Pada prodaja nekretnina u Srbiji, cene još ne padaju

Prvi put posle dužeg vremena u Srbiji je u prvom kvartalu ove godine prodato manje nekretnina, ali su cene u pojedinim beogradskim opštinama bile više za čak 28 odsto nego u istom periodu prethodne godine. Vrednost kvadratnog metra u Beogradu na vodi dostigla je 11.474 evra, objavio je Republički geodetski zavod.

Na tržištu nepokretnosti u prvom tromesečju 2023. godine kupljeno je 29.275 nekretnina, što je za 9,5 odsto manje nego u prvom kvartalu 2022. godine. U Beogradu je zableženo 13 odsto manje kupoprodaja, Novom Sadu 25 odsto, Nišu 24,5 odsto i Kragujevcu 6,5 odsto. 

 

Stanovi dominiraju

Ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u Srbiji u prvom kvartalu 2023. godine iznosio je 1,6 milijardi evra i veći je za 2,6 odsto u odnosu na prvi kvartal 2022. godine. Najviše su se kupovali stanovi i njihov promet je iznosio 861,1 miliona evra, od čega je u Beogradu za stanove izdvojeno 537,1 milion evra. Učešće stanova u ukupnoj količini novca na tržištu u prvom kvartalu 2023. godine bilo je 53 odsto, što je za četiri procentna poena manje nego u prvom kvartalu prošle godine.

Najskuplje garažno mesto po ceni od 58.400 evra prodato je u Beogradu na vodi

Svega sedam odsto nepokretnosti je plaćeno iz kredita, što je za pet procenata manje u poređenju sa prvim kvartalom 2022. godine. Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi. U prvom kvartalu 2023. godine 18 odsto stanova u Srbiji je plaćeno iz kredita, što je za 10 procentnih poena manje u poređenju sa prvim kvartalom 2022. godine. Ovo ipak treba uzeti sa rezervom jer u Srbiji prodaja nekretnina ima multiplikativni efekat, odnosno da se iz jedne kreditne kupovine kupe tri ili četiri nekretnine, ali to statistika ne registruje, već svaku narednu kupovinu beleži kao gotovinsku.

Najviše novca, 2,6 miliona evra, u prvom tromesečju ove godine je izdvojeno za stan od 383 kvadratna metra u novogradnji u Beogradu na vodi. Najskuplji kvadrat stana u Srbiji u prvom kvartalu 2023. godine prometovan je na lokaciji Beograd na vodi i koštao je 11.474 evra po metru kvadratnom, površine je 143 kvadrata i to je stan u novogradnji. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 1,5 miliona evra.

Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na beogradskoj opštini Vračar za 6.878 evra, površine 189 kvadratnih metara, a najviša ugovorna cena poslovnog prostora od 1.996.483 evra ostvarena je na Novom Beogradu, površine 990 kvadratnih metara. Najskuplje garažno mesto po ceni od 58.400 evra prodato je u Beogradu na vodi.

Ono što se uočava kada se pogleda statistika jeste da u Beogradu cene više rastu u starogradnji nego u novogradnji. Na primer, u Starom gradu kvadratni metar u starogradnji je skočio za 25 odsto u odnosu na prva tri meseca prošle godine, a u novogradnji samo šest odsto. Na Vračaru je starogradnja rasla 25 odsto, a novogradnja 24 odsto, na Novom Beogradu strogradnja je rasla 20 odsto, novogradnja 10 odsto, a u Rakovici 28 odsto u starogradnji, ali je u novogradnji pala za sedam odsto.

U Novom Sadu starogradnja je rasla 27 odsto

U ostalim gradovima je slično. U Novom Sadu je starogradnja rasla 27 odsto, a novogradnja rasla 14 odsto. U Nišu i Kragujevcu je starogradnja rasla 20 odsto, a novogradnja 35 i 20 odsto. 

 

Neboša Nešovanović, viši direktor i rukovodilac odeljenja za procene i savetovanje konsultantske firme za nekretnine CBRE, kaže za Bloomberg Adriju da će se pad nastaviti i u narednim mesecima. Ovo što je zabeležila statistika, rezultat je prodaja koje su dogovorene krajem prošle ili u januaru ove godine.

"Primetno je da naši ljudi iz dijaspore manje kupuju. Tradicionalno su za uskršnje praznike gledali da kupe neku nekeretninu u Srbiji.  To je ove godine izostalo. Poruka na Zapadu jeste da se štedi i da se ne kupuje toliko. Dostigli smo nivo cena koji je i njima visok, tako da naša dijapora nije toliko odreagovala za praznike. To će statistika tek da registruje i videće se dalji pad kupoprodaja", ocenjuje Nešovanović.

Naš sagovornik napominje da je očekivan novi talas dolaska Rusa i Ukrajinaca, koji je izostao. Prema njegovim rečima, sve su to faktori koji utiču na smirivanje tržišta.

"Cene stanova su zasada stabilne. Nije realno da padnu, čak i da se smanji tražnja u narednom periodu. To će samo značiti manji broj transakcija. Neće se desiti značajnije promene. Nema mnogo neprodatih stanova koji stoje. Sve što je kupljeno kupljeno je iz kapitala", kaže Nešovanović.