krediti i zaduženja po računima (gde spadaju dozvoljeni i nedozvoljeni minusi).

Dinarizacija kreditiranja je ukupno porasla za 0,7 procentnih poena na 35,2 odsto.

Kreditni standardi po kojima se privreda zaduživala u prvom kvartalu ove godine pali su prvi put od početka 2021, pokazao je prošle nedelje izveštaj NBS. U anketi koju među bankama na tržištu sprovodi centralna banka, zajmodavci su rekli da i za drugi kvartal očekuju ublažavanje kreditnih standarda.

Pored toga, banke koje su učestvovale u anketi NBS rekle su da je među privrednicima pala tražnja za devizno indeksiranim kreditima uz rast tražnje za dinarskim kreditima. U drugom kvartalu takođe se očekuje dalji rast tražnje.

"Rezultati ad hok ankete pokazuju da gotovo sve banke očekuju rast kreditne aktivnosti u ovoj godini, koji bi trebalo dodatno da ubrza u 2025", navodi se iz NBS.

Pored ublažavanja standarda kreditiranja, pale su i kamatne marže na kredite privredi, a smanjenje je bilo najveće kod velikih preduzeća. S druge strane, u prvom kvartalu je smanjen maksimalni iznos kredita, a zaoštreni su i obavezni uslovi kolaterala.

Iz NBS dodaju da je na ublažavanje kreditnih standarda privredi najviše uticao pad troškova izvora finansiranja, a to je izdvojeno i kao glavni faktor očekivanog ublažavanja u drugom kvartalu.

Bloomberg Adria

Situaciju sa kreditiranjem privrede ranije je komentarisala i guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

"Ako privredna aktivnost nije u srazmeri sa kreditima zbog cene, u jednom trenutku preko svoje izvršne repo stope, gledaćemo da sa bankama razgovaramo o tome da ne mogu da očekuju samo parkiranje novca kod NBS i plaćanje nečega što je trenutno (referentna kamatna stopa je 6,5 odsto, a izvršna je 5,57 odsto)", rekla je Tabaković na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji.

Prema njenim rečima, rizik jeste kreditirati privredu, ali bi poslovne banke morale da povedu računa o tome da nisu tu samo da bi radile sa NBS ili da bi samo radile revolving već zatečenih kredita. Od njih se očekuje da odobravaju nove kredite. Očekuje se povećana investiciona aktivnost na infrastrukturnim i energetskim projektima, ali i oko EXPO 2027.

"Koliko će kamata biti snižena, zavisi u jednom delu od toga šta su izvori sredstava banaka. Banke imaju prostora da snize kamate jer znamo koliko plaćaju na depozite građana i privrede, a to je srazmerno manje u odnosu na ono što naplaćuju građanima", rekla je guverner.

- U pisanju pomogla Marijana Avakumović.