Privredna aktivnost je rasla u drugom kvartalu, ali nešto sporije nego u prvom. Rastu BDP-a znatno su doprineli udvostručena proizvodnja računara, rast proizvodnje bakra i hrane, što je povećalo rast izvoza u Kinu, tako da ostaje da se vidi koliko će biti izvesna nova projekcija privrednog rasta od 3,8 odsto za celu godinu.
Opširnije
EBRD podigao prognozu rasta BDP-a Srbije na 3,5 odsto
Evropska banka za obnovu i razvoj se uskladila sa projekcijama drugih domaćih i svetskih institucija.
15.05.2024
Ministarstvo finansija povećalo prognozu rasta srpskog BDP-a na 3,8 odsto
Fiskalni savet nema zamerke na projekcije privrednog rasta za ovu i naredne godine
08.07.2024
Građevinarstvo i potrošnja doprineli rastu BDP-a od 4,7 odsto u prvom tromesečju
NBS, MMF i Svetska banka su ranije već korigovale svoje procene privrednog rasta za ovu godinu od 3,5 odsto BDP-a
31.05.2024
Evropska komisija povećala prognozu rasta Srbije na 3,5 odsto
EK za S. Makedoniju predviđa rast od 2,9 odsto, a BIH 2,3 odsto
15.05.2024
Privredni rast u prvom kvartalu 4,6 odsto, što je više od očekivanog
Razlog za to je pozitivan razvoj događaja u svim sektorima, kao i povećanje investicija
30.04.2024
Svetska banka poboljšala prognozu BDP-a na 3,5 odsto i najavila rebalans
Svetska banka ističe da je dobro što inflacija pada, ali je i dalje jedna od viših u regionu.
11.04.2024
Računari, sladoled, bakar i čelik vuku BDP, privredni rast 5,7 odsto
U prva dva meseca najveći suficit u robnoj razmeni sa BIH
09.04.2024
Rast BDP-a, svega što privreda i građani stvore, prema fleš proceni iznosio je 4,2 odsto u drugom tromesečju u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je u sredu Republički zavod za statistiku.
Ovo je nešto manji rast nego u prvom kvartalu u kome je BDP porastao za 4,7 odsto, što je za 0,8 p. p. iznad inicijalne projekcije Ministarstva finansija za ovaj period.
Ključni izvori rasta u prvoj polovini godine bili su trgovina, industrija i građevinarstvo. Slede saobraćaj i telekomunikacije i ostale usluge. Ukupno uzevši, svi proizvodni sektori, osim energetike, tokom ovog perioda zabeležili su međugodišnji realni rast dodate vrednosti.
Analitičari biltena Makroekonomske analize i trendovi su, posmatrajući podatke za prvih pet meseci, došli do zaključka da je realni BDP uvećan za 4,3 odsto međugodišnje u prvih pet meseci 2024. godine. To prema njihovoj proceni odgovara proceni rasta BDP-a za celu godinu od tri do 3,5 odsto.
Projekcije privrednog rasta povećali su na 3,5 odsto Narodna banka Srbije, Svetska banka, MMF, EBRD i Evropska komisija, a Ministarstvo finansija je otišlo korak dalje i povećalo prognozu na 3,8 odsto.
Šta je doprinelo rastu BDP-a i podgrejalo optimizam kreatorima ekonomske politike?
Osim već tradicionalnog građevinarstva, zbog velike investicione aktivnosti države i rasta usluga, kao posledica rasta potrošnje i povećanja plata i penzija, značajan nosilac privrednog rasta tokom prve polovine godine jeste industrija, ali i njen plasman u inostranstvu.
Industrijska proizvodnja je u prvih pet meseci ove godine uvećana za dva odsto u odnosu na isti period prošle godine. Glavne poluge međugodišnjeg rasta prerađivačkog sektora u prvih pet meseci ove godine bile su proizvodnja osnovnih metala, koji je zabeležio rast od 50 odsto i prehrambenih proizvoda, rast od 6,5 odsto. Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda imala je rast od 96,5 odsto, kao i proizvodnja metalnih proizvoda, od 11,8 odsto.
Bitno je istaći da je dugoročni trend proizvodnje sve četiri pomenute oblasti usidren znatno iznad prošlogodišnjeg proseka, navode autori MAT-a. U tome je najviše odmakla proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, gde je tekući nivo proizvodnje gotovo dvostruko veći u odnosu na prosek proizvodnje iz 2023. godine.
U odnosu na prethodne godine neobično stabilan rast trenda proizvodnje od sredine prošle godine prisutan je i u proizvodnji prehrambenih proizvoda, pre svega prerada i konzervisanje voća i povrća od 3,5 odsto i mlečnih proizvoda od 10,2 odsto.
Celokupan prirast izvoza prerađivačke industrije u ovoj godini potiče od izvoza kompanija koje pripadaju oblasti proizvodnje osnovnih metala, tačnije 101,7 odsto, a njihov izvoz za 6,8 miliona evra premašuje vrednost ukupnog izvoza prerađivačkog sektora.
Najveća izvozna tržišta ove oblasti su Kina i Turska. Pritom, proizvodnja bakra, koja je prvenstveno u rukama kineskog Zijina, sa učešćem od 56,6 odsto i rastom od 344,6 odsto u odnosu na januar-maj 2023. godine, prednjači u izvozu ove oblasti.
Izvoz robe iz Srbije u Kinu povećan je za 79,6 odsto ili 335,4 miliona evra, a izvoz u Tursku za 68,1 odsto ili 148,2 miliona evra.
Autori MAT-a napominju da je u periodu januar-maj pokrivenost robnog uvoza izvozom prošle godine u razmeni sa Kinom iznosila 23,5 odsto, a ove godine je već 37,6 odsto.
Kada bi se ova tendencija rasta izvoza zadržala do kraja godine, Srbija bi godinu završila sa većom pokrivenošću uvoza izvozom u razmeni sa Kinom od Evropske unije ( EU je izvezla u Kinu prošle godine robu u vrednosti od 224 milijarde evra, uvezla za oko 515 miliona evra, tako da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 43 odsto).
Srbija je ove godine na tržištu Kine i Turske pronašla alternativu za prigušenu tražnju iz EU. Da se to nije desilo, u prvih pet meseci ne bismo imali rast robnog izvoza od 0,6 odsto, već pad od 3,6 odsto.