Lex specialis za Generalštab, korak bliže ka Trumpovom hotelu u Beogradu

Poslanici Narodne skupštine u utorak raspravljaju o posebnom zakonu kojim bi se omogućila prodaja i prenamena kompleksa bivšeg Generalštaba u centru Beograda. Na taj način bi se otvorio put za izgradnju luksuznog hotela i rezidencijalnog kompleksa pod brendom Trump.

Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske podnelo je 110 poslanika. 

Kompleks bivšeg Generalštaba, jedan od najprepoznatljivijih arhitektonskih simbola Beograda, oštećen tokom NATO bombardovanja 1999. godine, nalazi se u samom srcu glavnog grada. Novi zakon predviđa da se taj prostor proglasi "projektom od nacionalnog značaja", čime bi se omogućilo njegovo rušenje i rekonstrukcija u svrhu realizacije investicije koju vode američki investitori.

Reč je o projektu vrednom oko 500 miliona dolara, iza kojeg stoji Jared Kushner, zet predsednika SAD Donalda Trumpa.

Predlog zakona praktično stvara pravni okvir koji omogućava državnim institucijama da izuzmu projekat iz važećih pravila o planiranju, izgradnji i zaštiti kulturnih dobara. Time bi se olakšao prenos prava korišćenja zemljišta, kao i izdavanje građevinskih dozvola.

Jačanje investicionog profila Beograda

Planirani hotel "Trump Tower Belgrade" deo je šireg poduhvata kompanije Affinity Partners, kako je Bloomberg Adrija ranije objavila, investicionog fonda koji je osnovao Kushner. Partner u projektu je emiratski milijarder Mohamed Alabbar, poznat po izgradnji "Burj Khalife" u Dubaiju, a u Srbiji po izgradnji Beograda na vodi.

Kushner je ranije za Bloomberg izjavio da je odluka o brendiranju projekta pod imenom Trump doneta nakon što je Trump ponovo izabran za predsednika SAD. "Mislio sam da bi kula mogla da postane izvanredna Trump Tower, pa sam o tome razgovarao sa Ericom Trumpom i bio je vrlo uzbuđen", rekao je Kushner.

 

Prema preliminarnim planovima, kompleks bi obuhvatao dva tornja sa hotelom, luksuznim stanovima i poslovnim prostorima, što bi, prema procenama Vlade Srbije, moglo da doprinese jačanju turističkog i investicionog profila Beograda.

Zašto se donosi lex specialis

U obrazloženju ovog zakona navodi se da je cilj stvaranje "uslova za realizaciju investicije od posebnog značaja za ekonomski razvoj Srbije". Takođe, navodi se da će projekat doprineti "promociji Srbije kao investicione destinacije" i podstaći nove investicije u turizam i građevinski sektor.

 

Dalje se u predlogu zakonskog rešenja navodi i da bi se svi postupci na osnovu tog zakona smatrali hitnim i da bi "svi državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i drugi organi i institucije bili dužni da bez odlaganja izdaju akta iz svoje nadležnosti radi realizacije projekta, koja je predviđena po fazama".

Predlogom zakona predviđeno je i da će na toj lokaciji biti podignut odgovarajući memorijal (spomen-obeležje) koji bi na delotvorniji način obezbedio očuvanje kulturnog nasleđa, kao i to da "odluku o podizanju memorijala (spomen-obeležja) donosi Vlada Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove zaštite spomen-obeležja".

Protivljenje struke

Najava da bi kompleks mogao biti srušen izazvala je 2024. i početkom 2025. godine podeljene reakcije u javnosti. Ipak, Vlada Srbije je 14. novembra 2024. odlučila da zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane u centru Beograda gube svojstvo kulturnog dobra, a odluka je stupila na snagu 22. novembra 2024.

Dok su Vlada Srbije i investitori isticali da će projekat "oživeti zapušteni deo centra grada", stručnjaci za zaštitu spomenika kulturne baštine upozoravali su da bi rušenje nekadašnjeg Generalštaba predstavljalo trajni gubitak važnog spomenika moderne arhitekture.

Sama zgrada bivšeg Generalštaba imala je od 2005. godine status kulturnog dobra i bez promene propisa nije mogla biti srušena i pretvorena u hotel i apartmane. 

 

Sporno ukidanje statusa kulturnog dobra

Odluka o ukidanju svojstva kulturnog dobra za Generalštab postala je u maju ove godine predmet spora, jer su postojale sumnje da su korišćena nevažeća dokumenta prilikom skidanja zgrade sa liste zaštićenih objekata. V. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić priveden je polovinom maja zbog sumnje da je falsifikovao predlog o oduzimanju statusa kulturnog dobra zgradi Generalštaba. U istom slučaju bio je osumnjičen i direktor beogradskog zavoda Aleksandar Ivanović. 

U međuvremenu je, prema pisanju domaćih medija, prvi osumnjičeni u ovoj istrazi, Vasić, vraćen na mesto direktora republičkog zavoda. Istraga koju i dalje vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal došla je nedavno i do Ministarstva kulture, a osumnjičena je v. d. sekretarke tog ministarstva koja se sumnjiči za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu, prenose mediji.