Nemačka spas u zadnji čas za CEFTA, koja bi Srbiji povratila milione evra

Srbija je ovih dana dobila podršku Nemačke za deblokadu regionalnog trgovinskog sporazuma CEFTA. Ovaj sporazum o slobodnoj trgovini u regionu se trenutno ne primenjuje zbog političkih tenzija između Beograda i Prištine i nemogućnosti da roba iz Srbije bude plasirana na Kosovu i Metohiji, zbog čega su samo u prvih sedam meseci ove godine izgubile 281,5 miliona evra.

Nedavna najava sastanka predstavnika CEFTA (engl. Central European Free Trade Agreement - Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini) koji bi trebalo da se održi za manje od dve nedelje, ukazala je na mogući pomak u procesu uspostavljanja slobodne trgovine na Balkanu. Srbiji kao ovogodišnjoj predsedavajućoj sporazuma podrška za pomicanje stvari sa mrtve tačke ovih dana stigla je od najveće evropske privredne sile, Nemačke.

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović poručio je da je specijalni sastanak zajedničkog komiteta CEFTA (sporazuma koji je potpisan 2006. godine) sazvan za 9. oktobar u Beogradu. "Puni smo optimizma posle sastanka u Berlinu i očekujemo deblokadu sporazuma CEFTA", izjavio je on. Najava je stigla dan posle sastanka u okviru Berlinskog procesa - inicijative za saradnju unutar zemalja Zapadnog Balkana i njihovu povezanost sa Evropskom unijom (EU), dok su na putu ka članstvu u taj blok.

Momirović je istakao da je Srbija sastanak sazvala radi usvajanja ugovorenih odluka.

"U ovom trenutku jedan dodatni protokol, 10 odluka i jedna preporuka čekaju na usvajanje. Njihovo usvajanje dovešće do ubrzanja protoka robe i usluga i rasta trgovine u okviru CEFTA, u skladu sa osnovnim principima i slobodama koje važe u EU. To je zajednički interes svih CEFTA strana jer bi se time otklonila blokada usvajanja novih odluka u CEFTA, koju je inicirala prištinska administracija pre više od tri godine", rekao je ministar, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Ministarstvo untrašnje i spoljne trgovine

 

Takođe, kako je dodao, "na taj način bi se ukinula i nelegalna blokada trgovine za robu iz centralne Srbije na autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju (KiM), što bi delimično olakšalo težak položaj Srba na KiM, ali i pokazalo da je moguće ići ka deeskalaciji odnosa sa Albancima".

Srpski zvaničnici u više navrata su upozoravali na činjenicu da zabrana izvoza robe na samoproglašenu državu Kosovo, koja je počela u junu 2023, domaćim firmama donosi milionsku štetu. 

Momirović je dan ranije, posle ministarskog zasedanja u okviru Berlinskog procesa, ocenio da su za Srbiju ključne teme bile upravo zabrana trgovine srpskim proizvodima i blokada trgovinskog sporazuma koja ne samo da potkopava ekonomske tokove, već i direktno destabilizuje čitav region.

Inicijativa Nemačke

Ministar je naglasio da konačno vidi jasne znake razumevanja  nemačkih zvaničnika, posebno vicekancelara i ministra za ekonomska pitanja i zaštitu klime Roberta Habecka, kao i predstavnika EU.

"Zahvaljujem se na njihovoj spremnosti da prepoznaju ozbiljnost situacije. Složili smo se da ovakve neprihvatljive prakse moraju biti zaustavljene jednom za svagda. Očekujemo konkretne korake i rešenja koja će trajno obezbediti poštovanje naših prava i slobodan protok robe", zaključio je ministar.

Bloomberg

 

Prema pisanju Deutsche Wellea, Habeck je rekao da je važno da sporazum CEFTA bude zaključen i da je to sledeći korak, dodavši da na tom putu "stoje neki problemi".

"Politička važnost ove konferencije ne bazira se samo na ekonomskoj važnosti za zemlje Zapadnog Balkana, već i na važnosti tog regiona u celini. To je komplikovan region, tu su sukobi koji su još sveži. Ali to je region koji je važan za Evropu i Nemačku i važno je da se te zemlje razvijaju u smeru Evrope", poručio je na pripremnoj konferenciji tri nedelje uoči jubilarnog 10. samita Berlinskog procesa zemalja Zapadnog Balkana.

Thomas Narbeshuber iz kompanije BASF, koji je na konferenciji zastupao Udruženje nemačke privrede za istočnu Evropu, poručio je da pozivi za što jačom regionalnom saradnjom nisu prazna politička floskula, već važan aspekt za investitore.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Đurđević skreće pažnju na to da smo svedoci vrlo intenzivne diplomatske aktivnosti, pre svega iz Nemačke - ali i drugih članova Kvinte - prema vladi u Prištini, kako bi došlo do tog sporazuma o odblokiranju funkcionisanja CEFTA, koja je, kako kaže, već četiri godine potpuno blokirana.

Depositphotos

"Krucijalno je da Kosovo želi da promeni način na koji je formalno predstavljeno u CEFTA, preko UNMIK-a. Nemačka diplomatija je iznela predlog da se promeni poslovnik o radu, u kome će UNMIK biti izostavljen, tako da će Kosovo biti predstavljeno kao Kosovo sa zvezdicom i moći će kroz direktno predstavljanje da učestvuje u radu CEFTA, bez promene sporazuma", rekao je Đurđević za Bloomberg Adriju.

Članice CEFTA su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Moldavija, Srbija i UNMIK/Kosovo. UNMIK tako zvanično predstavlja, to jest prisustvuje u ime Kosova na sastancima tehničkih tela i na zajedničkom komitetu ministara.

Pitanje je, napominje Đurđević, kako će predložena promena funkcionisati u budućnosti, s obzirom na to da je sporazum i dalje na snazi i predviđa da sedam članica treba da se dogovore oko svakog koraka jednoglasno.

Prekid uvoza proizvoda iz centralne Srbije

CEFTA je, podseća, usvojena u drugačijem političkom i međunarodnom kontekstu nego sada i misli da će neke promene biti potrebne da bi se ona učinila funkcionalnijom.

"Trenutno je fokus na tome da dođe do ukidanja blokade za uvoz proizvoda iz Srbije na Kosovo, a takođe bi Kosovo trebalo da dobije opremu za kontrolu bezbednosti proizvoda na granicama. Time bi se otklonile prepreke za sastanak zajedničkog komiteta ministara koji je ministar Momirović najavio, a u kome bi onda trebalo da odluke koje su dosad na tehničkom nivou usaglašene - ali na ministarskom nivou još nisu usvojene - budu usvojene", kaže savetnik predsednika PKS.

Depositphotos

Kako pojašnjava, Dodatni protokol 7 najznačajniji je u tom pogledu.

"On se bavi rešavanjem sporova između strana i vrlo je koristan za privredu, jer predviđa praktično da pri uvođenju necarinskih barijera, strana koja uvede barijere ne može da blokira raspravljanje o njima, kao što je do sada bilo slučaj. S druge strane, mnoge druge odluke čekaju na usaglašavanje - od razmene podataka za upravljanje rizicima do e-trgovine, olakšavanja trgovine uslugama koje pružaju turističke agencije i drugog."

 

Veliki je tu broj mera koje su dizajnirane da se olakša i ubrza poslovanje na Zapadnom Balkanu, što je značajna stvar za kompanije iz Srbije, koja ima najveće učešće u CEFTA, ističe sagovornik. "Tržište CEFTA posle EU je najveće za izvoz i razmenu uopšte koju Srbija ostvaruje sa inostranstvom."

Manjak transparentnosti u normalizaciji odnosa

Postavlja se i pitanje kako će se situacija sa primenom sporazuma odvijati dalje, posle oktobarskog sastanka. Đurđević u tom smislu podseća na dosadašnje probleme na relaciji Beograd - Priština.

"Glavni izazovi u narednom periodu svakako i dalje ostaju procesi normalizacije odnosa Beograda i Prištine, to jest na koji način će se odvijati dijalog - da li će se on odvijati po istom modelu i sa istom metodologijom kao što je to rađeno za vreme starog saziva Evropske komisije i Evropskog parlamenta, starog predstavnika za dijalog i predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost", kaže predstavnik PKS.

 

Prema njegovom mišljenju, potrebno je da dođe do analize i reorganizacije čitavog procesa normalizacije. "Ovo navodim imajući u vidu dešavanja u poslednjih godinu-dve, kao i imajuću u vidu novi plan rasta EU koji, između ostalog, za Srbiju i Kosovo kao uslov predviđa napredak u normalizaciji odnosa. Mi ne znamo ko pravi tu skalu napretka, ko to ocenjuje i na koji način ćemo mi moći da pratimo stvari. U dosadašnjoj praksi se pokazalo da su procesi dijaloga vrlo netransparentni, te smo dosta teško mogli da pratimo kakvi su dogovori sklapani", zaključuje Đurđević.