Građevinski sektor u ovoj godini bi na krilima javnih ulaganja u infrastrukturne projekte mogao blago da raste, dok će privatna ulaganja u stanogradnju usporiti, ističe istraživački tim Bloomberg Adrije u svojoj najnovijoj analizi.
Sveži podaci s početka 2023. pokazuju da su Hrvatska i Slovenija nastavile s pozitivnim tendencijama, dok se Severna Makedonija oporavila u odnosu na 2022. godinu, uglavnom zbog učinka niske baze. Podaci za Srbiju za celu prošlu godinu pokazali su pad građevinske aktivnosti, dok su za BiH pokazali stagnaciju.
Celu analizu građevinarstva i sektora nekretnina možete preuzeti OVDE.
Opširnije
Pada prodaja nekretnina u Srbiji, cene još ne padaju
Vrednost kvadratnog metra u starogradnji rasla više nego u novogradnji i nema naznake da će u skorije vreme cene padati
25.04.2023
Poslovni prostor zbog inflacije i male ponude sve skuplji u Beogradu
Sagovornik Bloomberg Adrije Bojan Jevremović iz MPC Properties kaže da su cene gradnje više, da je finansiranje od strane banaka nekompetitivno.
12.04.2023
Za kupovinu stana u Srbiji treba 165 plata ili 13 godina rada
Za stan u novogradnji od 57 kvadrata u prestonici Srbije moraćete da izdvojite 165 prosečnih srpskih plata.
05.04.2023
"Uopšteno, pozitivna tendencija u sektoru dodatno podupire sve veći broj izdatih građevinskih dozvola (osim u slučaju Srbije), što daje razlog da se nasluti da će se slična kretanja preslikati i na prvu polovinu 2023. godine. Iako je vrednost građevinskih dozvola bolji pokazatelj, s direktnom korelacijom sa ukupnom privrednom aktivnošću, ti brojevi nisu dostupni za sve zemlje, a mi i dalje smatramo da je posmatranje broja dozvola vredan pokazatelj tendencija u bliskoj budućnosti", poručuje analitički tim BBA.
Radna snaga i dalje gorući problem
Prema najnovijoj anketi Evropske komisije (EK) o očekivanjima u građevinskom sektoru, najveći problem na celom kontinentu i dalje je nedostatak kvalifikovane radne snage, koji je posebno izražen u Adria regionu (podaci za BiH nisu dostupni).
Više od 70 odsto ispitanika u Sloveniji smatra da je manjak radne snage najveća prepreka daljem razvoju sektora, a slični brojevi su u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. Pitanje radne snage u regionu postaje sve akutnije, prvenstveno zbog loše demografske slike i migracionih tendencija, što je ujedno indikator da će se pritisci na rast plata nastaviti.
S druge strane, možemo da vidimo da se u poređenju s fiskalnom 2022. veći deo Evrope suočava s padom potražnje na tržištu nekretnina, uzimajući u obzir relativno visoke cene nekretnina propraćene rastom kamatnih stopa, dok u Adria regionu to još nije izraženo.
Anketa EK o građevinarstvu predviđa da će cene nekretnina u regionu rasti sporije nego prošle godine, što dodatno dokazuje da opada potražnja.
"Ove godine će građevinski sektor u regionu zabeležiti umeren rast u poređenju s prethodnom godinom, uglavnom zbog usporavanja stanogradnje, dok će s druge strane investicije javnog sektora u infrastrukturu ostati snažne. Povlačenje potražnje vidimo kao glavni faktor usporavanja stanogradnje, u skladu s višim kamatama koje poskupljuju investicije", naglašavaju naši analitičari.
Šta konkretno čeka kompanije iz te branše u ovoj godini? Kao prvo, izazovnije okruženje u pogledu finansiranja u odnosu na prošlu godinu, jer se kreditni standardi polako ali sigurno zaoštravaju, što će poskupeti zaduživanje.
Nastaviće se i večita borba s pronalaskom radne snage. Iako već imamo snažan priliv stranih radnika, to ipak neće biti dovoljno da podmiri potražnju, pa se očekuju korekcije plata naviše.
Trebalo bi da napokon dođe i do dugo najavljivanog pada cena nekretnina jer će niski realni prihodi, visoka inflacija i sve veće kamatne stope zakočiti potražnju. To će ceo sektor usmeriti prema projektima izgradnje javne infrastrukture koje će podsticati države u sledećih nekoliko godina.
Pad cena od pet odsto
"U skladu s nedavnim razvojem događaja – očekivanim mekim prizemljenjem privreda u regiji, plitkim tržištem rada, rastućim kamatama na stambene kredite i pritiscima na rast plata pod uticajem inflacije, vidimo korekciju cena nekretnina od oko pet odsto u proseku do kraja 2023. Naš stav dodatno podupire činjenica da se učinci agresivnog monetarnog zatezanja još nisu u potpunosti materijalizovali, za razliku od razvijenijeg dela EU koji sada doživljava korekcije tržišta nekretnina na daleko višem nivou, ali se očekuje da će se to dogoditi u drugoj polovini godine. Nepotrebno je spominjati da bazni učinak igra važnu ulogu - drugim rečima, u sve lošijem okruženju ne može se očekivati da će se tendencija kretanja cena nekretnina iz 2022. nastaviti", pojašnjava analitički tim BBA.
Ističu i da nepostojeći poreski okvir u Hrvatskoj i Sloveniji otvara prostor da se fiskalnom politikom nekretnine učine dostupnijima širem stanovništvu, to jest da se povećaju budžetski prihodi.
Neoporezivanje nekretnina čini ih, u investicionom pogledu, privlačnom robom, što već decenijama rezultuje velikim rastom cena kvadrata. Ne čude stoga pokazatelji da je region među najgorima na kontinentu po procentu mladih koji žive s roditeljima.
Naši analitičari ističu da bi se to moglo popraviti uvođenjem progresivnog poreza na nekretnine koji se ne bi primenjivao na prvu stambenu jedinicu. "Time bi postalo manje privlačno imati u vlasništvu veliki broj stanova i ne aktivirati ih na tržištu, što bi potom moglo da rezultuje većom ponudom i snižavanjem cena. Drugi korak bi trebalo da bude regulisanje dugoročnog najma od država, jer domaće stanovništvo ispašta zbog kratkoročnog turističkog najma", zaključuje analitički tim.
.webp){kind=icon}
