Građevinarstvo i dalje u minusu, ali pokazuje znake oporavka

Građevinarstvo u prvom kvartalu ove godine pokazuje znake oporavka i znatno manji pad u odnosu na prošlu godinu, ali zabrinjava da je vrednost izvedenih radova na zgradama opala za petinu. Na takav rezultat utiču inflacija i visoke kamatne stope, ali i suzdržanost investitora.

Vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu porasla je za 9,2 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama beleži pad od 0,5 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2022. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost izvedenih radova, u stalnim cenama, povećana je na ostalim građevinama 14 odsto, dok je na zgradama smanjena za 20 procenata.

Vrednost izvedenih radova u prvom kvartalu 2023. u stalnim cenama povećana je u Regionu Vojvodine, 13,1 odsto i Regionu Južne i Istočne Srbije, četiri odsto, a opala je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, 1,5 odsto, i u Beogradskom regionu, 12,1 odsto, u odnosu na isti kvartal 2022. godine.

Podsetimo, građevinska aktivnost je u četvrtom kvartalu prošle godine opala 13,7 odsto, a u trećem tromesečju 13,5 procenata, a na novou cele godine oko 11 odsto.

Građevinska aktivnost ne opada samo u Srbiji

Aleksandar Radivojević, ekonomista FREN-a, Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da treba imati u vidu da građevinska aktivnost opada ne samo u Srbiji već i u EU, SAD i velikom broju drugih zemalja, te da usporavanje građevinske aktivnosti nije trend koji je karakterističan samo za Srbiju.

"U SAD su krajem prošle godine samo tri sektora negativno uticala na rast BDP-a, kao što su finansijske usluge, građevinarstvo i prodaja i iznajmljivanje nekretnina. To ukazuje da osnovni problem usporavanja nije usko vezan samo za situaciju u Srbiji. Naravno, faktori koji utiču na privrednu aktivnost različiti su u svakoj zemlji, ali osnovni i najbitniji faktori koji trenutno deluju na usporavanje ovog sektora u svim navedenim zemljama jesu visoke stope inflacije, visoke kamatne stope i racionalni rizik od produbljivanja globalnih ekonomskih problema koji su trenutno prisutni", kaže Radivojević. 

 

Prema njegovim rečima, upravo je građevinski sektor deo privrede koji je najpre i najintenzivnije reagovao na politiku niskih kamatnih stopa i lako dostupnog novca u periodu tokom i nakon 2020. godine. U takvim uslovima i niskim stopama inflacije, cene nekretnina u Srbiji, SAD i EU beležile su rekordne i ekstremne stope rasta. Sada svet karakterišu upravo suprotni ekonomski trendovi, i nije neočekivano da sektor građevinarstva reaguje među prvima. Ovaj put u suprotnom smeru.

Takođe, kaže naš sagovornik, bitna informacija jeste i da je 2021. godina bila godina snažnog rasta sektora građevinarstva, pa se nivo u 2022. godini upoređuje sa veoma visokim nivoom iz prethodne godine. Odatle i ovoliko visoka stopa pada ovog sektora. 

 

Može li država da podstakne građevinarstvo

Na pitanje da li država može da nadomesti taj pad samo izgradnjom infrastrukturnih ili kapitalnih projekata, on kaže da oporavak svakako može i treba biti podržan kapitalnim projektima države, ali pre svega mora biti zasnovan na podršci privatnom sektoru.

"Od velike važnosti jeste izbor kapitalnih projekata, odnosno izbor ekonomski i društveno najisplativijih projekata", naglašava Radivojević.

Prema njegovim rečima, podrška privredi u oblasti građevinarstva najbitniji je faktor razvoja ovog sektora privrede. Naravno, ovde se ne govori o direktnoj podršci države u vidu subvencija, već o aktivnostima olakšavanja ulaska preduzeća na tržište i uslova poslovanja u ovom sektoru. U prethodnih nekoliko godina razvoj sektora građevinarstva u Srbiji bio je zasnovan prvenstveno na visokoj tražnji za stambenim prostorom, pre svega na osnovama rasta zarada u Srbiji u evrima i politici jeftinog novca, odnosno niskim kamatnim stopama i povećanju obima novca u opticaju.

Politika jeftinog novca imala je kratkoročno pozitivne efekte, ali se po pravilu ona završava rastom inflacije, odnosno rastom cena proizvoda i usluga. Rešenje usporavanja inflacije, koje su primenile skoro sve centralne banke u svetu, jeste povećavanje kamatnih stopa.

Posledično, trenutno se nalazimo u situaciji značajnog rasta cena i rasta kamatnih stopa. Oba ova faktora utiču na smanjenje tražnje za nekretninama, jer smanjuju raspoloživi dohodak građana za ulaganje u nekretnine i isplativost uzimanja stambenih kredita.

"U prethodnim periodima u kojima je došlo do opadanja tražnje za nekretninama, građevinski sektor u Srbiji je uvek reagovao smanjivanjem građevinske aktivnosti. Do čega i sada dolazi. Razlog za to je mahom u činjenici da veliki deo građevinskog sektora u Srbiji čine male firme i privatne investicije, koje se u uslovima smanjene tražnje povlače sa tržišta ili smanjuju obim aktivnosti. Osim aktivnosti na smanjivanju broja dana potrebnih za izdavanje građevinske dozvole, koje je bilo od izuzetnog značaja, Srbija u prethodnih nekoliko godina nije puno toga uradila da olakša uslove poslovanja u ovom sektoru", navodi Radivojević.

Smatra da bi država pre svega trebalo da se okrene razvoju građevinske aktivnosti u oblasti nekretnina, ne kao investitor luksuznih naselja, već kao investitor u oblasti socijalnog stanovanja, čime bi se smanjio i pritisak na tržište nekretnina, time i na rast cena nekretnina.

Dodatno, investicioni projekti države trebalo bi svakako da uključe studentske i školske domove, čiji broj nije dovoljan za potrebe velikih univerzitetskih gradova, a stanje u postojećim zahteva velika investiciona ulaganja. Na ovaj način smanjio bi se i pritisak na rast kirija u ovim gradovima, a posebno u Beogradu. Ovakvim angažovanjem država bi uticala na usporavanja pada građevinskog sektora uz olakšavanje uslova stanovanja građana, što bi trebalo da bude jedan od osnovnih ciljeva vlade.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar