Pad nemačke privrede stavlja Merzovu inicijativu za rast na test

Nemačka je u drugom kvartalu zabeležila jaču kontrakciju privrede nego što je prvobitno procenjeno, što povećava hitnost da kancelar Friedrich Merz ispuni svoja obećanja o ponovnom pokretanju rasta.

Pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,3 odsto bio je znatno lošiji od preliminarne procene od -0,1 odsto, uglavnom zbog slabosti u industrijskoj proizvodnji, nakon što je u prvoj polovini godine zabeležen skok američke tražnje, jer su firme pokušavale da izbegnu carine.

Pošto je Merz već najavio preokret u perspektivi nemačke privrede nakon dve godine opadanja proizvodnje, sve su glasniji zahtevi da ispuni obećanja o smanjenju birokratije, reformi tržišta rada i jačanju domaće potrošnje.

Njegovi napori bi još mogli uroditi plodom: planovi uključuju stotine milijardi evra za modernizaciju puteva, mostova i oružanih snaga, što bi trebalo da poveća proizvodnju. Ipak, napredak otkako je Merz preuzeo vlast u maju bio je "relativno tih", prema rečima Gunnara Groeblera, izvršnog direktora druge po veličini nemačke železare Salzgitter AG.

"Sada imamo nemačku vladu koja je na vlasti 100 dana, a još nismo videli mnogo pomaka", rekao je za Bloomberg. "Ono što sada hitno moramo da vidimo jeste kako se ogroman iznos novca za infrastrukturu i odbranu pretače u industriju kroz stvarne, merljive ugovore."

Proizvodnja u Nemačkoj u drugom kvartalu pala više nego što se mislilo; Izvor: Destatis

Merz, koji je bio prinuđen da se fokusira na spoljnopolitička pitanja poput okončanja rata u Ukrajini, imaće malo vremena nakon letnje pauze Bundestaga da pokuša da posreduje u rastućem sukobu unutar svoje vladajuće koalicije. Ministar finansija Lars Klingbeil izneo je ideju o povećanju poreza, dok se ministarka privrede Katherina Reiche protivi takvim planovima.

"Sada je ključno da se brzo sprovedu hrabre strukturne reforme - na primer, omogućavanjem fleksibilnijeg radnog vremena, smanjenjem troškova rada koji nisu zarade, uklanjanjem birokratskih prepreka i snižavanjem cena energije", navela je Reiche u saopštenju. "Poresko opterećenje za kompanije u Nemačkoj je već visoko. Moramo razgovarati o budućim smanjenjima."

Nemačka pokušava da zaustavi privredni pad koji se ubrzao kada je Rusija napala Ukrajinu 2022. Probleme stvaraju slab svetski rast, geopolitička neizvesnost i dugogodišnji izazovi poput starenja radne snage.

Spoljnotrgovinska kretanja su predstavljala teret za izvozno orijentisanu nemačku privredu veći deo 2025. godine, a sada se zemlja suočava i sa carinom od 15 odsto na ključne proizvode, uključujući automobile. Drugi kvartal je pružio prvi uvid u efekat carina Donalda Trumpa, prema rečima Carstena Brzeskog, šefa odeljenja za makroekonomiju u ING-u.

 

"Privreda je doživela preokret efekta ranije povećane tražnje i prvi puni udarac američkih carina", naveo je on u belešci klijentima. "Nemačka privreda se previše uljuljkala u stagnaciji i možda bi tek sledeće godine započneo značajniji oporavak."

Bundesbank je u četvrtak upozorio u svom mesečnom izveštaju da BDP možda ponovo neće rasti u trećem kvartalu, pri čemu je stagnacija najverovatniji ishod. Ipak, ranije ove nedelje, kompozitni indeks menadžera nabavke (engl. Purchasing Managers' Index - PMI) kompanije S&P Global za Nemačku pokazao je neočekivano ubrzanje aktivnosti privatnog sektora u avgustu, kako se trogodišnja kriza u industrijskoj proizvodnji približava kraju - što sugeriše da je preokret o kojem Merz govori možda ipak moguć.

Predsednik Bundesbanka Joachim Nagel umanjio je značaj podataka objavljenih u petak, rekavši da bi 2025. mogla rezultovati stagnacijom ili blagom recesijom, ali da se u 2026. očekuje povratak rasta, zahvaljujući rastu javne potrošnje.

"Očekuje se da će se nemačka privreda ponovo oporaviti - pre svega zahvaljujući snažnim državnim investicionim podsticajima", rekao je ekonomista Deutsche Banka Marc Schattenberg. "Pozitivni impulsi se takođe očekuju od privatne potrošnje, zahvaljujući niskoj inflaciji i snažnom rastu plata. Pored toga, percepcija neizvesnosti ekonomske politike je smanjena usled trgovinskog sporazuma između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država."

(Ažurirano navodima predsednika Bundesbanka u pretposlednjem pasusu.)