Od svih milionera koji su živeli u Džersi Sitiju 2015. godine, niko nije bio podstanar. A i zašto bi bili?
Prosečna cena za porodičnu kuću u Bergen-Lafajetu, kvartu Džersi Sitija gde se viktorijanske kuće iz 19. veka mešaju sa zgradama koje krase kvartove Njujorka (i koji je na samo nekoliko koraka od Parka slobode i uzbudljivog pogleda na Menhetn), tada je bila oko 230.000 dolara. To je veoma pristupačno za bogate, čak i za kuću koju treba renovirati.
Poređenja radi, prema tadašnjim izveštajima, cene stanova u centru Džersi Sitija bili su oko tri puta veće od cena kuća u udaljenijim naseljima, jer su kupci koji nisu mogli da priušte nekretnine na Menhetnu ili u Bruklinu tražili najbolju alternativu. Stanovi u centru grada bili su skupi, ali ne toliko da bi se prosečan milioner zabrinuo.
Opširnije
Cene nekretnina u Srbiji nisu posustale ni krajem godine
Rast cena nekretnina u Srbiji nije posustao ni u poslednjem tromesečju prošle godine.
31.01.2023
Cene stanova u Nemačkoj pale prvi put za više od decenije
Nemački nekretninski bum je završen, budući da su cene stambenih prostora pale prvi put posle više od decenije.
12.01.2023
Kontrolisana kirija i drugi lekovi za divlje tržite nekretnina
Jedno od rešenja koje je nedavno zaokupilo pažnju javnosti je predlog inicijative 'Ne davimo Beograd', prema kojem bi se gornja granica kirije odredila zakonom.
13.01.2023
Međutim, pet godina kasnije, situacija je bila drugačija.Više od 100 milionera iznajmljivalo je stan ili kuću u Džersi Sitiju, prema podacima Statističkog zavoda SAD i kompanije RentCafe. To se ne odnosi samo na državu Nju Džersi. U Vašingtonu se broj milionera podstanara utrostručio tokom ovog petogodišnjeg perioda, i sa 41 je porastao na 121. U San Francisku, ovaj broj je porastao za neverovatnih 1,629 odsto.
Mora se reći da i sada ukupan broj milionera podstanara nije ogroman - nakon ogromnog procentualnog skoka broj zakupaca milionera u San Francisku i dalje iznosi samo 294. Međutim, to što su se oni pojavili na obe obale SAD tokom ovog perioda je značajan podatak jer predstavlja samo vrh ledenog brega.
Za kratko vreme je eksplodirao broj bogatih koji se radije odlučuju da zakupe nego da kupe nekretninu. U gradovima kao što su Boston, Čikago i Sijetl broj podstanara koji zarađuju više od 150.000 dolara godišnje se više nego udvostručio između 2015. i 2020. Imućni podstanari činili su značajan udeo na najrazvijenijim stambenim tržištima do 2020. i sve veći udeo na sekundarnim tržištima kao što su Dalas, Feniks i Šarlot u Severnoj Karolini.
Treba napomenuti da je i širom zemlje, broj podstanara sa visokim prihodima porastao za 82 odsto prema RentCafeu. To čini imućna domaćinstva najbrže rastućom kategorijom podstanara u zemlji, a to znači da gradovi širom zemlje sustižu San Francisko u pogledu imovinskog statusa podstanara.
Bloomberg Mercury
Zabeležen je i rast podstanara sa umerenijim primanjima. Međutim, broj podstanara koji zarađuju manje od 50.000 dolara pao je za više od 11 odsto. (Više o ovome za minut.)
Dakle, čime se može objasniti ovaj fenomen? Prema Dougu Ressleru, menadžeru u kompaniji Yardi Matrix, koja se bavi analizom podataka kao i RentCafe, to je pitanje sklonosti potrošača. Ljudi zbog udobnosti i sigurnosti žele da žive u srednjim ili visokim zgradama. Dobrostojeći podstanari često vole da žive blizu centra grada, tako da nisu voljni da kupe jeftiniju kuću ako se nalazi na obronku grada. "Rentiranje stana vam takođe vam daje mogućnost da se uselite i iselite, za razliku od kupovine, koja ograničava vašu slobodu kretanja", kaže on.
Naravno, mnogi od ovih podstanara kupili bi stan da mogu. Izgradnja domova je retko gde išla u korak sa potražnjom. To znači da su podstanari milenijalci kojima su plate porasle ili koji su tokom ovog perioda osnovali porodice, nastavili da zakupljuju stan čak i nakon što su postali sposobni da priušte nekretninu. Štaviše, ograničena ponuda stanova dovela je do viših cena i konkurentnijih ponuda, uključujući kupovinu za gotovinu. Zbog ovog su čak i imućna domaćinstva isključena iz kruga potencijalnih kupaca - barem na mestima gde bi želeli da žive.
Depositphotos
Možda deluje neobično, ali kirije konačno počinju da padaju nakon decenije stalnog rasta koji je kulminirao tokom pandemije. Ljudi koji su prestali da žive sa cimerima i uselili se u veće stanove dok se moralo raditi od kuće sada menjaju svoje navike širom zemlje. Zajedno sa povratkom ljudi u škole i kancelarije, vratila se i sezonska priroda posla sa nekretninama. "Cene nekretnina i kirija se polako vraćaju u realne okvire", rekla je Corianne Payton Scally, stariji saradnik u neprofitnom analitičkom centru Urban Institute.
Možda najneverovatnija stvar u vezi sa porastom broja podstanara milionera je ono što se dogodilo na drugom kraju spektra prihoda: kolaps u grupi iznajmljivača sa niskim primanjima. Udeo podstanara koji zarađuju manje od 50.000 dolara jednostavno je ispario, pao je za 11 odsto, pošto su se siromašniji podstanari uselili kod članova svojih porodica.
Druga opcija je da su se, kako su im plate rasle, popeli na ekonomskoj lestvici. To ne znači da su domaćinstva sa niskim prihodima potpuno nestala sa ovog tržišta. Siromašniji stanari su u mnogo gorem položaju nakon ove demografske promene jer sada moraju da se takmiče sa imućnijim zakupcima u najprivlačnijim oblastima (mesta sa najboljim poslovima, lokacijom i pogodnostima). Pad rente pogoduje bogatima i, koliko god to apsurdno zvučalo, dobar je za milionere podstanare. Međutim, kirije možda nikada neće pasti dovoljno da bi mogli da ih priušte oni sa manjim primanjima.
.webp){kind=icon}
