.webp){kind=icon}
Iako najnovija preliminarna procena BDP-a Srbije za drugo ovogodišnje tromesečje ukazuje na povećanje realne stope godišnjeg rasta na 1,7 odsto, sa 0,7 odsto koliko je iznosio u prvom kvartalu, rast je ipak nešto ispod očekivanja analitičara Bloomberg Adrije.
Rukovodilac analiza makroekonomije i tržišta kapitala Bloomberg Adrije Ivan Odrčić navodi da su prognozu zasnivali na dobrim rezultatima robne razmene, koji su za drugi kvartal ove godine ukazivali na 3,5 odsto godišnjeg rasta izvoza robe, uz istovremeni pad uvoza od 10,5 odsto.
Time se, kako dodaje, stopa pokrivenosti popela na 79,4 odsto, što je najviše od prvog kvartala 2021, kada je iznosio 81 odsto.
Opširnije
BDP Srbije u drugom kvartalu porastao 1,7 odsto
Natavljen trend rasta iz prvog kvartala, koji je iznosio 0,7 odsto
31.07.2023
Mali najavio niži rast BDP-a u drugom kvartalu
Očekivani rast srpskog BDP-a u drugom kvartalu ove godine je 3,7 odsto, poručio je ministar finansija Siniša Mali.
12.05.2022
MMF povećao prognozu svetskog ekonomskog rasta, ali rizici ostaju
Međunarodni monetarni fond (MMF) revidirao je blago naviše očekivanja za svetsku ekonomiju ove godine.
25.07.2023
Padaju prognoze, BDP Srbije teško do zacrtanog nivoa
Ove godine se očekuje rast BDP-a oko dva odsto, što je niže od očekivanog, a priliv stranih direktnih investicija uticaće da usporavanje ne bude veće
18.07.2023
Analiza BBA: Ima naznaka optimizma za regionalne ekonomije u 2023.
Osnovna pretpostavka za celi region jeste niska jednocifrena stopa rasta realnog BDP-a.
19.06.2023
"Očigledno je (u nedostatku detalja kod objave rasta BDP-a) na nešto sporiji godišnji rast realnog BDP-a snažnije uticao negativan trend lične potrošnje, na šta ukazuju podaci o realnom godišnjem padu u maloprodaji od 6,3 odsto u periodu od maja do juna 2023", navodi Odrčić.
Poslednja revidirana procena za ovogodišnji rast realnog BDP-a analitičkog tima BBA iznosi 2,4 odsto, umesto prethodnih 1,3 odsto.
Povećanje projekcije rasta BDP-a rezultat je nešto boljih očekivanja potražnje iz inostranstva, kao i postojanog tržišta rada, koje beleži prosečni godišnji rast zaposlenosti od 2,7 odsto u periodu od aprila do maja, uprkos skromnom realnom rastu neto plata od 0,9 odsto u navedenom periodu.
"Negativni rizici (koji značajno utiču i na prethodno spomenuta kretanja u maloprodaji) doduše proizlaze od narušenog potrošačkog sentimenta, s obzirom na i dalje relativno visoku stopu inflacije (13,5 odsto godišnje, mereno prema HICP metodologiji), zatim rasta kamatnih stopa (značajnim delom uzrokovanim merama monetarnog stezanja) koji utiču na (ne)dostupnost potrošačkih kredita, ali i kredita namenjenih za privatne investicije preduzeća", navodi analitičar BBA.
