Sveže voće i lekovi 1. jula iz Srbije kreću za Kinu bez carina

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom stupa na snagu 1. jula, a od toga dana bez carine iz Srbije mogu da se izvoze sveže voće i povrće, farmaceutski proizvodi, proizvodi hemijske i mašinske industrije.

Tomislav Momirović, ministar trgovine, danas je pozvao privrednike iz Srbije da istraže mogućnosti i da iskoriste sve pogodnosti koje pruža za povećanje konkurentnosti, širenje poslovanja i povećanje izvoza.

Beta/Miloš Miškov

"Potpisali smo sporazum sa državom koja ima najveće tržište na svetu. Otvorili smo naše tržište od 6,5 miliona stanovnika, a domaće kompanije su dobile šansu da se takmiče na tržištu od 1,4 milijarde stanovnika. To je više od šanse, možda najveća šansa za naša preduzeća u poslednjih 25 godina", rekao je on privrednicima u Privrednoj komori Srbije na prvom predstavljanju sporazuma.

Prvog dana stupanja sporazuma na snagu 60 odsto robe ili oko 10.000 proizvoda biće oslobođeno carina. Potom, narednih pet do 10 godina još 30 odsto robe, dok će 10 odsto najosetljivijih proizvoda, pre svega poljoprivrednih, biti i dalje zaštićeni.

Dodao je i da će roba koja će biti oslobođena carina za pet godina do tada godišnje imati umanjenu carinu za po 20 odsto, dok će roba koja će biti bez carina za 10 godina, do tada godišnje imati smanenje carina od po 10 procenata.

"Cilj nam je da na kineskom tržištu domaće kompanije plasiraju i brendiraju svoje proizvode, ali Sporazum znači i da će ljudi koji uvoze iz Kine imati povoljniji uvoz. Država se svesno lišila prihoda od carina u jednom segmentu da bi privreda mogla da uvozi po povoljnijim uslovima", rekao je ministar.

Na sajtu Ministarstva trgovine svi zainteresovani mogu da vide detalje Sporazuma, kao i status više od 20.000 artikala koji su obuhvaćenih ovim ugovorom.

"Nema razvoja ekonomije bez slobodne trgovine. U zemlji kao što je Srbija sa 6,5 miliona stanovnika, svaki protekcionizam ide nama na štetu", rekao je Momirović, navodeći da su svi slični prethodni sporazumi doneli samo dobro domaćoj ekonomiji.

Srbija ima nekoliko sličnih sporazuma kao što su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, CEFTA sporazum, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, kao i preferencijalni sporazumi sa Japanom i SAD.

"Svaki od ovih sporazuma pratile su kontroverze, da li će naša industrija biti uništena, kako ćemo ako ne budemo zaštićeni. Ali nakon svih tih godina primene, svesni smo reindustrijalizacije zemlje, velikog broja kompanija koje su došle u Srbiju da rade. Ti sporazumi su doveli do otvaranja novih radnih mesta, podizanja ekonomije i uveren sam da će Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom imati još bolji efekat", kazao je ministar trgovine.

On je istakao i da će država pratiti primenu Sporazuma sa Kinom, kako ne bi došlo do prekomernog uvoza, ističući da se ne može desiti da se Sporazum zloupotrebi.

Kao primer uticaja trgovine na privredni rast zemlje on je naveo da je u rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prethodnom periodu najveći uticaj imala spoljnotrgovinska razmena.

"Prošle godine rast našeg BDP-a je bio oko 2,5 odsto, a 2,3 odsto je otpalo na trgovinsku razmenu. Izvoz je rastao 1,5 odsto, a uvoz je doprineo sa 0,8 odsto", kazao je on.

Momirović je najavio i da se radi na potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa Egiptom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Mihajlo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS je istakao da pored Srbije sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom u Evropi imaju samo Švajcarska i Gruzija.

"Sporazum će promeniti i percepcije Srbije kao mesta za investiranje. Ovo je na neki način i dokaz pozicije Srbije u okviru inicijative 'Pojas i put', ali i šansa za mnoge evropske kompanije koje žele da povećaju svoje prisustvo na kineskom tržištu da svoju proizvodnju lociraju u Srbiji, kao i šansa za veliki broj malih i srednjih preduzeća iz Srbije koje žele da budu deo dobavljačkih lanaca tim firmama", rekao je Vesović.

Beta/Miloš Miškov

Dodao je i da će se pratiti eventualni poremećaji na tržištu koje bi Sporazum mogao da izazove, jer je cilj da se pre svega, kao najosetljivija zaštite mala i srednja preduzeća od mogućih negativnih posledica.

Vesović je kazao da od 1. jula bez carine iz Srbije u Kinu pored ostalog već mogu da se izvoze sveže voće i povrće, farmaceutski proizvodi, proizvodi hemijske i mašinske industrije.

I on je ponovio da ne postoji šansa od zloupotrebe sporazuma i da Srbija postane "protočni bojler" u razmeni između Kine i trećih strana, jer je propisano da za bescarinski izvoz u Srbiji mora da bude proizvedeno više od 50 odsto proizvoda koji se plasira na kinesko tržište.

Beta/Miloš Miškov

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine potpisan je u oktobru u Pekingu i obuhvataće 10.412 srpskih proizvoda i 8.930 sa kineske strane. Carine na pojedine proizvode poput vina će se ukidati postepeno, po 20 odsto u narednih pet godina, a naši izvozni aduti su meso, jabuke, suve šljive, bobičasto voće.

Srbija je posle nekoliko meseci ratifikovala sprazum, ali je bilo ostalo da Kina to učini. Tokom posete predesnika Kine Xi Jinpinga glavna tema je upravo bio ovaj sporazum.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar