Građevinarstvo nosi privredeni rast u drugom kvartalu

Nosilac privrednog rasta u drugom kvartalu je bilo građevinarstvo, objavio je u četvrtak Republički zavod za statistiku. Budući da je BDP u drugom tromesečju iznosio 1,7 odsto potrebno je da u naredna dva kvartala bude veći od tri odsto, da bi dostigao zacrtanih 2,5 odsto u ovoj godini.

 

Depositphotos

 

Posmatrano po delatnostima, u drugom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektorima građevinarstva, 15,1 odsto, informisanja i komunikacija, 10,1 odsto,   poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 9,3 odsto. Inače, informisanje i komnikacije su bile nosilac privrednog rasta i u prvom kvartalu, a njihov doprinos je bio nešto niži i iznosio je 9,9 procenata.

 

 

Realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, 2,4 odsto i sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite, 0,6 odsto.

Ovo jeste preokret jer je građevinarstvo u prvom tromesečju zabeležilo minus od 1,5 odsto, ali je u drugom kvartalu ove godine pokazalo vidljive znake oporavka. Vrednost izvedenih građevinskih radova porasla je za 17,9 odsto, a najveći doprinos tome dali su kapitalni projekti, pre svega radovi na infrastrukturi. Ministarstvo finansija ovom sektoru u 2023. prognozira rast od 1,1 odsto, što je donekle korigovana procena, budući da je originalna projekcija bila 0,9 odsto. 

Iako procena BDP-a Srbije za drugo ovogodišnje tromesečje ukazuje na povećanje realne stope godišnjeg rasta na 1,7 odsto, sa 0,7 odsto koliko je iznosio u prvom kvartalu, rast je ipak nešto ispod očekivanja analitičara Bloomberg Adrije.

Rukovodilac analiza makroekonomije i tržišta kapitala Bloomberg Adrije Ivan Odrčić je naveo da su prognozu zasnivali na dobrim rezultatima robne razmene, koji su za drugi kvartal ove godine ukazivali na 3,5 odsto godišnjeg rasta izvoza robe, uz istovremeni pad uvoza od 10,5 odsto.

Time se, kako dodaje, stopa pokrivenosti popela na 79,4 odsto, što je najviše od prvog kvartala 2021, kada je iznosio 81 odsto.

"Očigledno je (u nedostatku detalja kod objave rasta BDP-a) na nešto sporiji godišnji rast realnog BDP-a snažnije uticao negativan trend lične potrošnje, na šta ukazuju podaci o realnom godišnjem padu u maloprodaji od 6,3 odsto u periodu od maja do juna 2023", rekao je Odrčić, posle fleš procene RZS-a o rastu BDP-a za drugi kvartal.

Poslednja revidirana procena za ovogodišnji rast realnog BDP-a analitičkog tima BBA iznosi 2,4 odsto, umesto prethodnih 1,3 odsto.

Povećanje projekcije rasta BDP-a rezultat je nešto boljih očekivanja potražnje iz inostranstva, kao i postojanog tržišta rada, koje beleži prosečni godišnji rast zaposlenosti od 2,7 odsto u periodu od aprila do maja, uprkos skromnom realnom rastu neto plata od 0,9 odsto u navedenom periodu.

"Negativni rizici (koji značajno utiču i na prethodno spomenuta kretanja u maloprodaji) doduše proizlaze od narušenog potrošačkog sentimenta, s obzirom na i dalje relativno visoku stopu inflacije (13,5 odsto godišnje, mereno prema HICP metodologiji), zatim rasta kamatnih stopa (značajnim delom uzrokovanim merama monetarnog stezanja) koji utiču na (ne)dostupnost potrošačkih kredita, ali i kredita namenjenih za privatne investicije preduzeća", navodi analitičar BBA.

Uprkos različitim procenama da će privredni rast biti niži od projektovanog Ministarstvo finansija je u uputstvu za pripremu budžeta za narednu godinu, potvrdilo da ove godine očekuje rast od 2,5 odsto budući je industrija zabeležila solidnu dinamiku, a očekuje se i da popuštanje inflacije dovede do ubrzanja realnog rasta, naročito u drugoj polovini godine. 

Međutim, Narodna banka Srbije je donekle korigovala svoju procenu i ocenjuje da će privredni rast biti bliži dva nego tri odsto i da će privatna potrošnja imati manji doprinos privrednom rastu, što su analitičari BBA već nagovestili.

NBS:Rast ove godine bliži dva nego tri odsto

Narodna banka Srbije u avgustovskom Izveštaju o inflaciji ostaje pri proceni da će stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini iznositi između dva i tri odsto, s tim što sada ceni da će biti bliže donjoj granici projektovanog raspona. Rast će biti vođen neto izvozom, kao rezultat realnog rasta izvoza i pada uvoza robe i usluga u dosadašnjem toku godine, a zatim fiksnim investicijama, zahvaljujući povećanoj profitabilnosti privrede, visokim prilivima po osnovu SDI, kao i investicijama države u saobraćajnu infrastrukturu.

"Pozitivan doprinos projektujemo i od lične potrošnje, ali u manjoj meri nego što smo očekivali u maju. Sa smanjenjem globalnih inflatornih pritisaka, oporavkom svetske privrede, a time i eksterne tražnje, kao i usled očekivanog ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, od 2024. očekujemo ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na tri–četiri odsto, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto godišnje", navedeno je u izveštaju NBS.

 

 

 MMF je smanjio prognozu rasta BDP-a Srbije u 2023. sa 2,25 na dva odsto, Evropska komisija sa 2,4 na 1,9 odsto,  EBRD sa 3,3 na dva odsto, a Svetska banka na 2,3 odsto.

Takođe i Fiskalni savet ukazuje da bi rast BDP-a u 2023. lako mogao da bude dva odsto ili niži umesto prognoziranih 2,5 odsto. Na to pre svega upućuju preliminarni rezultati iz prvog kvartala 2023. godine. Po prvoj (fleš) proceni RZS, međugodišnji rast BDP-a u prvom kvartalu iznosio je svega 0,7 odsto. Dakle, da bi se ostvario planirani rast BDP-a od 2,5 odsto, biće potrebno da u preostala tri kvartala prosečan rast BDP-a bude tri odsto, što je dosta snažna promena trenda u odnosu na prvi kvartal.

Analiza kretanja desezoniranog BDP-a potvrđuje da je potreban veoma snažan zaokret u privrednim kretanjima ili da se pojavi neki vanredan činilac do kraja godine da bi se ostvarila prognoza. To još uvek nije isključeno da će se desiti. Na primer, moguće je da će u 2023. umesto prosečne poljoprivredne sezone da se ostvari vanredno dobra sezona, što bi onda podiglo stopu rasta BDP-a na prognozirani nivo od 2,5 odsto. "Međutim, objektivne prognoze ne bi trebalo da računaju na ovakve događaje, ali ocenjujemo da je ipak verovatnije da će stopa rasta BDP-a Srbije u 2023. biti do dva", navodi Fiskalni savet.

(Ažurirano kroz ceo tekst.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar