Broj kupoprodaja na tržištu nekretnina u Srbiji neznatno je porastao prošle godine u odnosu na 2021. godinu, ali je zato vrednost transakcija znatno skočila dok je prodaja stanova na kredit znatno umanjena.
Kreditima je finansirano 11 odsto svih kupovina nepokretnosti u Srbiji u 2022, dok je prethodne godine taj broj bio 13 odsto, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) objavljeni u sredu. Samo 26 odsto stanova u Srbiji je kupljeno na kredit prošle godine, što se poredi sa 31 odsto stanova kupljenih na kredite u 2021.
Ovo je četvrta godina zaredom da tržište nekretnina u Srbiji raste i po parametru ukupne vrednosti kupoprodaja, i po broju ostvarenih transakcija. Međutim, izveštaj ukazuje na to da su cene pojedinačnih stanova znatno skočile jer rast vrednosti prodatih, tj. kupljenih nepokretnosti ne prati rast broja ugovora.
Opširnije
Tržište nekretnina u SAD izgubilo 2,3 biliona dolara, najviše od 2008.
Tržište nekretnina vredelo je 47,7 biliona dolara u junu.
23.02.2023
Rim se vraća u velikom stilu, luksuzne nekretnine privlače sve više kupaca
U Italiji, nakon pandemije, kupci luksuznih nekretnina imaju novi grad na vrhu liste želja: Rim.
19.02.2023
Sve je više milionera među podstanarima
Od svih milionera koji su živeli u Džersi Sitiju 2015. godine, niko nije bio podstanar.
10.02.2023
Pojeftinjenje stanova nije izvesno, razlog je 150.000 Rusa u Srbiji
U ostatku Adria regiona očekuje se pad cena nekretnina za oko 10 odsto u 2023.
07.02.2023
Cene nekretnina u Srbiji nisu posustale ni krajem godine
Rast cena nekretnina u Srbiji nije posustao ni u poslednjem tromesečju prošle godine.
31.01.2023
Nakon četiri meseca, broj građevinskih dozvola pada
U novembru su u Srbiji izdate 2.782 dozvole, što je u odnosu na isti mesec prethodne godine pad od 16,6 odsto.
16.01.2023
Srbija izgubila pola miliona ljudi, a dobila 400.000 stanova
U prethodnih 11 godina Beograd je zvanično dobio nešto više od 26.000 stanovnika i više od 136.000 stanova.
10.01.2023
Kontrolisana kirija i drugi lekovi za divlje tržite nekretnina
Jedno od rešenja koje je nedavno zaokupilo pažnju javnosti je predlog inicijative 'Ne davimo Beograd', prema kojem bi se gornja granica kirije odredila zakonom.
13.01.2023
Velika inflacija uticala je posebno na tržište nekretnina, koje u Srbiji kupci vide kao sigurnu investiciju, posebno u trenucima kada kamatne stope rastu. Međutim, dalji razvoj velikih luksuznih kompleksa poput Beograda na vodi takođe podiže prosek vrednosti pojedinačnih nekretnina.
Naime, najskuplji pojedinačni stan prodat 2022. godine nalazi se upravo na Beogradu na vodi. Ta transakcija vredela je 2.469.888 evra, a nekretnina ima ukupno 383 kvadratna metra.
Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u 2022. dostigla je 7,5 milijardi evra, što je za 22 odsto više u poređenju sa 2021. godinom, navodi se u saopštenju RGZ.
Vrednost transakcija u segmentu stanova povećana je za 26 odsto. U segmentu tržišta poslovnih prostora taj rast bio je 28 odsto, dok je za građevinsko zemljište bio 23 odsto, a u segmentu kuća 11 odsto. Međutim, ubedljivo najveći rast u vrednosti transakcija primećen je u segmentu garaža, pošto je tu primećen skok od čak 56 odsto, ukazujući na sve više automobila u Srbiji, ali i na problem parkiranja.
Prošle godine ukupno je realizovana 140.561 transakcija u kupoprodaji nekretnina, što je svega za 1,8 odsto više u odnosu na 2021. Prodaja stanova povećana je za tri odsto, garažnih prostora za 23 odsto, poslovnih prostora za dva odsto, dok je broj prodatih kuća ostao na istom nivou kao prethodne godine. Broj transakcija kupoprodaja poljoprivrednog zemljišta porastao je za pet odsto, dok je kod prodaje građevinskog zemljišta zabeležen pad od šest odsto godišnje.
Republički zavod za statistiku objavio je ranije da je u poslednja dva meseca prošle godine broj izdatih građevinskih dozvola opao, ukazujući na usporavanje investicija u građevinarstvu, što se može u budućnosti preneti na broj transakcija u novogradnji.
Prema RGZ, porasla je i zastupljenost stranih valuta, posebno evra, u ugovorima za prodaju stanova i drugih nekretnina u Srbiji. Naime, 87 odsto svih ugovora oslanjalo se na evro, što je za dva procentna poena više od ugovora iz 2021, a za šest procentnih poena više u odnosu na 2019. godinu. Dinar je 2022. bio u ugovorima zastupljen sa 13 odsto, a ostale valute sa 0,2 odsto.
Prodaja stanova: cene u starogradnji najviše porasle u Boru, a u novogradnji u Kruševcu
Cene stanova najviše su porasle u odnosu na prethodnu godinu u Boru, i to u starogradnji, gde je zabeležen rast od 42 odsto (doduše, ne postoje podaci o novogradnji u Boru za 2022). U tom rudarskom gradu sklopljeno je 203 kupoprodajna ugovora. Najskuplji kvadrat koštao je 905 evra u Boru, a najjeftiniji 115 evra.
U većim gadovima u starogradnji takođe su znatno porasle cene te je Novi Sad zabeležio rast u toj kategoriji od 25 odsto, Niš od 22 odsto, a Beograd od 19 odsto. Ko je hteo da kupi stan u glavnom gradu, prosečno je morao da izdvoji 1.815 evra po kvadratu. Taj broj iznosio je 1.665 evra u Novom Sadu, a 1.088 evra u Nišu. Najskuplji kvadrat u starogradnji u Srbiji plaćen je u Beogradu i koštao je 5.235 evra.
U novogradnji najveći rast cena viđen je u Kruševcu, gde su cene porasle na godišnjem nivou za 24 odsto te je prosečna cena kvadrata u Kruševcu dostigla 857 evra. Kada govorimo o prodaji stanova u novogradnji najveće prosečne cene kvadrata očekivano su zabeležene u Beogradu (2.342 evra). Prema prosečnoj ceni kvadrata u novogradnji u 2022, drugi na listi najskupljih je Novi Sad sa 1.580 evra, a treći je Zrenjanin sa 1.198 evra. Najskuplji kvadrat u novogradnji prodat je u Beogradu za 10.400 evra.
Odlican tekst