Kineski Zijin preuzima glavnu ulogu u industrijskoj proizvodnji i izvozu

Industrijska proizvodnja u Srbiji se oporavila tek u poslednjem kvartalu prošle godine i taj trend je nastavljen ove godine, dok u većini razvijenih evropskih zemalja stagnira. Tako da je u januaru 2024. veća za 6,9 odsto u odnosu na januar 2023, dok je u istom periodu u evrozoni pala za 6,7 odsto i 5,7 odsto u EU.

Rast od 11,7 odsto zabeležen je u elektroprivredi, rast od 6,7 odsto u prerađivačkoj industriji, dok je u rudarstvu ostvaren pad od 1,1 odsto.

Nikola Ranković, viši savetnik u Centru za analitiku u Privrednoj komori Srbije, kaže da električna energija beleži porast proizvodnje, dobri su bili vodostaji pa je HE Đerdap radila punim kapacitetom. Dodatno, završen je remont poslednjeg generatora u Đerdap 1 i u decembru se našao na mreži potpuno nov generator snage 190 MW. To je ozbiljna snaga koja radi 24 časa sedam dana u nedelji.

Inače je 2023. godina, kada je u pitanju hidrosektor, odlična proizvodna godina za hidroelektrane u kojoj su oboreni rekordi. Proizvedeno je za 41,3 odsto više nego 2022. godine, a godišnji plan proizvodnje premašen je za 13 odsto.

To pokazuje i finansijski izveštaj Elektroprivrede Srbije za prošlu godinu. Ova kompanija je ostvarila profit od 114,6 milijardi dinara, što je 966 miliona evra. A samo godinu dana ranije poslovala je sa gubitkom od 72,6 milijardi dinara.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, slaže se da je najveći doprinos rastu industrijske proizvodnje u Srbiji dao oporavak EPS-a. Taj oporavak je posledica oporavka od katastrofalnih posledica u termoelektranama gde je uz uvoz uglja rešen nedostatak domaćeg uglja. Naravno, takva proizvodnja jeste skuplja, ali je bolja nego kada uvozimo struju.

Drugi faktor, prema njegovim rečima, jeste izuzetno povoljna hidrološka situacija kakva se nije dogodila u poslednjih nekoliko decenija. Međutim, skreće pažnju da je početak ove godine sušan, što nije dobro za elektroprivredu.

On kaže da industrija u januaru ove godine jeste ostvarila visok rast od 6,9 odsto, ali u odnosu na decembar rast je 0,1 odsto. Rast pokreće ove godine prerađivačka industrija i elektroprivreda, dok rudarstvo opada. 

Računari i metali nosioci industrije

U prerađivačkoj industriji početkom ove godine je značajan porast ostvaren kod proizvodnje računara (83,5 odsto) i proizvodnje osnovnih metala čija je proizvodnja na godišnjem nivou veća (72 odsto), zatim proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava gde je međugodišnji porast (55 odsto). Kada je reč o prehrambenoj industriji, ostvaren je porast proizvodnje i kod prehrambenih proizvoda (11 odsto), napredak je ostvaren i u papirnoj industriji (22 odsto), hemijskih proizvoda (sedam odsto) itd.

RZS

"Među delatnostima koje su označene kao generatori privrednog razvoja Srbije nije zabeležen značajniji pad proizvodnje ni u jednoj posmatranoj delatnosti u januaru 2024. godine. Blagi pad ostvaren je u proizvodnji gume i plastike i proizvodnji nemetalnih minerala, ali taj pad je u ovom periodu godine manje značajan", kaže Ranković.

Arsić podseća da je prerađivačka industrija, koja predstavlja jezgro industrijske proizvodnje stagnirala tokom prethodnih kvartala, da bi u četvrtom tromesečju 2023. počeo njen oporavak i nastavljen je početkom ove godine.

Posebno se, kako ističe, izdvaja sektor prerade osnovnih metala zahvaljujući topionici bakra u Boru, kojom upravlja kineski Zijin. Sličan uticaj na industrijsku proizvodnju ima kao što je imao uticaj rudnika u Boru na ukupno rudarstvo 2021. i 2022. godine.

Podsećanja radi, kapacitet RTB Bora je nedavno povećan i u planu je sve veća i veća godišnja proizvodnja. Zijin je 2023. bio najveći izvoznik iz Srbije sa vrednošću robe prodate u inostranstvu više od milijardu evra.

Industrijska proizvodnja u 2023. godini imala je solidan rast od 2,5 odsto u odnosu na prethodnu 2022. godinu. Arsić u Kvartalnom monitoru navodi da jednokratan oporavak elektroprivrede bio ključan doprinos rastu industrije (12,7 odsto). Prerađivačka industrija je imala minimalan rast (0,7 odsto) , a rudarstvo je stagniralo i zabeležilo pad (-0,1 odsto).

"Treba imati u vidu da je 2023. godina bila godina velikih izazova u energetskom smislu, odnosno da su energenti za privredu bili neuporedivo skuplji nego prethodnih godina pa se i ovaj rezultat Prerađivačke industrije može oceniti kao ipak pozitivan", kaže Ranković.

Kada je reč o pokretačima rasta industrijske proizvodnje u prethodnoj godini, svakako je proizvodnja računara koja je na međugodišnjem nivou povećana ( 52,3 odsto) i nastavljena ove godine, zatim proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava (14,3 odsto), proizvodnja farmaceutskih proizvoda (14,1 odsto) i proizvodnja osnovnih metala (13,9 odsto).

RZS

 

Ove delatnosti se mogu oceniti kao pokretačke, odnosno kao one koje su tokom cele prethodne godine beležile rast industrijske proizvodnje.

S druge strane, pad proizvodnje na međugodišnjem nivou u 2023. godini zabeležilo je nekoliko delatnosti, ali taj pad nije značajan, u smislu da je manji od pet odsto. Dvocifrenu stopu pada proizvodnje zabeležila je proizvodnja kože i predmeta od kože (-15,6 odsto), kao i štampanje i umnožavanje audio i video zapisa (-11,2 odsto).

Prema Rankovićevim rečima, konkretno u ovoj delatnosti tekstilne industrije (proizvodnji kože i predmeta od kože) postoje određeni problemi u nabavci sirovina kod domaćih proizvođača, kao i određeni problemi u sertifikaciji, međutim, ne možemo zasigurno tvrditi da su to osnovni razlozi ovog pada jer to muči kompanije već neki vremenski period.

"Ono što konkretno možemo reći jeste da su visoke cene repromaterijala i sirovina koje opterećuju proizvodne procese sa jedne strane, odnosno slabljenje tražnje sa druge strane osnovni razlozi ovog pada. Druga delatnost sa registrovanim padom u proizvodnji nema značajniji uticaj na razvoj sektora industrije, pa možemo generalno reći da pad proizvodnje u pojedinim delatnostima nije zabrinjavajući", navodi Ranković.

Prema analizi BBA, Srbija je prošle godine ostvarila najveći rast industrijske proizvodnje u Adria regionu, koji je gledano u celini, u proseku - stagnirao. Na drugom kraju spektra, sa najdubljim padom, ovog puta našla se Slovenija. Ono što u principu ostaje ključno za unapređenje situacije na našem podneblju jeste ubrzanje industrija u okviru Evropske unije (EU), budući da se mnoge kompanije regiona uključuju u proizvodne procese tog bloka zemalja, navodi analitički tim Bloomberg Adrije.

Srpskom rastu industrijske proizvodnje su doprinele specifična geografska raznolikost izvoza i snažna podrška u pogledu velikih stranih direktnih investicija. 

Arsić podseća da je u EU i zemljama centralne i istočne Evrope, tokom prošle godine industrijska proizvodnja je opadala. U EU se krajem 2023. oporavila, ali u zemljama CIE nije bilo oporavka.

Prema podacima Eurostata industrijska proizvodnja u EU je u januar pala za 2,1 odsto u odnosu na decembar i 3,2 odsto u evrozoni. Proizvodnja u EU svakako raste sporije na nivou članica, s obzirom na to da je baza mnogo viša nego u Srbiji, a Nemačka, kao vodeća ekonomija, suočava sa velikim problemima (slično se može reći i za druge najrazvijenije članice, pre svega zbog visokih troškova energenata, što poskupljuje proizvodnju).

Tako da je industrijska proizvodnja u EU prošle godine pala za dva odsto i za 2,4 odsto u evrozoni.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar