Tržište stanova prikočilo: u Srbiji se sve manje gradi, a i cene sporije rastu

Tržište nekretnina u Srbiji poslednjih nekoliko godina pretrpelo je velike promene. Cene stanova variraju, potražnja u Beogradu je opala, a to se, naravno, odrazilo na građevinski sektor, što uostalom pokazuje broj građevinskih dozvola koji je na silaznoj putanji. Ono što je zanimljivo jeste da je stambena izgradnja u minusu, ali je kancelarijski prostor u plusu.

Tendencija pada izdatih građevinskih dozvola nastavljena je i u avgustu 2024. godine. Podaci Republičkog zavoda za statistiku od utorka pokazuju da je tog meseca izdato 2.578 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od čak 10,4 procenata u odnosu na isti period prethodne godine.

Analitičarka Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić kaže da je pad dozvola za izgradnju zapravo nastavak trenda započetog krajem drugog tromesečja i prema svim parametrima, to je bilo i očekivano.

"Prvenstveno moramo imati u vidu da postoji visoka baza iz 2023, budući da je tada na godišnjem nivou izdat rekordan broj dozvola za gradnju, pogotovo kada govorimo o stambenoj gradnji. Ako posmatramo strukturu izdatih dozvola, stambena gradnja je u minusu i kada govorimo o zgradama i kada govorimo o kućama i vikendicama, dok su nerezidencijalne zgrade u plusu (kancelarijski prostori, garaže i sl.)", kaže Petrov Savić.

Prema njenim rečima, da je samo tržište stambenih nepokretnosti prikočilo vidimo i u usporavanju rasta cena stanova. "Cene stanova, prema indeksu RGZ-a, rasle su po stopi od 4,7 procenata u drugom kvartalu 2024, što je najniža stopa rasta od kada se ovaj indeks računa (od početka 2019), što je posledica sporije prodaje u prethodnim periodima. Pogotovo ako uzmemo u obzir da su cene znatno porasle u prethodnom periodu, da je kupovina iz kredita bila smanjena, što je smanjilo pritisak sa rasta tražnje", navodi analitičarka Bloomberg Adrije

Prema podacima RZS, u avgustu je predviđena izgradnja 3.070 stanova, s prosečnom površinom od 71,2 metra kvadratna. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 11,6 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 144,5 metara kvadratnih. Ovde je primetan blagi pad u odnosu na jul, kada je ovaj procenat iznosio 12,5.

Od ukupnog broja dozvola izdatih u avgustu, 83,7 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 16,3 procenata na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 81,7 procenata dozvola izdato je za stambene, a 18,3 procenata za nestambene zgrade, pokazuju podaci RZS-a. Predviđena vrednost radova novogradnje u avgustu 2024. iznosi 87,3 procenata od ukupno predviđene vrednosti radova.

 

 

I dok je u julu najveća građevinska aktivnost bila očekivana u Mačvanskoj oblasti, u avgustu je ipak Beograd ponovo izbio na prvo mesto. Građevinska aktivnost koja se očekuje u Beogradskoj oblasti iznosi 26,2 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Braničevska oblast (22,6 odsto), Nišavska oblast (osam procenata), Južnobačka oblast (7,5 procenata), Šumadijska oblast  (5,5 odsto) i Raška oblast (pet procenata), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 odsto do 4,9 odsto.

 

 

Potražnja za stanovima povećana je u celoj Srbiji, izuzev u Beogradu, gde je došlo do pada prodaje, nedavno je objavio Republički geodetski zavod u publikaciji "Indeks cena stanova" za drugi kvartal ove godine.

Cene stanova su porasle za 4,68 odsto u drugom tromesečju u odnosu na isti period prošle godine. Najveći rast zabeležen je u južnoj i istočnoj Srbiji i iznosio je 7,40 odsto. Šumadija i zapadna Srbija imale su rast od 5,05 odsto, Vojvodina 4,49 odsto, i Beograd 3,98 odsto.

Izveštaj je pokazao i da su posle dužeg vremena cene novih stanova rasle više od starogradnje. Vrednost starih stanova je na nivou cele zemlje porasla za 4,41 odsto, dok je novogradnja, odnosno kupovina od investitora imala veći međugodišnji rast, koji je iznosio 5,15 odsto.

 

 

U Beogradu 10.000 praznih stanova

Međutim, dešavanja u građevinskom sektoru i dalje nisu pokolebala investitore koji grade u glavnom gradu Srbije. U Beogradu ima 10.000 praznih i 108.714 privremeno nastanjenih stanova, i uprkos tome gradilišta širom grada je sve više.

Da je stanova u Beogradu previše, pokazao je i popis stanovništva iz 2022. godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, glavni grad ima minimalan rast broja stanovništva, svega 1,6 odsto, a istovremeno beleži veliku ekspanziju u gradnji. Između dva popisa, ukupan broj stanova u Beogradu veći je za skoro 20 odsto.

Interesantan je podatak i da je Srbija prva u regionu po broju izdatih građevinskih dozvola. Podaci pokazuju da je prošle godine u Srbiji ukupno izdato više od 30 hiljada građevinskih dozvola, dok je u Hrvatskoj izdato 11 hiljada. I u ostalim državama regiona taj broj je znatno manji.

Iako cene stanova rastu, Srbija u poređenju sa evropskim zemljama ipak ima umeren i stabilan rast cena. Prema dostupnim podacima Eurostata za prvo tromesečje 2024. godine, veći broj država beleži umeren oporavak tržišta, međutim u nekim zemljama se i dalje beleži pad cena stambenih nepokretnosti (Luksemburg, Nemačka, Francuska), dok u isto vreme Poljska, Bugarska i Litvanija beleže dvocifren međugodišnji rast cena.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar