Tendencija pada broja građevinskih dozvola, započeta u prvom kvartalu godine, nastavljena je u jun kada je izdato 8,6 odsto manje dozvola nego pre godinu dana.
Najviše dozvola, od ukupno 2.356, odnosi se na zgrade koje će se uglavnom graditi u Beogradu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku objavljenim u četvrtak, 81,6 odsto dozvola odnosi se na zgrade. Ako se posmatraju samo zgrade, oko 80,3 odsto dozvola izdato je za stambene.
Predviđena vrednost radova novogradnje u junu 2024. iznosi 84,9 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova.
Opširnije
Gradnja u Beogradu usporava, investitori se sele u Novi Sad i Mačvu
U maju je izdata 2.461 građevinska dozvola, što predstavlja porast od 2,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
15.07.2024
Analiza BBA: Građevinarstvo će gurati infrastruktura, a gušiti visoke kamate
Sektor građevinarstva će u Adria regionu imati mešovit učinak u ostatku godine, stav je analitičara Bloomberg Adrije.
08.07.2024
Srpski građevinci manje gradili u Rusiji, Nemačka preuzela primat
Ukupna vrednost građevinskih radova koji su izvođači radova iz Srbije izveli u inostranstvu prošle godine iznosila je 21,98 milijardi dinara.
23.07.2024
Rast broja dozvola ne iznenađuje, građevinarstvo nosilac BDP-a
Radna snaga je veliki izazov za građevinarstvo.
17.06.2024
Trend pada građevinskih dozvola iz prvog kvartala preokrenut, u aprilu rast 38,2 odsto
Analitičari BBA smatraju da će građevinarstvo u budućnosti biti vođeno niskogradnjom, ali i visokogradnja ima dobru perspektivu
14.06.2024
Najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 24,8 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Nišavska oblast sa 16,3 odsto, Mačvanska oblast sa 11,1 odsto, Sremska oblast sa 9,6 odsto Južnobačka oblast sa 7,6 odsto i Srednjobanatska oblast sa 6,4 odsto, dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 odsto do 3,4 odsto.
Pad broja građevinskih dozvola zabeležen je u prvom kvartalu 2024. kada je izdato 3,8 odsto manje građevinskih dozvola nego u istom periodu prethodne godine, a najveći pad zabeležen je na infrastrukturnim projektima.
Ali već u drugom kvartalu vrednost građevinskih radova porasla je za 14,9 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama zabeležen rast od 18,3 odsto.
Rast BDP-a je u prvoj polovini godine bio vođen građevinarstvom, koje je učestovalo sa 10 odsto.