Glavni pokretač rasta ove godine biće privatna potrošnja, ocenjuje FREN

Na početku 2024. godine nastavljaju se umereno pozitivni trendovi iz druge polovine prethodne godine: BDP raste, inflacija usporava, realne zarade rastu, a smanjuje se spoljni deficit, rečeno je u sredu na predstavljanju Kvartalnog monitora, koji izdaje FREN.

FREN u ovoj godini očekuje rast između tri i 3,5 odsto, prosečnu inflaciju od 4,5 do pet odsto, realni rast zarada za četiri ili pet procenata i umereno povećanje spoljnih deficita.

Osnovni pokretač rasta biće privatna potrošnja, usled realnog rasta plata i penzija, a u manjoj meri javne investicije i izvoz, kao i oporavak evropskih privreda. Javne investicije, uključujući EXPO, u toku realizacije će pozitivno uticati na rast privrede, a visina uticaja će zavisiti od domaćih resursa, naglasio je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta i dodao da uticaj u dugom roku zavisi od profitabilnosti izgrađene infrastrukture.

Bloomberg Adria

 

Prema njegovoj oceni, oporavak će usporavati visoke kamatne stope, koje će kočiti domaće i strane investicije, kao i geopolitički rizici koji usporavaju međunarodnu trgovinu i usporavaju varijabilnost cena primarnih proizvoda.

Savet za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda nedavno je saopštio da je BDP Srbije u januaru rastao 3,8 odsto i da će zbog rasta bržeg od očekivanja i privredni rast u prvom kvartalu biti bolji od očekivanja. "Najveći doprinos rastu u januaru je dao IKT sektor i sektor poslovnih usluga", navodi se u saopštenju vlade.

Podsećanja radi, 3,8 odsto je iznosio i privredni rast u poslednjem kvartalu 2023. godine, dok je BDP u celoj prošloj godini rastao za 2,5 odsto. Za ovu godinu vlada očekuje privredni rast od 3,5 procenata, dok Narodna banka očekuje rast od tri do četiri odsto.

Arsić je na predstavljanju "Kvartalnog monitora" rekao da iako se očekuje oporavak privrede, rast će u 2024. biti ispod dugoročnog trenda od oko četiri odsto.

Privredna aktivnost Srbije ostvarila je rast od 2,5 odsto u 2023, što FREN ocenjuje kao solidan rezultat. Ostvareni rast bio je znatno veći od onog u EU od 0,4 odsto, kao i od proseka uporedivih zemalja centralne i istočne Evrope od 0,6 odsto. Svega nekoliko evropskih zemalja Hrvatska, Albanija i Crna Gora imale su veći rast BDP-a od Srbije.

Dobrim rezultatima doprineli su jednokratni faktori kao što su visok rast poljoprivrede od 8,1 odsto, građevinarstva od 8,7 odsto i proizvodnje električne energije od oko 13 odsto, ali i rast IT i telekomunikacija tokom cele godine. Takođe, industrija je imala solidan rast od 2,5 odsto, a u EU i zemljama centralne i istočne Evrope je, na primer, opala. Investicije su imale solidan rast tokom cele godine.

"U poslednjem kvartalu došlo je do širenja rasta i na druge delatnosti, pre svega na uslužne delatnosti kao što su saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo, a odranije postojao je postojan rast IT i telekomunikacija", kazao je profesor Ekonomskog fakulteta

Inflacija sredinom godine u ciljanom koridoru

Očekuje se da će tokom druge polovine godine inflacija ući u granice ciljnog koridora NBS tri ±1,5 odsto. Početkom godine nastavljen je trend usporavanja inflacije koja je u februaru iznosila 5,6 odsto. Arsić je ocenio da uprkos povoljnim trendovima, inflacija u Srbiji opada sporije nego u drugim zemljama.

"Srbija je u februaru bila zemlja sa drugim najvišim međugodišnjim rastom cena u Evropi, posle Rumunije. U narednim mesecima očekujemo dalje usporavanje inflacije. U drugoj polovni godine rast cena mogao bi da se kreće u gornjem delu ciljanog intervala NBS, što bi rezultiralo prosečnom inflacijom od četiri do 4,5 odsto", rekao je Arsić.

NBS bi prema oceni autora "Kvartalnog monitora" mogla da počne da smanjuje kamatne stope krajem drugog kvartala. realna vrednost kredita privredi i stanovništvu značajno je opala tokom 2023. godine, pri čemu su krajem godine krediti stanovništvu beležili i nominalni pad. S druge strane, depoziti privrede i stanovništva su tokom prošle godine ubrzali rast.

"U narednim mesecima očekuje se stagnacija ili blagi pad nominalnih kamatnih stopa i dodatni rast realnih kamatnih stopa. Opadanje nominalnih i realnih kamatnih stopa moglo bi da počne tokom druge polovine godine. Procenjujemo da će kamatne stope ostati relativno visoke u narednih godinu ili dve", navode autori FREN-a.

U 2024. umeren rast zarada

U 2024. godini se očekuje blago smanjenje nezaposlenosti i umeren rast realnih zarada. Stanje na tržištu rada u 2023. umereno je poboljšano, a u četvrtom kvartalu nije bilo većih promena.

Stopa nezaposlenosti je u 2023. iznosila 9,5 odsto, a u četvrtom kvartalu 9,1 odsto, što je neznatno manje nego prethodne godine. Stopa nezaposlenosti je veća, a stopa zaposlenosti manja nego u zemljama Centralne i Zapadne Evrope.

Registrovana zaposlenost je u 2023. povećana za 2,2 odsto, a u četvrtom kvartalu za 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Niže strane investicije

Strane direktne investicije će u 2024. verovatno biti niže zbog visokih kamatnih stopa, rasta troškova poslovanja u Srbiji i smanjenja poreskih podsticaja, visokih kamatnih stopa i sporog rasta evropskih zemalja. Prema Arsićevim rečima, prošle godine je ostvaren veliki priliv stranog kapitala i SDI su iznosile 4,2 milijarde evra, a dominirala su ulaganja u razmenjive sektore. Bile su nešto manje nego u prethodnoj godini, ali su i dalje znatno veće od deficita tekućeg bilansa.

U ovoj godini je planiran fiskalni deficit od 2,2 odsto BDP-a, a u narednim godinama 1,5 odsto. 

"Državno rukovodstvo je najavilo plan javnih investicija od 17, 8 milijardi evra u naredne četiri godine. Postoji rizik da fiskalni deficit bude veći od plana, a taj rizik može da se izbegne odlaganjem nekih investicija, što se često dešava da kasne i probijaju rokove poput završetka auto-puta od Čačka do Požege, povećanje plata i penzija da bude u skladu sa fiskalnim pravilima i unapređenjem efikasnosti države.