Dvocifren rast izvoza IKT usluga, sektor se sprema za rekord i u 2024.

Izvoz usluga sektora informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) Srbije u prvom kvartalu je nastavio da raste, čime se pojačava tendencija započeta u pandemijskom periodu, kada je usled pojačane digitalizacije skočila i potreba za ovakvim uslugama. Rast se održao - štaviše pojačao - uprkos usporavanju svetske IT industrije prethodnih par godina i prelivanju krize i na domaće kompanije.

"U prvom kvartalu 2024. godine izvoz IKT usluga iznosio je 917 miliona evra, što je za 17 odsto više nego u prvom kvartalu 2023. godine, a više nego u celokupnoj 2017. godini", saopštilo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija u petak.

Gledano po mesecima, vrednost izvoza bila je prilično stabilna i kretala se oko 300 miliona evra.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), uvoz je, sa druge strane, skočio sa januarskih 58 miliona na 77, da bi u martu zabeležio iznos od 81 milion evra.

Iz resornog ministarstva takođe naglašavaju da izvoz IKT usluga beleži najveću stopu rasta iz godine u godinu. "Od 2012, kada je iznosio 375 miliona evra, do 2023. godine uvećan je gotovo 10 puta."

Podsetimo, u pretpandemijskoj 2019, Srbija je izvezla IKT usluga u vrednosti od oko 1,42 milijarde evra, a sličan rezultat ostvaren je i godinu kasnije. Međutim, 2021. ta suma je skočila na 1,86 milijardi, potom 2022. godine na 2,7 milijardi, a lane je ostvareno čak 3,44 milijarde evra izvoza.

U prethodne tri godine skakao je i uvoz, ali značajno manje - i po stopi rasta i po ukupnom iznosu. Godine 2021. bio je 540 miliona evra, 2022. je iznosio 733, a 2023. godine 822 miliona evra.

"Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nastaviće sa realizacijom intenzivnih aktivnosti koje za konačni cilj imaju to da ukupan izvoz usluga u IKT sektoru do kraja ove godine dostigne iznos od oko četiri milijarde evra", zaključuje se u saopštenju ministarstva.

Zvanična statistika raščlanjuje IKT na tri podoblasti: telekomunikacije, kompjuterske i informacijske usluge. Na performanse ove šire oblasti dominantno utiču kretanja u domenu kompjuterskih usluga - od prošlogodišnjih ukupnih 3,44 milijarde izvoza, čak 3,22 milijarde otpalo je upravo na izvoz kompjuterskih usluga, to jest onoga što se kolokvijalno naziva IT uslugama.

Depositphotos

 

Protekli period bio je više nego dinamičan za IT širom planete. Veći deo prošle godine obeležen je nastavkom krize koja je 2022. pogodila svetski, pa posledično i naš IT sektor. Kako je Bloomberg Adria već pisala, u trećem kvartalu 2023. već je bio vidan optimizam među pojedinim predstavnicima domaćeg IT-ja, koji su osetili prve boljitke.

Iako su pojedini poznavaoci prilika tada naglašavali da je industrija i dalje nastavila opreznije da zapošljava, zvanična statistika je pokazala da IT prednjači u zapošljavanju. Naime, lane je, u odnosu na 2022, najviše porastao upravo broj zaposlenih programera. Skok je iznosio 23 odsto ili 12.107 osoba.

 

Treba napomenuti da je ubrzanom razvoju industrije umnogome doprineo i priliv ruskih državljana u Srbiju, nakon izbijanja rata u Ukrajini u februaru 2022. godine. Zvaničnih podataka o tome koliko je Rusa zaposleno u IT-ju nema, ali ilustrativan može biti primer gejming sektora, iako je to privredna grana koja zapošljava i ljude koji se ne bave IT-jem. Prema podacima Asocijacije industrije video-igara Srbije (engl. Serbian Games Association - SGA), Rusi, Belorusi i Ukrajinci duplirali su broj radnika u srpskom gejmingu prošle godine.

Poslednji (još nerevidirani) podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u prvom kvartalu 2024. IKT zapošljavao preko 110.000 ljudi, pri čemu više od polovine (oko 67.500) njih radi u oblasti računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti. Zvanična statistika (najnoviji podaci su za mart 2024) kaže da je prosečna neto plata programera u državi skoro 290.000 dinara, što ovu grupu zaposlenih čini rekorderima po tom parametru.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar