Stari stanovi na ceni, u Beogradu poskupeli za 18 odsto

Tržište nekretnina u Srbiji u drugom kvartalu 2025. godine pokazuje snažan rast vrednosti, ali ne i prometa što ukazuje da cene i dalje rastu. Ukupna vrednost prometa svih nepokretnosti iznosila je 2,1 milijardu evra, što je rast od 13,9 odsto međugodišnje, objavljeno je u ponedeljak u izveštaju Republičkog zavoda. Broj kupoprodajnih ugovora takođe je porastao, ali za skormnih za 2,3 odsto.

 

 

Stanovi ostaju dominantna kategorija na tržištu. Sa 1,2 milijarde evra vrednosti, oni čine čak 60 odsto ukupnog prometa, što je rast od četiri procentna poena u odnosu na 2024. godinu. Očekivano, posebno se ističe promet stanova u Beogradu, gde je za stambene jedinice izdvojeno 659,7 miliona evra. Luksuzne nekretnine beleže najveće transakcije, te je tako najskuplji kvadrat prodat na lokaciji Beograd na vodi za 9.056 evra, dok je najveći stan od 537 kvadrata prodat za 1,8 miliona evra na istoj lokaciji.

 

 

Cene kvadrata uporno idu naviše

Ako posmatramo drugi kvartal 2025, najveći procentualni rast prosečne cene kvadrata u novogradnji beleži Novi Sad (12 odsto). Sledi Niš (11 odsto), Kragujevac (devet odsto), pa Beograd (sedam odsto). Kada je reč o starogradnji, situacija je nešto drugačija. U istom posmatranom periodu prednjači Beograd sa skokom prosečne cene kvadrata od 18 odsto, a iza njega su Kragujevac (16 odsto), Novi Sad (11 odsto), pa onda Niš (devet odsto).

 

 

Kuće i zemljište rastu stabilno, garaže kao suvo zlato

Najskuplja kuća prodata je u istoj gradskoj opštini, na Savskom vencu, za 3,8 miliona evra, dok je najskuplje garažno mesto koštalo čak 56.000 evra.

Promet kuća i građevinskog zemljišta u drugom kvartalu tekuće godine beleži stabilan rast - kuće su činile osam odsto ukupnog tržišta (161,7 miliona evra), a građevinsko zemljište isto toliko (156,7 miliona evra). Poslovni prostori sa četiri odsto i poljoprivredno zemljište sa dva odsto učestvuju u manjem delu tržišnog kolača, pri čemu poljoprivredno zemljište beleži blagi pad u odnosu na prošlu godinu.

Kako plaćamo i šta biramo

Značajan pomak primećen je i u načinu finansiranja - 15 odsto svih transakcija u drugom kvartalu 2025. finansirano je iz kredita, što je rast od šest procentnih poena u odnosu na lane. Stanovi su i dalje najčešće kupovani putem kredita - čak 34 odsto kupovina u ovoj kategoriji realizovano je uz pomoć bankarskih sredstava, u poređenju sa 23 odsto u istom periodu prošle godine.

 

 

Što se tiče šire slike, van Beograda kao centra, tendencije su šarolike.

Najveći porast broja kupoprodaja zabeležen je u Nišu (15,9 odsto) i Beogradu (sedam odsto), dok Novi Sad beleži skromniji rast od 3,2 odsto. Jedini pad primećen je u Kragujevcu (3,3 odsto). Ovi podaci ukazuju na kontinuirano jačanje potražnje u većim urbanim centrima, dok manji gradovi mogu pokazivati znakove zasićenja tržišta ili lokalnih oscilacija.

Sve u svemu, podaci iz drugog kvartala 2025. jasno ukazuju na nekoliko ključnih trendova: rast prosečnih cena, posebno u luksuznom segmentu i većim gradovima, povećanje učešća stambenih kredita kao pokretača transakcija i selektivnu dinamiku po regionima. Stanovi i dalje ostaju najatraktivnija investicija, dok luksuzne kuće i prestižne lokacije beleže najveći rast cena. Drugi kvartal takođe pokazuje da se kupci nekretnina u Srbiji više oslanjaju na kredite.