Vrednost građevinskih radova pala je za 11 odsto prošle godine, a pad izdatih građevinskih dozvola u decembru za 12,2 odsto i januaru za 7,9 odsto sugererišu dalji pad građevinske aktivnosti u Srbiji, objavila je Svetska banka.
Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u pokušaju da opravda pad građevinske aktivnosti, naveo je prošle nedelje na Sajma građevinarstva da je u 2013. godini ukupna vrednost građevinskih radova u Srbiji iznosila 1,6 milijardi evra, a u 2022. godini 4,4 milijarde evra.
"Vreme u kome se nalazimo je za sektor građevinarstva dosta izazovno. U gotovo svim zemljama Evrope beleži se pad kada je u pitanju građevinska industrija. To je nešto što je prirodno, pošto se u vreme krize investirori teže odlučuju da investiraju", naveo je Vesić. Kako je objasnio, značaj građevinstva za ekonomiju Srbije pokazuje njegovo učešće u BDP-u, koji je u 2021. godini iznosio šest odsto, a u 2022. godini 6,4 odsto, dok je 2013. bilo manje od tri odsto.
Opširnije
Broj građevinskih dozvola nizak čak i za januar
Januar i februar su po pravilu meseci kada se izdaje manji broj građevinskih dozvola.
15.03.2023
Ministar najavio novo obavezno osiguranje za investitore
Ministar Goran Vesić najavio je da će se investitorima uvesti obaveza da imaju polisu osiguranja koja će pokrivati štetu nanetu trećim licima.
07.03.2023
Građevinarstvo u Srbiji usporilo na kraju godine
U decembru 2022. izdata je 2.561 građevinska dozvola, saopštio je Republički zavod za statistiku.
14.02.2023
Vesić je potvrdio da je Srbija prošle godine imala pad u građevinarstvu za oko 11 odsto, kao i da je Vlada Srbije analizirala razloge zbog čega se to dogodilo. Prvi razlog, prema njegovim rečima, jeste rat u Ukrajini, zbog kog imamo smanjenu investicionu aktivnost.
Država povećala investicije da nadoknadi manjak privatnog sektora
"Zbog toga smo za ovu godinu doneli odluku da vrednost investicija koje finansira Srbija bude 3,6 milijardi evra. Mi smo se odlučili da povećamo investicije kako bismo nadoknadili nedostatak koji će biti u privatnim inicijativama, i na taj način održali građevinsku industriju", pojasnio je Vesić.
Drugi razlog je nedostatak radnika, ali je liberalizovan pristup radne snage našem tržištu. Treći razlog je sporost u izdavanju građevinskih dozvola u pojedinim lokalnim samoupravama.
Depositphotos
"Trudili smo se da izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji koji je u završnoj fazi rešimo veći deo problema sa kojima se suočavaju investitori. Omogućili smo da informacije o lokaciji izdaju notari. Obezbedili smo da uslovi komunalnih kuća koje se izdaju u procesu izdavanja građevinske dozvole nakon jednog izdavanja važe do kraja postupka, što je bio jedan od razloga usporavanja građevinskih dozvola", rekao je Vesić.
Na berzi prikupiti novac za investicije
Nebojša Nešovanović, viši direktor i rukovodilac odeljenja za procene i savetovanje konsultantske firme za nekretnine CBRE, kaže da je važno da se zadrži visoko učešće građevinarstva u BDP i trebalo bi preduzeti više radnji u tom smeru. Jedna od njih je uspostavljanje funkcionalnog tržišta kapitala.
"To bi bilo bitno kao alternativni oblik finansiranja projekata u nekretninama, pošto je upitno koliko će banke podržavati velike projekte u narednim godinama zbog promenjene monetarne politike ECB. Otvaranje berze je jedan od ključnih elemenata. Banke su prilično konzervativne organizacije kakve treba da budu. Relativno teško i sporo finansiraju privredu, građevinsku industriju i oblast nekretnina. U bankama leži 14 milijardi evra na štednji. Treba jednostavno kroz berzu ponuditi kvalitetnu alternativu tom kapitalu koji uglavnom leži neiskorišćen da uđe u privredu i dobrim delom u nekretnine", objašnjava Nešovanović.
Privatni investitori oklevaju sa investicijama zato što su im skupi krediti i teško dobijaju kredite jer su banke restriktivne.
"Nije moguće graditi tržni centar ili stambenu zgradu ako investitor kod banke pozajmljuje novac po kamati od sedam odsto. Na dugi rok to nema nikavog smisla. Sa ovim kamatnim stopama moguće je pozajmljivati samo nešto na kratak rok", kaže Nešovanović.
Ono što bi takođe bilo poželjno jeste da se oslobode velike površine za gradnju objekata visokogradnje, kao što je bio Beograd na vodi. "Nešto tog tipa, ali ne mora da bude tako ekskluzivno i na prestižnoj lokaciji."
Depositphotos
Važna stavka je i ubrzavanje izdavanja dozvola, ubrzavanje javnog sektora i njihovog dela posla.
"Ključ je u prenošenju javnih ovlašćenja na privatni sektor. To sam govorio prošle godine i vidim da je Vesić to preuzeo. Izmene zakona o planiranju i izgradnji vidim kao prvi korak u tom pravcu. Predvideli su da građevinske dozovle izdaju i ministarstvo i gradovi. Vesićevo objašnjenje jeste da je to prvi korak ka prenošenju javnih ovlašćenja. To znači da se prvo decentralizuje proces izdavanja dozvola pa će posle privatnicima biti omogućeno da pribavljaju saglasnosti i ostale stvari za dozvole", kaže Nešovanović.
Stranci grade za 30 odsto skuplje, zato domaći rade u inostranstvu
Ratomir Todorović, direktor Planuma, domaće građevinske firme koja se bavi uglavnom niskogradnjom, kaže da je pad građevinske aktivnosti uzrokovan smanjenim obimom kreditiranja. Prema njegovim rečima, za održavanje građevinske aktivnosti nije dovoljno da se grade samo kapitalni projekti.
"Građevinarstvo ne može da opstane bez privatnih investicija, nije dovoljno da se gradi samo ono što država planira. To je pre sistem za ubijanje naših firmi. Kreditori debelo naplaćuju svoj novac. Uslovili su da infrastrukturne projekte grade njihove firme, koji se ugovaraju po izuzetno visokim cenama i do 30 odsto višim od naših. Kada je raspisan tender za auto-put Pojate - Preljina, kao deo domaćeg konzorcijuma smo ponudili da gradimo za nešto manje od 600 miliona evra. Behtel je ugovorio posao za oko milijardu evra i već je to prešlo 1,2 milijarde", kaže Todorović.
Kada je reč o poslovima sa državom, kaže da je većina ugovorena po fiksnim cenama i da su mnogi domaći podizvođači bili u problemu kada je rasla cena građevinskog materijala. Država se još nije izjasnila po pitanju razlike u ceni. Prvenstveno se misli na bitumen, koji zavisi od cene nafte. Sada su cene materijala pale 10 do 15 odsto.
Na pitanje da li Planum učestvuje na nekom državnom projektu, Todorović kaže da trenutno ništa ne grade u Srbiji.
"Jedna smo od malobrojnih građevinskih firmi koja ove godine slavi 75 godina, ali ne radimo nijedan projekat u našoj zemlji jer se ne raspisuju tenderi na koje bismo se prijavili. Mučimo muku i mi i Energoprojekt. Uglavnom radimo u Rusiji. Tamo gradimo aerodrome, puteve i auto-puteve. Nemamo nikakve probleme, sve funkcioniše normalno. Jedino problem imamo sa iznošenjem para. Kupujemo rezervne delove za EPS, pa im to posle prodajemo i čekamo da naplatimo. U Angoli već duži niz godina radimo za vojsku", kaže Todorović.
.webp){kind=icon}