Građevinski sektor u ovoj godini bi na krilima javnih ulaganja u infrastrukturne projekte mogao blago da raste, dok će privatna ulaganja u stanogradnju usporiti, ističe istraživački tim Bloomberg Adrije u svojoj najnovijoj analizi.
Sveži podaci s početka 2023. pokazuju da su Hrvatska i Slovenija nastavile s pozitivnim tendencijama, dok se Severna Makedonija oporavila u odnosu na 2022. godinu, uglavnom zbog učinka niske baze. Podaci za Srbiju za celu prošlu godinu pokazali su pad građevinske aktivnosti, dok su za BiH pokazali stagnaciju.
Celu analizu građevinarstva i sektora nekretnina možete preuzeti OVDE.
Opširnije
Pada prodaja nekretnina u Srbiji, cene još ne padaju
Vrednost kvadratnog metra u starogradnji rasla više nego u novogradnji i nema naznake da će u skorije vreme cene padati
25.04.2023
Poslovni prostor zbog inflacije i male ponude sve skuplji u Beogradu
Sagovornik Bloomberg Adrije Bojan Jevremović iz MPC Properties kaže da su cene gradnje više, da je finansiranje od strane banaka nekompetitivno.
12.04.2023
Za kupovinu stana u Srbiji treba 165 plata ili 13 godina rada
Za stan u novogradnji od 57 kvadrata u prestonici Srbije moraćete da izdvojite 165 prosečnih srpskih plata.
05.04.2023
"Uopšteno, pozitivna tendencija u sektoru dodatno podupire sve veći broj izdatih građevinskih dozvola (osim u slučaju Srbije), što daje razlog da se nasluti da će se slična kretanja preslikati i na prvu polovinu 2023. godine. Iako je vrednost građevinskih dozvola bolji pokazatelj, s direktnom korelacijom sa ukupnom privrednom aktivnošću, ti brojevi nisu dostupni za sve zemlje, a mi i dalje smatramo da je posmatranje broja dozvola vredan pokazatelj tendencija u bliskoj budućnosti", poručuje analitički tim BBA.
Radna snaga i dalje gorući problem
Prema najnovijoj anketi Evropske komisije (EK) o očekivanjima u građevinskom sektoru, najveći problem na celom kontinentu i dalje je nedostatak kvalifikovane radne snage, koji je posebno izražen u Adria regionu (podaci za BiH nisu dostupni).
Više od 70 odsto ispitanika u Sloveniji smatra da je manjak radne snage najveća prepreka daljem razvoju sektora, a slični brojevi su u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. Pitanje radne snage u regionu postaje sve akutnije, prvenstveno zbog loše demografske slike i migracionih tendencija, što je ujedno indikator da će se pritisci na rast plata nastaviti.
S druge strane, možemo da vidimo da se u poređenju s fiskalnom 2022. veći deo Evrope suočava s padom potražnje na tržištu nekretnina, uzimajući u obzir relativno visoke cene nekretnina propraćene rastom kamatnih stopa, dok u Adria regionu to još nije izraženo.
Anketa EK o građevinarstvu predviđa da će cene nekretnina u regionu rasti sporije nego prošle godine, što dodatno dokazuje da opada potražnja.
"Ove godine će građevinski sektor u regionu zabeležiti umeren rast u poređenju s prethodnom godinom, uglavnom zbog usporavanja stanogradnje, dok će s druge strane investicije javnog sektora u infrastrukturu ostati snažne. Povlačenje potražnje vidimo kao glavni faktor usporavanja stanogradnje, u skladu s višim kamatama koje poskupljuju investicije", naglašavaju naši analitičari.
Šta konkretno čeka kompanije iz te branše u ovoj godini? Kao prvo, izazovnije okruženje u pogledu finansiranja u odnosu na prošlu godinu, jer se kreditni standardi polako ali sigurno zaoštravaju, što će poskupeti zaduživanje.
Nastaviće se i večita borba s pronalaskom radne snage. Iako već imamo snažan priliv stranih radnika, to ipak neće biti dovoljno da podmiri potražnju, pa se očekuju korekcije plata naviše.
Trebalo bi da napokon dođe i do dugo najavljivanog pada cena nekretnina jer će niski realni prihodi, visoka inflacija i sve veće kamatne stope zakočiti potražnju. To će ceo sektor usmeriti prema projektima izgradnje javne infrastrukture koje će podsticati države u sledećih nekoliko godina.
Pad cena od pet odsto
"U skladu s nedavnim razvojem događaja – očekivanim mekim prizemljenjem privreda u regiji, plitkim tržištem rada, rastućim kamatama na stambene kredite i pritiscima na rast plata pod uticajem inflacije, vidimo korekciju cena nekretnina od oko pet odsto u proseku do kraja 2023. Naš stav dodatno podupire činjenica da se učinci agresivnog monetarnog zatezanja još nisu u potpunosti materijalizovali, za razliku od razvijenijeg dela EU koji sada doživljava korekcije tržišta nekretnina na daleko višem nivou, ali se očekuje da će se to dogoditi u drugoj polovini godine. Nepotrebno je spominjati da bazni učinak igra važnu ulogu - drugim rečima, u sve lošijem okruženju ne može se očekivati da će se tendencija kretanja cena nekretnina iz 2022. nastaviti", pojašnjava analitički tim BBA.
Ističu i da nepostojeći poreski okvir u Hrvatskoj i Sloveniji otvara prostor da se fiskalnom politikom nekretnine učine dostupnijima širem stanovništvu, to jest da se povećaju budžetski prihodi.
Neoporezivanje nekretnina čini ih, u investicionom pogledu, privlačnom robom, što već decenijama rezultuje velikim rastom cena kvadrata. Ne čude stoga pokazatelji da je region među najgorima na kontinentu po procentu mladih koji žive s roditeljima.
Naši analitičari ističu da bi se to moglo popraviti uvođenjem progresivnog poreza na nekretnine koji se ne bi primenjivao na prvu stambenu jedinicu. "Time bi postalo manje privlačno imati u vlasništvu veliki broj stanova i ne aktivirati ih na tržištu, što bi potom moglo da rezultuje većom ponudom i snižavanjem cena. Drugi korak bi trebalo da bude regulisanje dugoročnog najma od država, jer domaće stanovništvo ispašta zbog kratkoročnog turističkog najma", zaključuje analitički tim.
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...