MAGA agenda čeka na 'presporog' Powella: da li će se odlučiti za smanjenje kamatnih stopa?

"Možemo očekivati da će Trump nastaviti da vrši pritisak na Fed da smanji kamatne stope, ali ne iz uverenja da bi to podstaklo privredni rast, već iz razloga, što bi niže kamate mogle susresti geopolitičke izazove," izjavio je Terry Haines, osnivač i analitičar agencije Pangaea Policy, uoči sutrašnjeg sastanka američkih centralnih bankara u Jackson Holeu.

"Trumpovu administraciju odlikuje ukidanje granice između ekonomske i spoljne politike. Sve makroekonomske odluke imaju geopolitičku dimenziju i obrnuto, a carine predstavljaju ključni spoj". Prema objašnjenju berzanskog analitičara Lojze Kozole iz brokerske kuće Ilirika, ozbiljna konkurencija postoji u ključnim sektorima počevši od veštačke inteligencije, preko energetike do industrije, gde SAD nastoje da ostvare prednost u kapitalnim ulaganjima, zapošljavanju i tehnološkom razvoju.

Prema njegovim rečima, Kina ostvaruje kompetitivnu prednost, a "povoljni finansijski uslovi i deregulacija su ključni." Sastanak u Tetonu, kojem će prisustvovati i predsednica ECB Christine Lagarde, te guverner Banke Engleske Andrew Bailey, prevazićiće okvire standardne debate o američkoj ekonomiji i Wall Streetu. Na stolu je pitanje američke hegemonije.

Pritisak Trumpa i očekivanja Wall Streeta

Dodatno jačanje pritiska na guvernera Feda Jeromea Powella, kome Donald Trump zamera presporo, odnosno nedovoljno proaktivno sprovođenje monetarne politike i koga pokušava prevremeno da smeni, dolazi od ministra finansija Scotta Bessenta. "On smatra da makroekonomski indikatori američke privrede opravdavaju agresivno smanjenje kamatnih stopa za 50 baznih poena.

Američka privreda je, naime, u julu generisala samo 73.000 radnih mesta, što je značajno ispod očekivanih 100.000. Nezaposlenost je sa 4,1 porasla na 4,2 odsto. Zajedno sa junskim podacima koji pokazuju da je prošlog meseca u SAD otvoreno samo 14.000, umesto očekivanih 147.000 radnih mesta, uspostavlja se trend koji primorava Fed da reaguje.

 

 

Ministar finansija Bessent upravo tim podatkom opravdava drastičniji rez, koji bi dodatno podstakao optimizam na Wall Streetu. "Njegov skepticizam prema negativnim posledicama Trumpovih trgovinskih politika ustupio je mesto euforiji nastaloj nakon aprilskog 'oslobađanja'. Indeks S&P 500 je u poslednje 52 nedelje 40 puta dostigao nove rekordne i samo dve najniže vrednosti, dok je indeks Nasdaq Composite zabeležio 149 novih rekordnih i 69 novih najnižih vrednosti", pokazuju podaci Bloomberga.

"Berze su rekordno visoko, a inflacija je kontrolisana, zbog čega potrebe za snižavanjem referentne kamatne stope načelno nema," kaže Tilen Šarlah finansijski analitičar i direktor društva Acex 

Međutim, proaktivna monetarna politika u očima Trumpove administracije nije samo pokretač privrede, već štit pred mogućim negativnim posledicama carinskog rata, čiji se vrhunac očekuje u novembru. Upravo je panična reakcija finansijskih tržišta, koja je usledila nakon pompeznog aprilskog carinskog oslobađanja Donalda Trumpa, naima, ubedila Bessenta da se predomisli. "Već nekoliko puta do sada je Trump poništio sopstvene ekonomske mere," navodi politikolog i poznavalac SAD Tomaž Deželan, "što je činio ili na osnovu javnog negodovanja Wall Streeta i multinacionalnih kompanija ili biračkog tela MAGA pokreta", objašnjava.

Očekivanja finansijskih tržišta po pitanju 17. septembra, kada će zasedati Odbor za otvoreno tržište Feda za monetarnu politiku, su umerena. Ona očekuju smanjenje referentne kamatne stope od 25 baznih poena sa verovatnoćom od 84 odsto. Za razliku od administracije, uverena su da će septembarskom snižavanju za 25 baznih poena do kraja godine slediti još najmanje jedno takvo.

Kozole: Fed će sačekati sa snižavanjem kamatne stope

Na drugom kraju spektra je Fed, sa jastrebovskim stavom Powella, koji osim činjenice da će kreatore američke monetarne politike voditi indikatori sa tržišta rada i inflacijskih kretanja, ne otkriva mnogo o daljim koracima. "Od Powella možemo očekivati da će zadržati pristup baziran na podacima", navodi, što znači da će odluku "uslovljavati dinamika inflacije i tržišta rada", ocenjuje Kozole.

Powellova suzdržanost od izjava posledica je toga što Fed veći značaj pridaje kontroli inflacije u odnosu na stimulisanje zapošljavanja. Dok hlađenje tržišta rada zahteva intervenciju Feda, inflacija od 2,7 odsto dostignuta u julu i koja je ispod prognoza, govori u prilog opreznom pristupu.

Powell, čiji autoritet i poziciju ugrožavaju Trumpova imenovanja njemu naklonjenih guvernera, još uvek čeka potvrdu ekonomskog aksioma da više carine (porez) poskupljuju robu i podstiču inflaciju. Inflacija raste, ali ne dovoljno da bi Fed morao da reaguje. To se, međutim, ne odnosi na PPI Indeks. PPI je, naime, krajem prošle nedelje zabeležio rast od 0,9 odsto, dok je na godišnjem nivou ovaj indeks dostigao čak 3,3 odsto, što je za razliku od inflacije, značajno iznad prognoza. Očekuje se da će slična kretanja uskoro pratiti i cene životnih namirnica.

Kozole zbog toga smatra da će Powell u sutrašnjim izjavama u Wyomingu ostati veran jastrebovskoj oceni, odnosno očekivanjima negativnih posledica carina. "S obzirom na to da inflacija još uvek ustrajava pri 2,7 odsto, što premašuje ciljanih dva odsto, i da sektor usluga i dalje pokazuje inflacijske pritiske, čini se, da će Fed odložiti smanjenje kamatne stope," navodi.

Odgovor na ključno pitanje ove godine, koje bi moglo da podstakne berznu euforiju ili pak, zbog već ukalkulisanog i očekivanog smanjenja od 25 procentnih poena razočara tržišta, očekuje se od sutrašnjeg Powellovog obraćanja na simpozijumu centralnih bankara.

"Teško je predvideti ishod, jer je pritisak za snižavanjem kamatnih stopa očigledan," o očekivanjima tržišnih aktera ističe Šarlah. Ta očekivanja su već uključena u cene akcija, što znači da bi Fedovo neispunjavanje istih moglo dovesti do njhove rasprodaje," upozorava na rizike.

 

 

Milijarde od carina

Ekonomske i političke implikacije podjednako su važne, barem prema stanovištu Trumpove administracije. "Dok Powell gleda makroekonomske indikatore, administracija ima drugačiju, mnogo sistematičniju logiku," ističe Kozole i dodaje da je "upravo u tome suština nesuglasica".

Buduća odluka emisione banke će, naime, biti presudna, jer će upravo ona pokazati uticaj carina kao centralne poluge Trumpove geopolitičke politike na privredu i dobrobit američkog potrošača. "Iz tog razloga je Bessent još juče, pored ponovnog izražavanja očekivanja da će Fed posegnuti za snižavanjem referentne kamatne stope od 50 baznih poena, dao detaljnije prognoze o uticaju carina.

"Carinski prihodi će doprineti smanjenju budžetskog deficita u odnosu na BDP i početku otplate javnog duga, a ostatak može služiti kao povraćaj poreskim obveznicima," izjavio je Trumpov glavni ekonomski strateg, koji uz carinsko finansiranje podržava i tezu da "poreske olakšice sama sebe finansiraju". "Svojim saradnicima sam do sada govorio da bi prihodi od carina ove godine mogli izneti 300 milijardi dolara. Ali tu cifru ću morati da revidiram naviše", izjavio je Bessent.

Bessent smatra da bi se američka privreda sa dodatnim prillivom iz carina, novom fiskalnom zakonodavstvom (veliki, čudesan zakon) i relaksiranijom monetarnom politikom vratila "rastu praćenom niskom inflacijom" iz 90-ih. Kao glavnu prepreku tom cilju naveo je previsoke kamatne stope koje pogađaju privredu, a posebno stambeni sektor i domaćinstva nižeg socioekonomskog statusa opterećena dugom na kreditnim karticama".

Fiskalna dominacija

Popustljivija monetarna politika, prema mišljenju sagovornika, znači da Trump od Feda očekuje prociklično delovanje, pa otuda i pogrdni nadimak ''uvek prekasni'', kojim predsednik uporno napada guvernera Feda.

"Predsednička politika nastoji na bržim rezultatima, jer je konkurencija na globalnom tržištu ostra," kaže Kozole. Trump želi širu diskusiju o proaktivnijem Fedovom pristupu ekonomskom razvoju", dodaje Haines. Trump želi da centralna banka, poput drugih državnih institucija, primeni fleksibilniju monetarnu politiku u cilju bržeg postizanja konkretnih ekonomskih rezultata."

Međutim, ovde se ne radi samo o ekonomskim, tržišnim i unutarpolitičkim aspektima. Financial Times je nabrojаnom nedavno dodao i pritisak relaksirane fiskalne politike na monetarno odlučivanje. Posle usvajanja 'velikog, čudesnog zakona', koji povećava zaduživanje i deficit SAD, Fed je, naime, pod dodatnim pritiskom da veštački održava kamatne stope na nižim nivoima, jer tako smanjuje troškove rekordnog zaduživanja vlade.

Trenutna razlika između kratkoročnih kamatnih stopa, koje su prevashodno zavisne od politike Feda, i pretežno tržišno uslovljenih dugoročnih troškova zaduživanja, delom odražava zabrinutost analitičara da bi monetarna politika bila popustljivija od potrebne, koja bi uvažavala ograničavanje inflacije.