Srbija među zemljama sa najvišim carinama, ima li šanse da stopa bude smanjena

Rok koji je američki predsednik Donald Trump postavio za postizanje dogovora sa trgovinskim partnerima u vezi sa carinama je istekao, a većina novih carina stupiće na snagu nakon ponoći 7. avgusta, kako bi američke carinske službe imale vremena da se pripreme. Srbiji će biti uvedene carine od 35 odsto.

Povećanje carine za srpsku robu najviše će pogoditi najveće izvoznike, a to su industrije auto-delova, pre svega guma, oružja i municije, kao i proizvođače hrane za kućne ljubimce, ocenio je pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić.

"Stupanje na snagu novih carina je potpisano od strane američkog predsednika Donalda Trumpa i objavljeno na sajtu Bele kuće. Nepoznanica ostaje na koje se sve proizvode nova carina odnosi i da li se može dodatno povećati dodavanjem nekih novih stavki", kazao je Stanić za agenciju Beta i naveo da se mora sačekati da se oglasi Vlada Srbije koja je vodila pregovore sa SAD o postizanju trgovinskog sporazuma i manjim carinama.

Stanić je ocenio da je poražavajuće da se Srbija našla među 10 odsto zemalja na toj "crnoj listi" sa najvećim carinama. Podsetio je da je u Evropi samo Švajcarska dobila veću carinu od Srbije, pa nove carine koje im je uvela SAD iznose 39 odsto, dodajući da je čak i Kina dobila carinsku stopu od 30 odsto.

On je za Betu rekao da je razumljivo što su domaći privrednici razočarani, jer kroz pregovore dve države Srbija nije dobila niže carine ili odlaganje njihove primene.

"Nove carine SAD će se loše odraziti na domaću privredu i izvoz, jer je to udar na konkurentnost srpske robe na tamošnjem tržištu, koja zbog većih carina u startu skuplja", rekao je Stanić i ukazao da oko 700 firmi iz Srbije izvozi robu u SAD.

Depositphotos

 

Podsetio je da je ukupna robna razmena Srbije i SAD 2024. godine iznosila 1,3 milijarde evra od čega je izvoz iz Srbije bio 680 miliona evra, dok je u prvoj polovini ove godine srpski izvoz bio oko 350 miliona evra.

"Najviše se u SAD iz Srbije izvoze automobilski delovi, pre svega gume, potom oružje, u koje spada i sportsko i lovačko, kao i municija, te hrana za kućne ljubimce", kazao je Stanić.

On smatra da u slučaju da država uvede neke mere podrške izvoznicima, one ne bi mogle da se održe na duži rok i da bi izlaz bio da se pokuša sa novim pregovorima sa zvaničnicima SAD.

Bela kuća je 1. avgusta oko ponoći saopštila da uvodi prethodno najavljenu globalnu carinu od 10 odsto većini zemalja, kao i carine od 15 odsto zemljama koje imaju značajan trgovinski suficit sa SAD. Srbija je među zemljama sa najvišim carinama, a visoke carine su dobile i: Kanada (35 odsto), Švajcarska (39 odsto), Tajvan (20 odsto), Izrael (15 odsto), Južnoafrička Republika (30 odsto), Venecuela (15 odsto) i Šri Lanka (20 odsto). Kambodža, Malezija i Tajland suočavaju se sa stopom od 19 odsto, dok Laos i Mjanmar treba da plaćaju namet od 40 odsto.

Predsednik SAD je rekao da je rok za uvođenje carina čvrst, ali ne 100 odsto čvrst. "Ako pozovu i kažu da bismo da uradimo nešto drugačije, bićemo otvoreni za to."

Još uvek možda postoji šansa da u poslednjem trenutku dođe do neke promene kada je Srbije u pitanju. Predsednik Aleksandar Vučić je uoči objavljivanja carina izjavio da je naša zemlja u pregovorima sa SAD o ovim carinama i da se čeka odgovor na predlog koji je dat.

"Mi smo izašli sa našim predlogom, mali smo mi, ali to nam pravi probleme pre svega u gumarskoj industriji i u vojnoj industriji. Sve ostalo je, naravno, manje, ali sve nam znači. Mi smo predali naš predlog, čekamo odgovor i verujem da ćemo ga uskoro dobiti", rekao je Vučić za RTS u sredu.

Dodao je i da Donald Trump prvo hoće da reši stvari sa velikima. "Šta ćete, mala je trgovina sa Srbijom, jedna milijarda dolara, tako da u poređenju sa bilionima, trilionima, sa Kinom i EU, mi smo kap u moru", kazao je Vučić. 

 

 

Trump prvo najavio carine od 37 odsto 

Američki predsednik je početkom jula uputio pismo predsedniku Srbije u vezi sa carinama, koje je objavio na društvenoj mreži TruthSocial. Trump je u pismu objasnio da će se te carine naplaćivati za sve srpske proizvode poslate u Sjedinjene Američke Države (SAD), odvojeno od svih sektorskih carina, kao i da će roba koja se pretovaruje radi izbegavanja viših carina takođe biti podložna tim višim nametima.

U dokumentu se ističe da su SAD imale godine da razmotre trgovinske odnose sa Srbijom i da je zaključak da sada moraju da odstupe od "ovih dugoročnih i vrlo upornih trgovinskih deficita koje su izazvale srpske carinske, necarinske politike i trgovinske barijere". "Naš odnos, nažalost, nije bio ni približno uzajaman", ocenjuje se u spisu Bele kuće.

Bloomberg Adria

 

Ipak, Trump je u pismu naveo i da ove carine mogu biti izmenjene, naviše ili naniže, u zavisnosti od odnosa SAD i Srbije, dodavši da Beograd "nikada neće biti razočaran Sjedinjenim Američkim Državama".

"Ako želite da otvorite svoja do sada zatvorena tržišta za SAD i eliminišete svoje carinske i necarinske politike i trgovinske barijere, možda ćemo razmotriti izmene ovog pisma", napisao je Trump.

On je u pismu zamolio Vučića da razume da je carina od 35 odsto daleko manja od onoga što je potrebno da se eliminiše razlika u trgovinskom deficitu između dve zemlje.

"Kao što znate, neće biti carina ako Srbija ili kompanije u Vašoj zemlji odluče da grade ili proizvode proizvode u SAD i, zapravo, učinićemo sve što je moguće da dobijemo odobrenja brzo, profesionalno i rutinski - drugim rečima, za nekoliko nedelja", naveo je tada Trump.

Podsetimo, američki lider je u aprilu objavio osnovnu carinsku stopu od 10 odsto za većinu zemalja i dodatne carine koje se kreću do 50 odsto. Tada je najavljeno da će izvoz proizvoda iz Srbije u SAD ubuduće biti carinjen po stopi od 37 odsto, što je bio najgori rezultat među zemljama regiona.

Mera je bila zasnovana prema računici američke administracije po kojoj je Srbija opteretila američke proizvode carinskim dažbinama od čak 74 odsto. Međutim, izneti ekonomski parametri nisu bili potpuno jasni, naročito imajući u vidu da je srpska zvanična statistika zapravo pokazivala da su SAD u trgovinskom suficitu u razmeni robe sa Srbijom. 

Trump je spisak carina predstavio u aprilu/Bloomberg

 

Šta Srbija izvozi u SAD

Kako je Bloomberg Adria već pisala, Srbija svoj izvoz u SAD, ukupno gledano, uglavnom zasniva na IT uslugama. Naime, lane je tamo izvezeno preko 1,8 milijardi evra usluga, uglavnom informacione tehnologije. Uvoz usluga, s druge strane, bio je višestruko manji i iznosio je nešto manje od 420 miliona evra, prema podacima Narodne banke Srbije.

Kada je reč o razmeni roba, zemlja je, prema domaćim podacima, prošle godine u Ameriku izvezla robu vrednu 620 miliona evra (dok je uvezla robu vrednu nešto manje od 690 miliona), što je porast od 20 odsto u odnosu na 2023. Najznačajniji izvozni proizvodi su automobilske gume i oprema za namensku industriju, dok iz SAD uvozimo lekove i oružje.

 

 

Na listi najvećih izvoznika iz Srbije u SAD prvi je japanski Toyo Tire, a evidentno je prisustvo i više kineskih kompanija - Linglong, Johnson Electric i Minth. Sve navedene kompanije posluju u okviru automobilske industrije. 

Domaći automobilski sektor prošle godine je u SAD izvezao delove u vrednosti od 150 miliona evra, prvenstveno pomenute gume za automobile, ali i komponente. Treba imati u vidu da je za Srbiju centralno tržište na koje plasira svoje proizvode Evropska unija (EU), a da je usled složene ekonomske i političke situacije privredna aktivnost u najvažnijim članicama EU usporena i bez novih trgovinskih ograničenja, pa bi nove američke carine dodatno mogle gurnuti evropski ekonomski blok u usporavanje, a možda i u kontrakciju.

 

 

Podaci Privredne komore Srbije potvrdili su da je vrednost izvoza domaće robe u SAD znatno manja nego što je slučaj sa izvozom u zemlje članice EU. Njihova ranija ocena (pre objave sveopštih carina) bila je da će trgovinske mere pogoditi srpsku privredu, ali ne suštinski, budući da američko tržište nije ključno za srpski izvoz. "Mi izvozimo relativno skromne količine kao zemlja, ali potencijalne carine jesu značajne za nekoliko fabrika", kazao je zamenik direktora sektora za Strateške analize u PKS Bojan Stanić ranije ove godine.

Kako je Bloomberg Adria već pisala, kako će to sve izgledati, moglo se videti već na primeru carina koje je Trump uveo na čelik i aluminijum. Podsetimo, na postojećih 5,7 odsto carina, u martu je prvo stiglo povećanje za 25 odsto, a onda je to povećanje dodatno podignuto na 50 odsto, pa kad se sve sabere, američke carine na aluminijum iz Srbije sada iznose 55,7 odsto. Ove carine će, kako su rekli privrednici koji izvoze, zatvoriti američko tržište za srpski aluminijum.

A kako će srpske firme proći, za Bloomberg Adriju su govorili privrednici kada su carine uvedene.

(Ažurirano kroz ceo tekst.)