Tržište vredno 300 milijardi evra: kako da Srbiji procvetaju ruže

Srbija je, uz jug Francuske, najbolje podneblje u Evropi za gajenje ruža: imaju skoro identičnu mikroklimu, broj sunčanih dana i kvalitet zemljišta, ocenili su evropski stručnjaci. S obzirom na to da potrošnja cveća u svetu raste po godišnjoj stopi od 20 odsto, srpska privreda bi od uzgoja cveća, a pogotovo ruža, mogla da ima koristi.

Spoljnotrgovinska razmena cveća i drugog ukrasnog bilja Srbije iznosila je prošle godine 36,6 miliona evra (14,5 tona). Međutim, uvozili smo mnogo više nego što smo izvozili. Tako je, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), vrednost izvoza bila 6,64 miliona evra, dok je uvoz vredeo 30,36 miliona evra.

 

 

Zanimljivo je da tržište cveća ima promet koji iznosi više od 300 milijardi evra na svetskom nivou, i oko 37 miliona evra u Srbiji. 

Aleksandar Bogunović, iz Privredne komore Srbije, kaže za Bloomberg Adriju da Srbija ima veliki potencijal u proizvodnji cveća i ukrasnog bilja.

"Uz kvalitetnije i proizvodno usmereno udruživanje proizvođača, organizovaniju promociju i prodaju, podršku naučno-istraživačke i poslovne zajednice, ovaj sektor mogao bi da bude još profitabilnija proizvodna grana", ističe on.

Kako dodaje, površine pod cvećem na otvorenom i u staklenicima imaju tendenciju rasta, tako da bi se uz dodatnu modernizaciju proizvodnje i nabavku novih mašina i opreme, mogao povećati i sam obim proizvodnje, kao i proizvodni asortiman.

"To bi onda direktno uticalo i na povećanje produktivnosti rada u ovoj visoko intenzivnoj oblasti poljoprivredne proizvodnje i naš proizvod učinilo još konkurentnijim na tržištu."

Najviše se izvozi u EU, i to u Holandiju

Zasejane površine pod cvećem i ukrasnim biljem u Srbiji iznose oko 520 hektara, koliko je zavedeno u Zavodu za statistiku. Pored toga, plantažna proizvodnja se odvija na površini od oko 600 hektara. Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća u Srbiji su u Vojvodini, na severu zemlje, na granici sa Mađarskom, zatim u okolini Šapca, zapadno od Beograda, oblast Ljiga, Trstenika i Kruševca, Sremčice, Velike Drenove i drugim lokacijama. 

U PKS navode da udeo proizvodnje cveća i ukrasnog bilja iznosi samo 0,04 odsto od ukupne spoljnotrgovinske razmene agrara Srbije, ali da je povećanje evidentno. 

Najznačajnije izvozno tržište cveća i ukrasnog bilja Srbije je EU sa 56 odsto udela, zatim Carinska unija (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan) sa 22 odsto udela u ukupnom izvozu, CEFTA sa 18 odsto, dok ostale zemlje učestvuju sa četiri odsto. 

 

 

Zanimljivo je da je u 2023. najviše cveća i ukrasnog bilja, kada se radi o EU, izvezeno u Holandiju – vrednost oko 1,79 miliona evra. Na drugom mestu je Poljska, zatim slede Nemačka, Litvanija i Bugarska. 

Izvoz u zemlje Carinske unije realizovan je u vrednosti od 1,43 miliona evra, i to najviše sadnog materijala i živog cveća. Najviše se izvozilo u Rusku Federaciju – vrednost oko 1,1 milion evra, kao i u Belorusiju. 

Nakon toga sledi CEFTA, gde je otišlo cveće vredno oko 1,21 milion evra, i to najviše u Crnu Goru, BiH i Severnu Makedoniju. 

Ruže iz Kenije i Etiopije

Živo cveće se najviše izvozilo, prema podacima PKS, takođe u Holandiju, dok su se na ostalim pozicijama po vrednosti izvoza našle Crna Gora, Poljska, BiH i Ruska Federacija. 

"U Srbiji je najvažnija proizvodnja ruža. Ukupan izvoz ovog cveća u 2023. godini iznosio je 3,3 miliona evra, dok je uvoz vredeo 5,2 miliona. Inače, ruže uglavnom izvozimo za sadnju, a uvozimo sveže ruže za bukete, čak u vrednosti od 4,7 miliona evra. To je još jedan pokazatelj potencijalne proizvodnje ruža", objašnjava Bogunović. 

 

 

Najviše ruža Srbija je uvezla iz Kenije i Etiopije, u vrednosti od oko 3,7 miliona evra, pa tek onda sledi uvoz iz Holandije vredan 565.000 evra.

U PKS ističu da je najznačajnije uvozno tržište cveća i ukrasnog bilja EU sa 79 odsto udela. Srbija je iz EU u 2023. uvezla cveće vredno 24,1 milion evra. Zanimljivo je da Srbija, osim što izvozi, najviše cveća i uvozi iz Holandije – vrednosti 17,9 miliona evra, a slede Italija, Nemačka i Slovenija.

Takođe, kako kažu u PKS, najveće učešće u uvozu cveća i ukrasnog bilja ima grupa sadni materijal - 40 odsto. Vrednost uvoza sadnog materijala u 2023. iznosila je 12,1 milion evra, od čega samo uvoz iz Holandije vredi osam miliona evra. "Najviše je uvezeno sobnih biljki, zatim orhideja, zumbula, narcisa i lala. Sledi uvoz iz Italije, vredan 1,3 miliona evra i to drveće, žbunje i šiblje." 

Uvoz živog cveća je takođe bio zastupljen, i to sa 23 odsto, a najviše iz Holandije – vrednost oko 4,9 miliona evra. Srbija je u toj kategoriji cveća najviše uvozila sobne biljke. 

Dosta novca za ulaganje

S obzirom na to da je uzgajanje cveća unosan posao, važno pitanje je koliko novca zahteva pokretanje takvog biznisa u Srbiji. U PKS ističu da su neophodna velika ulaganja, a to su potvrdili i sami proizvođači cveća.

Tako je, na primer, za uzgoj ruža na površini od oko tri ara potrebno 2.000 sadnica, a u to je neophodno uložiti najmanje oko 6.000 evra. Od toga se u prvoj godini dobija oko 15.000 cvetova, odnosno oko 20 centi po cvetu. Prihod iznosi 3.000 evra, a već u drugoj godini 6.000 evra, a prihoduje se narednih pet godina.

S druge strane, na primer, u uzgoj božura treba uložiti mnogo više novca. Tu prosečno ulaganje po hektaru iznosi čak oko 55.000 evra, da bi se u narednih 10 godina prihodovalo oko 25.000 evra godišnje po hektaru.

Cvećari naglašavaju da oni koji se bave ovim poslom moraju biti dobro upućeni u cveće "jer se svaka greška skupo plaća".

Pomoć države

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede omogućava osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji koji iznose 18.000 dinara po hektaru.  Osim toga, resorno ministarstvo pomaže proizvođače cveća i ukrasnog bilja i kroz investicije u poljoprivredna gazdinstva koja se bave ovom proizvodnjom.

Tako se može doći do sredstava za nabavku opreme i mehanizacije za zaštitu od bolesti i štetočina, za navodnjavanje, proizvodnju sadnog materijala, nabavku mašina i slično. Maksimalni iznos koji proizvođači mogu dobiti u te svrhe iznosi 1.500.000 dinara, odnosno od 50 do 65 odsto vrednosti investicije.