Beograd zida, a ostali gledaju - prestonica 'pojela' 40 odsto novogradnje

Beograd je i u januaru 2025. potvrdio svoj status kao najpoželjnija destinacija za život i investicije u nekretnine. Od ukupne predviđene vrednosti radova na novogradnji, srpska prestonica drži gotovo 40 odsto, što je više nego što zajedno imaju Južnobačka, Zaječarska, Sremska i Šumadijska oblast. Ukratko, Beograd ne samo da prednjači već i nastavlja da bude ključna tačka građevinske industrije u Srbiji.

"Od ukupno predviđene vrednosti radova u januaru 2025, novogradnja nosi 82,2 odsto. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, sa 37,4 odsto ili 9,9 milijardi dinara", objavio je Republički zavod za statistiku.

Svi putuju u pravcu prestonice

Predviđena vrednost novogradnje za 2025. godinu u Beogradu je više nego dvostruko veća od svih drugih regiona zajedno, a Beogradsku oblast prate Južnobačka, Zaječarska, Sremska i Šumadijska oblast sa daleko manjim udelima.

Nebojša Nešovanović, rukovodilac odeljenja procena za Jugoistočnu Evropu u kompaniji CBRE, rekao je za Bloomberg Adriju da je srpsko tržište nekretnina u konstantnoj promeni i da se u prethodnih 10 godina drastično promenilo.

"Gradi se i prodaje tri puta više. Trenutno je gradnja na istorijskim maksimumima i on je čak preveliki za trenutnu demografiju Srbije. Ono što održava nivo izgradnje jesu investicioni kupci. I cene su dva do tri puta više nego što su bile u 2014", objašnjava Nešovanović i napominje da će tržište nastaviti da se menja i u narednih 10 godina.

Nešovanović: Cene se neće vratiti na staro

Uprkos građevinskom bumu koji se nastavlja, on ističe da ne postoji više pritisak na cene. Cene rastu, ali sporije.

"Što se tiče povratka cena na staro, smatram da za to ne postoje uslovi. Očekujem povratak kreditnih kupaca, kao i da najveći deo kapitala ode u kupovinu stanova za koje je potrebno izdvojiti od 1.500 do 3.000 evra po kvadratu, a koji će se kupovati iz kredita. Najveći deo prometa bih očekivao u toj kategoriji stanova i tu će cene ostati ili stabilne ili nastaviti da rastu", objašnjava Nešovanović.

 

 

Broj dozvola pada, ali novogradnja raste

Što se tiče ukupnog broja izdatih građevinskih dozvola na teritoriji cele Srbije u januaru, izdato je 1.526, što predstavlja smanjenje od 5,5 odsto, nakon pada od dva odsto u 2024. godini.

Marina Petrov Savić, viša analitičarka Bloomberg Adrije, smatra da taj trend ne daje pravu sliku situacije u građevinskom sektoru, budući da je broj izdatih dozvola na povišenom nivou od 2021. godine i da je baza relativno visoka.

"Tržište nepokretnosti je i dalje u ekspanzivnoj fazi, o čemu svedoči i rast cena nepokretnosti (4,7 odsto međugodišnje, u trećem tromesečju 2024), ali i rast dozvola za kategoriju novogradnje, koji je u januaru u plusu oko pet odsto međugodišnje. Tu je bitno istaći da su dozvole za izgradnju novih zgrada sa tri i više stanova u januaru bile čak 20 odsto veće međugodišnje posmatrano", objašnjava Petrov Savić.

Sve po starom i u 2025.

Pored toga, kako Petrov Savić objašnjava, u prvom mesecu u godini tradicionalno ima manje izdatih dozvola u odnosu na ostale mesece. Bolja slika o trendovima biće kada stignu podaci za prvo tromesečje.

"No, imajući u vidu visoku bazu, očekujemo da i 2025. godina bude u rangu poslednje četiri, budući da zbog visoke baze ne postoji prostor za brze stope rasta", ističe ona.

Stanovi od 60, a kuće od 140 kvadrata

Posmatrano po kategoriji izdatih dozvola u januaru, 81,9 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 18,1 odsto na ostale građevine. Najviše dozvola izdato je za stambene zgrade - 79,8 odsto.

Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 13 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 140,8 kvadratnih metara, a 85,4 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova  i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 60,6 kvadratnih metara.