Broj izdatih građevinskih dozvola u Srbiji u februaru pao je značajno što ukazuje na uticaj ekonomske krize, a posebno rastuće inflacije i kamatnih stopa koje pokušavaju da je ukrote.
U februaru 2023. izdato je 1.786 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od 10,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku. Tako da je nastavljen januarski trend pada broja izdatih dozvola kada ih je bilo za 7,9 odsto manje nego u prvom mesecu 2022. Ovo je očekivano budući da i građevinska aktivnost beleži pad između tri i četiri odsto u prva dva meseca ove godine usred ekonomske krize.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od ukupnog broja dozvola izdatih u februaru, 77 odsto odnosi se na zgrade, a 23 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 77,4 odsto dozvola izdato je za stambene, a 22,6 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (66,6 odsto).
Opširnije
Broj građevinskih dozvola nizak čak i za januar
Januar i februar su po pravilu meseci kada se izdaje manji broj građevinskih dozvola.
15.03.2023
Poslovni prostor zbog inflacije i male ponude sve skuplji u Beogradu
Sagovornik Bloomberg Adrije Bojan Jevremović iz MPC Properties kaže da su cene gradnje više, da je finansiranje od strane banaka nekompetitivno.
12.04.2023
Berlinsko tržište nekretnina se oporavilo posle pada cena
Cene postojećih stanova u Berlinu pale su drugi kvartal zaredom, pokazuju podaci Immobilien Scouta. Taj pad od 0,3 odsto bio je izuzetno mali.
12.04.2023
Za kupovinu stana u Srbiji treba 165 plata ili 13 godina rada
Za stan u novogradnji od 57 kvadrata u prestonici Srbije moraćete da izdvojite 165 prosečnih srpskih plata.
05.04.2023
Pola miliona dinara za najskuplji kvadrat novogradnje u Srbiji
Prosečna cena stana novogradnje tokom prošle godine iznosila je 209.958 dinara, pokazuju zvanični podaci.
16.03.2023
Najviše dozvola za stanove
Prema dozvolama izdatim u februaru 2023, prijavljena je izgradnja 3.096 stanova, s prosečnom površinom od 71,2 metra kvadratnih. Predviđena vrednost radova novogradnje u februaru 2023. iznosi 87,5 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 49,8 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Sremska oblast (11,5 odsto), Šumadijska oblast (7,3 odsto), i Južnobačka oblast (6,4 odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 odsto do 3,7 odsto.
Građevinarstvo je prošle godine zabeležilo međugodišnji pad od 9,8 odsto. Građevinska aktivnost u januaru i februaru 2023. poslovala je u minusu između tri i četiri odsto, ali se očekuje da će već u martu bude na istom nivou kao i prošle godine. Poređenja radi, građevinarstvo je u prvom kvartalu 2022. imalo pad od 5,9 odsto u odnosu na 2021.
Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta, smatra da je pad građevinske aktivnosti jednim delom posledica većih kamatnih stopa, odnosno skupljih stambenih kredita, ali i pritiska na cene.
"Čini se da je rast cena dostigao maksimum, tako da novi kupci čekaju da vide kako će se stvari razvijati i da li će doći do pada cena. Suzdržanost kupaca se odražava i na građevinsku aktivnost, koja ne ide onim tempom kako smo navikli. Osim toga, dinamika cena nekretnina nije pratila dinamiku zarada. Na rast cena nekretnina je delimično uticao priliv migranata iz Rusije i Ukrajine, koji su podigli tražnju", objašnjava Nikolić za Bloomberg Adriju.
Prema istraživanju našeg portala, u Srbiji je za prosečan stan potrebno izdvojiti 13 godišnjih plata, što je posledica rasta cena na tržištu nekretnina.
Građevinarstvo prošle godine palo za 9,8 odsto
Naš sagovornik ocenjuje da se stvari menjaju i vraćaju u normalu. Međugodišnji pad građevinske aktivnosti iz dvocifrenog, koji je zabeležen u drugoj polovini 2022. godine, počinje da se smanjuje. Prema njegovim rečima, građevinarstvo je prošle godine palo za 9,8 odsto, uključujući infrastrukturne projekte, stanogradnju i komercijalne sadržaje. Prema podacima RZS u četvrtom kvartalu prošle godine, vrednost izvedenih radova pala je za 13,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
"Kada posmatramo trend, ove godine na mesečnom nivou imamo manji pad građevinske aktivnosti nego prošle godine. U prva dva meseca smo imali minus od tri do četiri odsto, a u martu je građevinarstvo bilo na prošlogodišnjem nivou. Bitno je da se u poslednja dva meseca beleži pozitivniji trend, realnog iskazivanja građevinarstva i njegovog doprinosa. Minus u građevinarstvu je nešto niži nego prošle godine i ne bi čudilo da tokom ove godine taj doprinos čak bude neutralan, to jest da nemamo odbitnu stavku, odnosno da građevinarstvo kao delatnost ne oduzima dodatu vrednost", objašnjava Nikolić.
Na pitanje da li sliku u građevinarstvu mogu da poprave infrastrukturni radovi za koje je ove godine u budžetu predviđeno 6,8 odsto BDP-a, naš sagovornik kaže da vrednosno izraženo imamo porast investicija, ali je došlo do povećanja troškova izvođenja radova i ugradnje materijala za 30 do 50 odsto. Kada se deflacionira, odnosno uključi taj veći trošak, dolazi se do realnog izraza koji je niži nego u istom periodu prethodne godine. Drugim rečima, zbog velikih troškova imamo blagi pad građevinarstva.
Bloomberg
Rast cena rada i materijala tera građevinarstvo u minus
"Cenovni faktor igra značajnu ulogu i u smislu tražnje, jer kada govorimo o stanogradnji i komercijalnom sadržaju, teško da mogu da budu održivi onim tempom kako smo imali pre dve do tri godine sa ovim cenama kvadrata. To jednostavno nema ko da kupi, samo je pitanje da li industrija može sa tako visokim troškovima i sa takvim imputima da održi nivo aktivnosti i da prodaje stanove po nižim cenama", kaže Nikolić.
Visoki troškovi gradnje jesu jedan od uzroka za smanjenje građevinske aktivnosti. Ali nisu jedini. Ako se pogledaju podaci Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP), koju vodi Agencija za privredne registre, može se videti da je broj izdatih građevinskih dozvola povezan sa padom efikasnosti nadležnih organa. Vreme za izdavanje građevinskih dozvola iz godine u godinu se povećava, pa je umesto devet dana, koliko je bilo potrebno 2020, službenicima sada potrebno 15 dana da obrade zahtev. Međutim, u periodu od 1. januara do 31. marta 2023, vreme je skraćeno. Službenicima je bilo potrebno osam dana da obrade zahteve.
Depositphotos
Novi zakon ubrzava proceduru
Izmenama zakona o planiranju i izgradnji prilično će biti unapređen elektronski sistem za izdavanje građevinskih dozvola (CEOP), uvođenjem novih funkcionalnosti i poboljšanjem postojećih, naročito uvođenje e-prostora, kojim postupak za izradu i izmenu planske dokumentacije postaje efikasniji i brži.
Novina je da će informacije o lokaciji izdavati javni beležnici jer se na njih prenosi deo ovlašćenja s državnog organa, što bi trebalo da učini efikasnijim proces pribavljanja potrebnih akata o izgradnji. U cilju bržeg i efikasnijeg pribavljanja uslova imalaca javnih ovlašćenja propisano je da ih izvan objedinjene procedure može pribaviti investitor, uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, priloži u formi elektronskog dokumenta.
.webp){kind=icon}
