Državne investicije čuvaju građevinarstvo da ne potone

U strukturi privrednog rasta Srbije postoji jedan sektor koji daje značajan doprinos padu: to je građevinarstvo, koje u prvom tromesečju ima realan pad od 1,5 odsto. Možda je zato nedavno posle sednice Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), premijerka Ana Brnabić naglasila da je upravo građevinarstvo ključna oblast za dostizanje rasta od 2,5 odsto, što je procena na kojoj je Ministarstvo finansija skrojilo budžet.

A u građevinarstvu se ne dešava ništa što nije očekivano. Autori biltena Kvartalni monitor, publikacije koju izdaje Ekonomski fakultet u Beogradu, pisali su još prošle godine da će visoka inflacija umanjiti raspoloživi dohodak domaćinstva, što će smanjiti tražnju za nekretninama. Takođe, kamatne stope u Evropskoj uniji znatno su povećane, a pošto se građevinarstvo uglavnom finansira iz kredita u evrima, uslovi zaduživanja za investitore sada su znatno nepovoljniji, što takođe utiče na pad izgradnje.

"Pored činjenice da su troškovi rada i materijala potrebnih u građevinarstvu znatno povećani u odnosu na pretkrizni nivo, po pravilu, tržište nekretnina aktivnost prilagođava kretanju cena, pa se u neposrednoj budućnosti pre svega može očekivati smanjivanje broja izgrađenih nekretnina, pre nego značajniji pad cena", piše u Kvartalnom monitoru koji je objavljen početkom oktobra prošle godine. Upravo to se i dogodilo.

U prvom kvartalu 2023. godine građevinska aktivnost na teritoriji Republike Srbije je, u odnosu na isti period prethodne godine, opala za 0,5 odsto. Vrednost građevinskih radova na zgradama je niža za 20 odsto u odnosu na prvi kvartal 2022. Međutim, ipak deluje da se tendencija drastičnog pada građevinarstva iz prethodne godine usporava. Tome su upravo doprinele kapitalne investicije, budući da je građevinska aktvinost povećana za 14 odsto na saobraćajnicama, cevovodima, složenim industrijskim građevinama. Ovi podaci ukazuju na to da građevinsku aktivnost iznad vode drže infrastrukturni projekti koje finansira država, a građevinska aktivnost i dalje pada kada su privatne investicije u pitanju.

Od druge polovine 2017. godine indeksi vrednosti izvedenih građevinskih radova u Srbiji bili su u porastu. Posle kraćeg zastoja građevinske aktivnosti u drugom kvartalu i drugoj polovini 2020. godine izazvanog epidemijom virusa korona, indeksi vrednosti izvedenih radova na teritoriji Srbije tokom 2021. godine ponovo beleže rast. Pored velikih infrastrukturnih projekata, u 2021. godini zabeležena je i veoma intenzivna izgradnja stambenih i nestambenih zgrada na teritoriji cele zemlje. Godišnja stopa rasta za zgrade iznosila je 17 odsto, a za ostale građevine 19,6 odsto.

Udeo u BDP-u

Građevinarstvo je prošle godine zabeležilo pad od 9,8 odsto. Građevinska aktivnost na području Srbije u 2022. godini smanjena je za 11,2 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Vrednost izvedenih radova na zgradama imala je pad od 11,6 odsto i 11 odsto na saobraćajnicama, cevovodima, složenim industrijskim građevinama.

Ali budući da je učešće dodatne vrednosti građevinarstva u BDP-u oko pet odsto, značajnu ulogu ima i građevinska industrija. Prema podacima Privredne komore Srbije, izvoz opeke, cementa, betona, maltera, kamena i drugih sirovina za građevinske materijale u 2022. godini, iznosio je 95,8 miliona evra, što je za 41 odsto više u odnosu na 2021. godinu, i ujedno čini 0,3 odsto ukupnog robnog izvoza Srbije.

Prošle godine su u inostranstvo izvezene građevinske usluge u vrednosti od 193,1 milion evra, što predstavlja međugodišnji pad izvoza od 14,4 odsto.

Ukupna vrednost radova koje su građevinske firme iz Srbije izvele u inostranstvu u 2022. godini iznosila je 19,950 miliona dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Najveća građevinska aktivnost, posmatrano prema državama, zabeležena je u Ruskoj Federaciji, 45,3 odsto od ukupne vrednosti izvedenih radova, zatim u Nemačkoj, 13,7 odsto, Ugandi, 13,3 odsto i Rumuniji, 5,3 odsto.

Naši neimari najviše su zidali zgrade, u vrednosti 12.836 miliona dinara, što čini 64,3 odsto od ukupne vrednosti izvedenih radova.

Ukupan broj radnika iz Republike Srbije koje su naši izvođači angažovali u inostranstvu jeste 1.541. Najveći broj radnika radio je u Nemačkoj, Holandiji, Ruskoj Federaciji i Crnoj Gori. 

U 2022. godini najviše radova ugovoreno je u Ruskoj Federaciji, zatim slede Nemačka, Holandija, Crna Gora i Severna Makedonija.

Aleksandar Radivojević, ekonomista FREN-a, nedavno je za Bloomberg Adriju rekao da treba imati u vidu da građevinska aktivnost opada ne samo u Srbiji već i u EU, SAD i velikom broju drugih zemalja, te da usporavanje građevinske aktivnosti nije trend koji je karakterističan samo za Srbiju.

Prema njegovim rečima, neophodna je podrška ovom sektoru. Naravno, ovde se ne govori o direktnoj podršci države u vidu subvencija, već o aktivnostima olakšavanja ulaska preduzeća na tržište i uslova poslovanja u ovom sektoru. 

 "U prethodnim periodima u kojima je došlo do opadanja tražnje za nekretninama, građevinski sektor u Srbiji je uvek reagovao smanjivanjem građevinske aktivnosti, do čega i sada dolazi. Razlog za to je mahom u činjenici da veliki deo građevinskog sektora u Srbiji čine male firme i privatne investicije, koje se u uslovima smanjene tražnje povlače sa tržišta ili smanjuju obim aktivnosti. Osim aktivnosti na smanjivanju broja dana potrebnih za izdavanje građevinske dozvole, koje je bilo od izuzetnog značaja, Srbija u prethodnih nekoliko godina nije puno toga uradila da olakša uslove poslovanja u ovom sektoru", navodi Radivojević.

Smatra da bi država pre svega trebalo da se okrene razvoju građevinske aktivnosti u oblasti nekretnina, ne kao investitor luksuznih naselja, već kao investitor u oblasti socijalnog stanovanja, čime bi se smanjio i pritisak na tržište nekretnina, time i na rast cena nekretnina.

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar