Stan u Beogradu od 2020. skuplji preko 50 odsto

Cene stanova u Srbiji nastavile su da rastu i u drugom tromesečju 2025. godine, ali nešto umerenijim tempom nego prethodnih godina. Prema najnovijem indeksu Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), cene su u proseku više za 5,78 odsto nego u istom periodu 2024. Na kvartalnom nivou, rast iznosi 1,36 odsto, čime je potvrđen kontinuitet uzlaznog trenda koji traje već šest tromesečja zaredom.

Šta nam govori ovaj pokazatelj? RGZ indeks cena stanova, koji se kvartalno objavljuje od 2019, sve više postaje alat ne samo za analitičare već i za građane koji žele da procene aktuelnu vrednost svojih nekretnina. Prema formuli RGZ-a, stan kupljen u Beogradu 2020. godine za 150.000 evra danas bi vredeo oko 227.500 evra, što znači rast od preko 50 odsto.

Uprkos nižoj inflaciji i usporavanju privredne aktivnosti, sektor nekretnina pokazuje otpornost. Kontinuirani rast cena, porast kreditne aktivnosti i širenje tržišta van Beograda ukazuju da je tržište u ekspanziji, a svakako treba uzeti u obzir da je Srbija zemlja u kojoj je ulaganje u nekretnine i dalje najpoželjniji oblik štednje.

Starogradnja u blagom vođstvu

Najveći rast beleži starogradnja. Stanovi u postojećim zgradama poskupeli su 5,89 odsto, dok su u novogradnji, odnosno kod kupovina od investitora cene porasle 5,57 odsto. Taj odnos ukazuje da tržište sada više favorizuje starogradnju, pre svega zbog boljih lokacija, razvijenije infrastrukture i veće dostupnosti u odnosu na nove projekte, navodi se u izveštaju RGZ-a.

Stabilna potražnja za starim stanovima prirodno podiže njihovu vrednost, dok se u poslednje vreme beleži blago zasićenje u segmentu luksuzne i centralne novogradnje.

 

 

Miloš Mitić, generalni direktor City Experta, rekao je za Bloomberg Adriju da se starogradnja, po utvrđenoj tržišnoj dinamici, prilagođava cenama novogradnje, te da je interesovanje trenutno veće za starogradnju zbog državnih subvencija koje se odnose samo na već uknjižene stanove, kao i zbog inflacije i ekonomske neizvesnosti.

Aleksandra Mihajlović, PR menadžer sajta 4zida, potvrđuje da starogradnja uvek drži vrednost, jer "kupci jasno vide šta dobijaju za svoj novac". Nema neizvesnosti oko rokova, dodatnih troškova ili kvaliteta gradnje.

 

 

Beograd i Novi Sad čuvaju primat

Regionalno posmatrano, Beograd je i dalje najskuplje tržište u zemlji, sa rastom cena od 6,10 odsto međugodišnje. U stopu ga prati Vojvodina sa 5,96 odsto, dok su cene u južnoj i istočnoj Srbiji porasle 5,67 odsto, a u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 4,80 odsto. Zanimljivo je da Vojvodina sada ima najviši indeks cena stanova (194,20), čak viši i od Beograda (186,99), što ukazuje na rastuću vrednost tržišta u gradovima poput Novog Sada, Subotice i Zrenjanina.

Više prodaja, više kredita

Nema sumnje da je tržište nekretnina u drugom kvartalu 2025. godine oživelo. Zaključeno je 12.650 kupoprodajnih ugovora, što je 8,5 odsto više nego lane, dok je ukupna vrednost prometa dostigla 1,235 milijardi evra - 24,4 odsto više nego godinu dana ranije. Rast obima prometa zabeležen je u svim regionima, ali je najizraženiji u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde je broj prodatih stanova skočio 30,2 odsto, a ukupna vrednost prometa čak 65,6 odsto.

 

 

Dakle, južna i istočna Srbija, na osnovu izveštaja RGZ-a, ima najveće stope rasta u oba segmenta - i količinskom (broj prodaja) i vrednosnom (ukupna tržišna vrednost). To može biti posledica niže početne baze iz prethodnih godina (manje tržište), ali i ubrzanog rasta tražnje i gradnje u Nišu, Zaječaru, Leskovcu, Pirotu i drugim gradovima u okolini.

Beograd i dalje generiše više od polovine vrednosti tržišta, sa prometom od 660 miliona evra, dok Vojvodina beleži rast od 30,1 odsto, a Šumadija i Zapadna Srbija 27,4 odsto. Posebno je primetan rast kreditnih kupovina - broj stambenih kredita porastao je 62,5 odsto, pa je gotovo svaka treća kupovina (33,9 odsto) finansirana zaduživanjem. To možemo protumačiti i kroz povratak poverenja u bankarski sektor, uz stabilizaciju kamatnih stopa, ali i kroz povećanje formalne kupovne moći građana (rast plata u nominalnom iznosu), rast prometa u manjim gradovima.

Povećana aktivnost u južnoj i istočnoj Srbiji i delovima Vojvodine deo je, takođe, kredita, jer je tamo veći udeo kupaca koji stanove finansiraju zaduživanjem, za razliku od Beograda gde dominira gotovina.

 

Srbija iznad evropskog proseka

U poređenju sa Evropom, Srbija je i dalje iznad proseka Evropske unije (EU), gde je, prema Evrostatu, rast cena u drugom kvartalu iznosio 5,40 odsto, navodi RGZ. Dok su pojedine zemlje, poput Portugalije (+17,23 odsto), Bugarske (+15,51 odsto) i Mađarske (+15,12 odsto), zabeležile dvocifrene stope rasta, domaće tržište se kreće u stabilnijem ritmu.