BDP Srbije u drugom kvartalu porastao 1,7 odsto

Srbija je i u drugom kvartalu izbegla recesiju budući da je realni rast BDP-a u drugom kvartalu bio 1,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, objavio je danas RZS.

Privredni rast Srbije iznosio je 0,7 odsto u prvom kvartalu. Iako je rast pozitivan ako se uporedi za prvim kvartalom prošle godine, u prva tri meseca 2023. zabeležen je pad privredne aktivnosti u odnosu na poslednje tromesečje prošle godine od 0,2 odsto. Ukoliko bi negativan rast BDP-a bio zabeležen i u druga tri meseca ove godine, Srbija bi pala u recesiju.

Posmatrano po delatnostima, u prvom kvartalu 2023. godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru informisanja i komunikacija.S druge strane, realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva od 1,5 odsto, sektoru trgovine na veliko i malo.

Depositphotos

 

Premijerka Ana Brnabić nedavno je rekla da se ove godine očekuje rast od 2,5 odsto uprkos prognozama da srpska privreda zabeležiti nešto manji rast nego što je predviđeno budžetom za ovu godinu.Ministarstvo finansija je u uputstvu za pripremu budžeta za narednu godinu, potvrdilo da ove godine očekuje rast od 2,5 odsto. Ista procena je navedena i u Fisklanoj strategiji za 2024. sa projekcijama za 2025. i 2026.

U tom dokumentu, koji je objavljen sredinom juna, je objašnjeno da urkos nešto manjem rastu u prvom kvartalu 2023. godine u odnosu na očekivanja, Ministarstvo finansija za sada ostaje pri proceni godišnjeg rasta BDP u 2023. godini od 2,5 odsto, budući je industrija zabeležila solidnu dinamiku, a očekuje se i da popuštanje inflacije dovede do ubrzanja realnog rasta, naročito u drugoj polovini godine.

Ekonomski rast će u 2023. godini biti vođen domaćom tražnjom, uz blagi pozitivan doprinos neto izvoza. Povoljna kretanja na tržištu rada praćena rastom zaposlenosti i realnih plata uz stabilan rast penzija, odraziće se na rast privatne potrošnje od 2,2 odsto dok će doprinos državne potrošnje biti blago negativan.

Geopolitičke tenzije i averzija investitora prema riziku, uz zaoštravanje monetarne politike vodećih centralnih banaka i dalje se odražavaju na investicionu aktivnost. Dinamika investicione aktivnosti biće opredeljena privatnim investicijama i daljim povećanjem proizvodnih kapaciteta privrede, pre svega u sektorima koji proizvode razmenljiva dobra i podržana nastavkom rasta javnih investicija.

Aktiviranje novih izvozno orijentisanih kapaciteta, uz postepeni oporavak spoljne tražnje, rezultiraće stabilnim rastom izvoza od 5,1 odsto, dok se kod uvoza očekuje sporiji rast od 3,8 odsto delom i zbog visoke baze, usled visokog uvoza energenata tokom prethodne godine.

Ministarstvo finansira procenjuje da će uslužni sektor u 2023. godini imati ulogu dominantnog nosioca rasta ekonomske aktivnosti. Rast bi trebalo da bude diversifikovan i ostvaren u većini uslužnih delatnosti, a posebno snažan u IKT sektoru, turizmu i ugostiteljstvu i saobraćaju. Ukupna industrija će nastaviti sa rastom i tokom 2023. godine i zabeležiti povećanje od 2,2 odsto, pre svega usled aktiviranja novih proizvodnih kapaciteta, ali i stabilizovane proizvodnje električne energije. Procenjuje se da će rast zabeležiti i građevinarstvo, delom i zbog manjeg obima aktivnosti u 2022. godini. Za sektor poljoprivrede, usled izuzetno loših vremenskih prilika u 2022. godini i niske baze, a pod pretpostavkom prosečnih agrometeoroloških uslova uz zadržavanje trenda povećanja produktivnosti, projektovan je rast od 6,9 odsto u 2023. godini.

Inače, Narodna banka Srbije  prognozira rast između dva i tri procenta, a Svetska banka na 2,3 odsto. Analitičari Bloomberg Adrije predviđaju da će rast BDP-a Srbije u ovoj godini iznositi 2,4 odsto.

 

 

Ali nisu svi tako optimistični. Kao što je poznato, ove godine  pojedine institucije očekuju rast BDP-a oko dva odsto, dakle, blago niže u odnosu na prošlu godinu i niže od prvobitno očekivanih 2,5 odsto. Građevinska industrija usporava, javne investicije su pod pritiskom rastućih troškova za zaduživanjem, poljoprivreda je umnogome zavisna od vremenskih uslova i sve su to razlozi što se ove godine očekuje manji privredni rast od projektovanog. MMF je smanjio prognozu rasta BDP-a Srbije u 2023. sa 2,25 na dva odsto, Evropska komisija sa 2,4 na 1,9 odsto, a EBRD sa 3,3 na dva odsto.  Sbija će ove godine imati najmanji ekonomski rast na Zapadnom Balkanu od 1,3 odsto prema prognozama Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.  

Takođe i Fiskalni savet ukazuje da bi rast BDP-a u 2023. lako mogao da bude dva odsto ili niži, sa čim se slaže i FREN. Na to pre svega upućuju preliminarni rezultati iz prvog kvartala 2023. godine. Po prvoj (fleš) proceni RZS, međugodišnji rast BDP-a u prvom kvartalu iznosio je svega 0,7 odsto. Dakle, da bi se ostvario planirani rast BDP-a od 2,5 odsto, biće potrebno da u preostala tri kvartala prosečan rast BDP-a bude tri odsto, što je dosta snažna promena trenda u odnosu na prvi kvartal.

Takođe, i analiza kretanja desezoniranog BDP-a potvrđuje da je potreban veoma snažan zaokret u privrednim kretanjima ili da se pojavi neki vanredan činilac do kraja godine da bi se ostvarila prognoza. To još uvek nije isključeno da će se desiti. Na primer, moguće je da će u 2023. umesto prosečne poljoprivredne sezone da se ostvari vanredno dobra sezona, što bi onda podiglo stopu rasta BDP-a na prognozirani nivo od 2,5 odsto. “Međutim, objektivne prognoze ne bi trebalo da računaju na ovakve događaje, ali ocenjujemo da je ipak verovatnije da će stopa rasta BDP-a Srbije u 2023. biti do dva”, navodi Fiskalni savet.

 

 

- Tekst je ažuriran podacima iz Fisklane strategije Ministarstva finansija

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar