Garaže u Beogradu retko su bogatstvo, a toliko i koštaju

Ako ste nekada tražili parking mesto sat vremena u Beogradu po Vračaru ili Starom gradu, ili ste pak u Novom Sadu imali istu situaciju po Detelinari ili Podbari - razumećete što su garaže drastično poskupele u Srbiji u prethodnih godinu dana. Uz sve više automobila, skoro pa stagnirajući broj vozila gradskog prevoza u gradovima koji konstantno rastu i kovid koji je mnoge uplašio gužvi, došli smo do toga da garaže u najvećim gradovima koštaju kao stanovi u manjim mestima.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, vrednost svih kupovina garaža je 2022. godine porasla za 56 odsto, a to je veći rast od bilo kog drugog segmenta tržišta. Istovremeno, broj kupoprodaja garaža povećao se za 23 odsto na godišnjem nivou, dok je, primera radi, broj kupoprodaja stanova povećan za tri odsto.

"Veliki rast u pogledu broja transakcija i vrednosti tržišta garaža u Srbiji ukazuje na to da postoji veliko interesovanje i potražnja u ovom segmentu tržišta. Moguć razlog je i činjenica da zbog ograničenog prostora za parkiranje u gradu, usled intenzivne gradnje poslednjih godina, vlada velika potražnja za iznajmljivanjem garažnih mesta. To za posledicu ima i veći prinos na ulaganje u garažne prostore, što verovatno dodatno podgreva tražnju za kupovinom ove vrste nepokretnosti", kaže za Bloomberg Adriju Ivana Štrbac, načelnik odeljenja za procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti u Republičkom geodetskom zavodu.

Najviše garažnih prostora se kupuje u Beogradu, gde je najskuplja garaža prodata za 58.400 evra (u Beogradu na vodi). Kada uzmemo u obzir da je 2022. prosečan stan u Srbiji u novogradnji koštao 1.688 evra po kvadratu, a u starogradnji 1.325 evra po kvadratu, dolazimo do toga da bi za cenu najskuplje garaže tada mogao da se kupi stan u novogradnji od oko 35 kvadrata, a u starogradnji od 44 kvadratnih metara.

Naravno, prosek je samo statistička mera. U mnogim (manjim) gradovima u Srbiji je prosečna cena kvadrata bila oko 800 evra, a ni najskuplja garaža nije nužno reper. Ali to ne menja mnogo. Čak osam beogradskih opština bile su svedoci prodaje garaža za više od 25.000 evra, a u Novom Sadu maksimalna postignuta cena bila je 30.000 evra. A i gradske priče kažu da se garaže u novim stambenim objektima prve prodaju. Dakle, cena nije problem. 

"Trend rasta na tržistu garaža koji je zabeležen u poslednje tri godine, a koji se može videti u objavljenim izveštajima RGZ-a o tržištu nepokretnosti, prati rast tržista stambenih nepokretnosti, posebno novoizgrađenih stanova i stambenih kompleksa u većim gradovima (broj ugovora kupovine stanova od investitora je od 2020. do 2022. porastao za 47 odsto)", objašnjava Štrbac. "Ovde dominira Grad Beograd sa udelom u ukupnom broju transakcija garaža od 51 odsto i koji ima najveće učešće u vrednosti prometa garaža (77 odsto u 2022. godini). Ukupna vrednost prometovanih garažnih prostora u Srbiji u 2022. iznosila je 210 miliona evra, od toga 163 miliona u Beogradu. Opseg cena garažnog prostora u Beogradu koji je bio najzastupljeniji u kupoprodajnim ugovorima u 2022. je od 15.000 do 25.000 evra", naglašava ona.

Tako da, ako uzmemo, na primer, da garaža u centru Beograda košta 20.000 evra, a da je prosečan kvadrat u novogradnji u Jagodini bio 877 evra, dok je u starogradnji bio 665 evra, za jednu garažu u centru Beograda možete kupiti stan od 22 kvadrata u novogradnji ili od 30 kvadrata u starogradnji.

Problem kretanja po Beogradu

Činjenica da u Srbiji sve više ljudi menja selo za grad, dovodi do toga da su gradovi, a posebno Beograd, sve puniji. Samim tim, poskupljenje cena garaža nije iznenađujuće, a Zoran Bukvić iz Ulica za bicikliste ukazuje na to da će u budućnosti biti potrebno da se promeni izgled grada.

Depositphotos

 

"Za razliku od gradskih čelnika, ja ne bih išao sa povećavanjem parking ponude, već bih srazmerno izgradnji parkinga u garažama ukidao ulična parking mesta, a paralelno bih radio na poboljšanju alternativa kao što su javni prevoz, vožnja bicikla, električnih trotineta i pešačenja", kaže on.

Slično su rekli i predstavnici automobilske industrije na Kopaonik biznis forumu koji su napomenuli da će s vremenom manje ljudi moći da priušti automobil, a da će format gradova morati da se promeni.

"S obzirom na zagušenje saobraćajne mreže i manjak mesta za parkiranje, parking ne može biti socijalna kategorija. Ukoliko se grade javne garaže, planovi predviđaju da se na račun izgradnje tih garaža oslobađaju trotoari da bi mogli da se prenamene za korišćenje od strane biciklista, pešaka i  osoba sa invaliditetom", dodaje Bukvić.

Depositphotos

 

Primera nerazmišljanja o pešacima i biciklistima u Beogradu ima puno, a veliki broj problema javlja se pri konstrukciji petlji i mostova. Razmislite koliko je vremena potrebno pešaku da od Sava centra dođe do BIGZ-a. Preko Gazele je nemoguće pešačiti, te umesto da neko hoda 20 do 30 minuta tom trasom, mora da ide čak do Starog savskog mosta kako bi prešao reku.

Slična situacija napravljena je i pri konstrukciji Mosta na Adi. Naime, da li možete pešačiti od Sajma do Ade osvetljenim trotoarom (a ne pored reke, što vam oduzima dodatno vreme za prilazak, a može biti i neprijatno noću)? Ne možete. Ako prelazite Most na Adi, to možete učiniti na potezu od Buvljaka do Ade, ali ako dolazite iz pravca Sajma, to nije moguće.

Upravo zbog takvih situacija mnogi moraju da se oslanjaju na javni prevoz ili kola čak i kada bi želeli da izaberu zdraviju opciju poput vožnje bicikla ili šetnje.

"Pre svega potrebna je analiza potreba parkiranja, ali sa posebnim osvrtom na to koliko su građani spremni da plate da bi parkirali, kao i u koju svrhu im je parking potreban", kaže Bukvić.

(Ažurirano sa videom.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar