Realni rast BDP u prvom kvartalu 2024. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 4,6 odsto, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, objavljeno je u utorak. Ovo je nastavak trenda rasta iz poslednjeg kvartala prošle godine.
Opširnije
Pet stvari koje treba da znate danas: MMF podigao projekcije rasta Srbije
Međunarodni monetarni fond (MMF) povećao je prognozu za rast srpske privrede (realnog bruto domaćeg proizvoda) za ovu godinu na 3,5 odsto.
18.04.2024
Svetska banka poboljšala prognozu BDP-a na 3,5 odsto i najavila rebalans
Svetska banka ističe da je dobro što inflacija pada, ali je i dalje jedna od viših u regionu.
11.04.2024
BBA analitičari podigli BDP projekcije za Srbiju, Hrvatsku i S. Makedoniju
Analitički tim Bloomberg Adrije donosi nove makroekonomske projekcije za region.
25.03.2024
Glavni pokretač rasta ove godine biće privatna potrošnja, ocenjuje FREN
Očekuje se da će tokom druge polovine godine inflacija ući u granice ciljnog koridora NBS tri ±1,5 odsto.
20.03.2024
Rast u prvom tromesečju je očekivan i više pokazatelja je ukazivalo na to, što su primetile i međunarodne finansijske institucije. MMF i Svetska banka promenile su prokecije privrednog rasta za Srbiju na 3,5 odsto.
Razlog za to je pozitivan razvoj događaja u svim sektorima, kao i povećanje investicija, tako da smatraju da će ova godina imati nešto snažniji privredni rast od tri odsto, kako su prvobitno očekivale.
Privredni rast u prvom kvartalu možda bi bio i veći da nije bilo remonta NIS-ove Rafineriji nafte Pančevo.
Na nivou cele godine očekuje se privredni rast od 3,5 odsto
Realni BDP Srbije u prva dva meseca 2024. međugodišnje je uvećan za oko 5,7 odsto, tako da tekuća dinamika premašuje projektovanu stopu rasta BDP-a od 3,5 odsto na nivou cele godine, zaključili su autori poslednjeg biltena Makroekonomske analize i trendovi.
Ključni izvor ovog rasta bila je industrija, većina grana je dala doprinos, ali se posebno izdvojila teška industrija, odnosno proizvodnja bakra i čelika, koja je u rukama kineskih kompanija Hbis i Zijin. Ali i proizvdnja računara, koja je u januaru i februar veća za oko 70 odsto međugodišnje.
Siniša Mali, ministar finansija, tokom prlećnog zasedanja MMF u Vašingotnu, rekao je da očekuje da privredni rast Srbije u prvom kvartalu bude 4,3 ili 4,4 odsto.
"Nama rastu sve privredne grane i naš rast je baziran na izvozu i investicijama za razliku od razvijenijih zemalja", rekao je Mali.
Za ovu godinu Ministarstvo finansija očekuje privredni rast od 3,5 procenata, dok Narodna banka Srbije prognozira rast od tri do četiri odsto.
Dok, FREN u 2024. godini očekuje rast BDP-a između tri i 3,5 odsto, a prema oceni Kvartalnog monitora osnovni pokretač rasta biće privatna potrošnja, usled realnog rasta plata i penzija, a u manjoj meri javne investicije i izvoz, kao i oporavak evropskih privreda.
BDP u januaru rastao 3,8 odsto
Savet za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda saopštio je da je BDP Srbije u januaru rastao 3,8 odsto i da će zbog rasta bržeg od očekivanja i privredni rast u prvom kvartalu biti bolji od očekivanja. Najveći doprinos rastu u januaru je dao IKT sektor i sektor poslovnih usluga.
Podsećanja radi, 3,8 odsto je iznosio i privredni rast u poslednjem kvartalu 2023. godine, dok je BDP u celoj prošloj godini rastao za 2,5 odsto.
Ostvareni rast bio je znatno veći od onog u EU od 0,4 odsto, kao i od proseka uporedivih zemalja centralne i istočne Evrope od 0,6 odsto. Svega nekoliko evropskih zemalja Hrvatska, Albanija i Crna Gora imale su veći rast BDP-a od Srbije.
Dobrim rezultatima doprineli su jednokratni faktori kao što su visok rast poljoprivrede od 8,1 odsto, građevinarstva od 8,7 odsto i proizvodnje električne energije od oko 13 odsto, ali i rast IT i telekomunikacija tokom cele godine. Takođe, industrija je imala solidan rast od 2,5 odsto, a u EU i zemljama centralne i istočne Evrope je, na primer, opala. Investicije su imale solidan rast tokom cele godine.
U poslednjem kvartalu došlo je do širenja rasta i na druge delatnosti, pre svega na uslužne delatnosti kao što su saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo, a već je bio prisutan postojan rast IT i telekomunikacija.
(Ažurirano kroz ceo tekst)