Da nam nije Kine i Turske, izvoz bi u 2024. bio manji za skoro milijardu evra

Kriza u Evropskoj uniji, a posebno u Nemačkoj, čija je ekonomija u opadanju, vidno se preliva i na srpski izvoz. Iako je najjača evropska privreda po obimu robne razmene sa Srbijom i dalje na vodećoj poziciji, raste izvoz u Kinu, ali u značajnoj meri i u Tursku. Srbija je tako, po svemu sudeći, u 2024. pronašla na tržištu Kine i Turske alternativu za smanjenu tražnju iz EU.

To potvrđuju i podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni koje su izneli autori u najnovijem broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) iz decembra.

Tako je izvoz robe iz Srbije u Kinu, navodi se u MAT-u, povećan u prvih devet meseci 2024. godine za 65 odsto ili 531 milion evra, a izvoz u Tursku za 80 odsto ili 300 miliona evra. Kako su napomenuli, u periodu januar - septembar pokrivenost robnog uvoza izvozom 2023. u razmeni s Kinom iznosila je 24,1 odsto, a ove godine je 35,6 odsto.

Srbija s Kinom od 1. jula ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, a s Turskom odranije.

 

"Srbija je ove godine na tržištu Kine i Turske pronašla alternativu za prigušenu tražnju iz EU. Da se to nije desilo, u prvih devet meseci ne bismo imali rast robnog izvoza od 1,9 odsto, već pad od 1,9 odsto", ističu autori MAT-a i dodaju da bi robni izvoz bio niži za čak 921 milion evra.

Inače, ukupan izvoz Srbije za devet meseci 2024. godine dostigao je skoro 24,5 milijardi evra. S druge strane, vrednost uvoza iznosi 32,2 milijarde evra, pa je robni deficit bio 7,7 milijardi evra.

 

Zanimljivo je da je u prvih deset meseci ove godine, međugodišnje posmatrano, osetno smanjena vrednost ukupne robne razmene s Ruskom Federacijom, i to za 498 miliona evra, pa je udeo u razmeni redukovan sa 4,3 odsto na 3,2 odsto.

Pad izvoza proizvoda za auto-industriju

S obzirom na probleme u evropskom automobilskom sektoru, posebno kod nemačkih proizvođača, ne treba da čudi najveći pad izvoza ka EU u ovoj oblasti. Naime, trećina izvoza električne opreme, gde spadaju i elektromotori, transformatori, akumulatori, kablovi i slično, inače je usmerena na tržište Nemačke, a ukupna vrednost izvoza iznosi 2.444 miliona evra. Kako se ističe u MAT-u, grupa sa najvećim učešćem, od 40,9 odsto, izvoz elektromotornih generatora i transformatora, imala je pad od 10,9 odsto.

Takođe, u oblasti proizvodnje motornih vozila i prikolica, koja ima vrednost izvoza 2.282 miliona evra, najveći deo izvoza i dalje je usmeren u Nemačku - 34,9 odsto, a zatim u Mađarsku - 12,3 odsto i Češku - 11,7 odsto. Tu dominantno učešće u izvozu predstavlja električna oprema za motorna vozila, 65,8 odsto, koja beleži kumulativni pad od 2,1 odsto.

Prelivanje krize u auto-industriji Nemačke na srpsko tržište je očigledno. Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, rekao je ranije u emisiji Sedam Bloomberg Adria TV da se kriza u nemačkoj auto-industriji preliva na naše područje jer su sve kompanije koje se bave proizvodnjom auto-delova u regionu, pa i Srbiji, tesno povezane s Nemačkom.

 

"Svaki poremećaj na nemačkom tržištu u smislu pada proizvodnje automatski se reflektuje na Srbiju i nije nam u interesu da ostane situacija ovakva kao što je trenutna. Generalno govoreći, auto-industija je u procesu transformacije u nepovoljnom geopolitičkom momentu", istakao je Ćorović.

Na takvu klimu ukazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku jer je izvoz u oblasti proizvodnje motornih vozila i prikolica u oktobru pao za 14,4 odsto međugodišnje, dok izvoz istog sektora za prvih devet meseci beleži pad od 5,3 odsto.

Rude najviše idu ka Kini

S druge strane, rast srpskog izvoza ka Kini i Turskoj pogurala je proizvodnja osnovnih metala, čija vrednost izvoza dostiže 2,2 milijarde evra. "Najveća izvozna tržišta ovih proizvoda su Kina sa 18,1 odsto i Turska sa 13,8 odsto. Izvoz bakra s učešćem od 57,3 odsto i rastom izvoza od 117,4 odsto prednjači u izvozu ove oblasti."

U ovom sektoru prednjače kompanije kineskog Zijina u Srbiji – Serbia Zijin Mining i Serbia Zijin Copper, inače najprofitabilnije kineske firme i najveći izvoznici na domaćem tržištu. Prošle godine je Serbia Zijin Mining u inostranstvu plasirao robu vrednu 1,15 milijardi evra, a Serbia Zijin Copper je izvezao robu u vrednosti od 746,3 miliona evra. Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika iz Srbije u 2023. godini iznosila je sedam milijardi evra, od čega su trećinu tog iznosa ostvarile kineske firme koje na stranim tržištima prodaju bakar, zlato i čelik.

 

Inače, u ukupnom izvozu iz Srbije ubedljivo najveći udeo, 87,1 odsto, ima prerađivačka industrija. Ovaj sektor je, prema navodima MAT-a, za devet meseci 2024. ostvario kumulativni rast izvoza od 3,2 odsto u odnosu na isti period 2023. godine, dok je u oktobru međugodišnji rast iznosio 5,9 odsto.

Izvoz prerađivačke industrije najviše se može pripisati kompanijama koje pripadaju oblasti proizvodnje osnovnih metala - gvožđa, čelika i ferolegura, plemenitih metala i slično, koja je generisala čak 96,4 odsto suficita, odnosno 643,9 miliona evra.

Hrana mahom u BiH i Crnu Goru

Zanimljivo je i učešće sektora proizvodnje prehrambenih proizvoda u izvozu, čija je vrednost za prvih devet meseci 2024. iznosila 2.314 miliona evra. "Najveća izvozna tržišta su BiH i Crna Gora sa 12,5 odsto i osam odsto učešća u izvozu."

Najveće učešće od 24,2 odsto, odnosno vrednost 559,7 miliona evra imala je prerada i konzervisanje voća i povrća, ali u odnosu na isti period 2023. izvoz je bio manji za 2,4 odsto.

Nakon prerađivačke industrije, sledeći po učešću u izvozu, od 5,5 odsto, bio je sektor rudarstva koji je ostvario kumulativni rast od 7,7 odsto.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar