Manje građevinskih dozvola, brže izdavanje preokreće trend

U Srbiji je u martu nastavljen trend pada broja izdatih građevinskih dozvola u odnosu na isti period prethodne godine, ali u odnosu na prethodni mesec zabeležen je porast. Građevinarstvo u prvom kvartalu ove godine pokazuje znake oporavka i znatno manji pad u odnosu na prošlu godinu. Očekuje se da posle usvajanja Izmena zakona o planiranju i izgradnji ovaj trend bude preokrenut jer bi posle prenosa ovlašćenja na javne beležnike i rešavanja pitanja ćutanja administracije godišnji broj izdatih građevinskih dozvola bude povećan za 5.250.

U martu je izdato 2.576 građevinskih dozvola, što je za 6,1 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku. 

 

Od ukupnog broja dozvola, 80,7 odsto odnosi se na zgrade, a 19,3 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 77,9 odsto dozvola izdato je za stambene, a 22,1 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (67,8 odsto).

Prema dozvolama izdatim u martu 2023, prijavljena je izgradnja 3.665 stanova, s prosečnom površinom od 71,4 kvadratna metra.

Predviđena vrednost radova novogradnje u martu 2023. iznosi 79,9 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 30,9 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Južnobačka oblast (12,1 odsto), Nišavska oblast (7,2 odsto), Mačvanska oblast (6,1 odsto) i Zlatiborska oblast (5,6 odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,3 odsto do 4,8 odsto.

Podsećanja radi,  u februaru je izdato za 10,5 odsto manje građevinskih dozvola u odnosu na isti period prethodne godine. Tako da je nastavljen januarski trend pada broja izdatih dozvola kada ih je bilo za 7,9 odsto manje nego u prvom mesecu 2022. Ovo je očekivano, budući da i građevinska aktivnost beleži pad od početka godine usred ekonomske krize. Građevinarstvo je u prvom kvaralu palo za 0,5 odsto, dok je prošle godine taj pad bio znatno veći i iznosio je 11 odsto.

Faktori koji utiču na usporavanje ovog sektora jesu visoke stope inflacije, visoke kamatne stope i racionalni rizik od produbljivanja globalnih ekonomskih problema koji su trenutno prisutni.

Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, predviđeno je unapređenje elektronskog sistema (CEOP) za izdavanje građevinskih dozvola. To bi trebalo da ubrza procedure i skrati vreme čekanja. Procedure bi trebalo da budu pojednostavljene rešavanjem pitanja tzv. ćutanja administracije i prenosom dela ovlašćenja sa državnog organa na druga pravna lica i javne beležnike kada je reč o izdavanju informacije o lokaciji. 

 

Zakonodavac procenjuje da će za 15 odsto skratiti vreme za izdavanje potrebnih dokumenata i dovesti do povećanja broja izdatih građevinskih i upotrebnih dozvola. Prema raspoloživim informacijama, prosečno vreme trajanja izdavanja građevinskih dozvola kreće se od 85 do 90 dana. Proces izdavanja lokacijskih uslova u okviru pomenutog postupka u proseku traje 33 dana. Prenosom ovlašćenja za izdavanje lokacijskih uslova, unapređenjem sistema CEOP,  ali i uvođenjem mera koji rešavaju pitanja ćutanja administracije, procena je da će proces izdavanja lokacijskih uslova biti skraćen za 13,5 dana. Posledično, navedeno skraćenje dovešće do povećanja broja izdatih građevinskih dozvola na godišnjem nivou za oko 5.250 dozvola, dok će se broj izdatih upotrebnih dozvola povećati za oko 630. Povećan broj izdatih građevinskih dozvola dovodi do povećanja obima građevinskih radova za oko 1,2 miliona kvadratnih metara.

Procenjen obim skraćenja je 14,93 dana. Novo vreme trajanja izvršenja procedure je 84,57 dana. Prosečan broj izdatih građevinskih dozvola dnevno biće 134, a godišnje 34.938, navedeno je u obrazloženju Nacrta zakona koji je u skupštinskoj proceduri.