Rast BDP-a u drugom kvartalu 4,2 odsto, rastao i izvoz u Kinu i Tursku

Privredna aktivnost je rasla u drugom kvartalu, ali nešto sporije nego u prvom. Rastu BDP-a znatno su doprineli udvostručena proizvodnja računara, rast proizvodnje bakra i hrane, što je povećalo rast izvoza u Kinu, tako da ostaje da se vidi koliko će biti izvesna  nova projekcija privrednog rasta od 3,8 odsto za celu godinu.

 

 

Rast BDP-a, svega što privreda i građani stvore, prema fleš proceni iznosio je 4,2 odsto u drugom tromesečju u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je u sredu Republički zavod za statistiku.

Ovo je nešto manji rast nego u prvom kvartalu u kome je BDP porastao za 4,7 odsto, što je za 0,8 p. p. iznad inicijalne projekcije Ministarstva finansija za ovaj period.

 

 

Ključni izvori rasta u prvoj polovini godine bili su trgovina, industrija i građevinarstvo. Slede saobraćaj i telekomunikacije i ostale usluge. Ukupno uzevši, svi proizvodni sektori, osim energetike, tokom ovog perioda zabeležili su međugodišnji realni rast dodate vrednosti.

Analitičari biltena Makroekonomske analize i trendovi su, posmatrajući podatke za prvih pet meseci, došli do zaključka da je realni BDP uvećan za 4,3 odsto međugodišnje u prvih pet meseci 2024. godine. To prema njihovoj proceni odgovara proceni rasta BDP-a za celu godinu od tri do 3,5 odsto.

Projekcije privrednog rasta povećali su na 3,5 odsto Narodna banka Srbije, Svetska banka, MMF, EBRD i Evropska komisija, a Ministarstvo finansija je otišlo korak dalje i povećalo prognozu na 3,8 odsto. 

 

 

 

Šta je doprinelo rastu BDP-a i podgrejalo optimizam kreatorima ekonomske politike?

Osim već tradicionalnog građevinarstva, zbog velike investicione aktivnosti države i rasta usluga, kao posledica rasta potrošnje i povećanja plata i penzija, značajan nosilac privrednog rasta tokom prve polovine godine jeste industrija, ali i njen plasman u inostranstvu.

 

 

Industrijska proizvodnja je u prvih pet meseci ove godine uvećana za dva odsto u odnosu na isti period prošle godine. Glavne poluge međugodišnjeg rasta prerađivačkog sektora u prvih pet meseci ove godine bile su proizvodnja osnovnih metala, koji je zabeležio rast od 50 odsto i prehrambenih proizvoda, rast od 6,5 odsto. Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda imala je rast od 96,5 odsto, kao i proizvodnja metalnih proizvoda, od 11,8 odsto.

Bitno je istaći da je dugoročni trend proizvodnje sve četiri pomenute oblasti usidren znatno iznad prošlogodišnjeg proseka, navode autori MAT-a. U tome je najviše odmakla proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, gde je tekući nivo proizvodnje gotovo dvostruko veći u odnosu na prosek proizvodnje iz 2023. godine.

 

 

U odnosu na prethodne godine neobično stabilan rast trenda proizvodnje od sredine prošle godine prisutan je i u proizvodnji prehrambenih proizvoda, pre svega prerada i konzervisanje voća i povrća od 3,5 odsto i mlečnih proizvoda od 10,2 odsto.

Celokupan prirast izvoza prerađivačke industrije u ovoj godini potiče od izvoza kompanija koje pripadaju oblasti proizvodnje osnovnih metala, tačnije 101,7 odsto, a njihov izvoz za 6,8 miliona evra premašuje vrednost ukupnog izvoza prerađivačkog sektora.

Najveća izvozna tržišta ove oblasti su Kina i Turska. Pritom, proizvodnja bakra, koja je prvenstveno u rukama kineskog Zijina, sa učešćem od 56,6 odsto i rastom od 344,6 odsto u odnosu na januar-maj 2023. godine, prednjači u izvozu ove oblasti.

Bloomberg Mercury

 

Izvoz robe iz Srbije u Kinu povećan je za 79,6 odsto ili 335,4 miliona evra, a izvoz u Tursku za 68,1 odsto ili 148,2 miliona evra.

Autori MAT-a napominju da je u periodu januar-maj pokrivenost robnog uvoza izvozom prošle godine u razmeni sa Kinom iznosila 23,5 odsto, a ove godine je već 37,6 odsto.

Kada bi se ova tendencija rasta izvoza zadržala do kraja godine, Srbija bi godinu završila sa većom pokrivenošću uvoza izvozom u razmeni sa Kinom od Evropske unije ( EU je izvezla u Kinu prošle godine robu u vrednosti od 224 milijarde evra, uvezla za oko 515 miliona evra, tako da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 43 odsto).

Srbija je ove godine na tržištu Kine i Turske pronašla alternativu za prigušenu tražnju iz EU. Da se to nije desilo, u prvih pet meseci ne bismo imali rast robnog izvoza od 0,6 odsto, već pad od 3,6 odsto.