Srpski turizam uporno koči isti problem - jedno noćenje više donelo bi dodatnih 90 evra

Deluje da turizam u Srbiji cveta iz godine u godinu, što potvrđuje i statistika. Od početka godine do kraja jula zemlju je posetilo 2,59 miliona turista, odnosno 6,2 odsto više nego u istom periodu 2025, dok je broj noćenja porastao 4,4 odsto, na gotovo 7,37 miliona. Iza tog rasta, međutim, nazire se prilično jasna podela među gostima: stranci su pre svega oslonac gradskog turizma, naročito Beograda, dok domaći znatno više pune planine i banje. Istovremeno, svega nekoliko ključnih destinacija nosi značajan deo ukupnog turističkog prometa, dok ostala mesta ostaju u senci.

Ipak, to je manji izazov za turizam u odnosu na višegodišnji problem Srbije da zadrži turiste, što posledično znači i manje prilika za potrošnju na smeštaj, ugostiteljstvo, trgovinu, prevoz i druge turističke sadržaje, a time i manji doprinos turizma privrednom rastu.

Posle gotovo nepromenjenog januara, kada je broj dolazaka bio samo 0,1 odsto veći nego godinu dana ranije, usledilo je snažno ubrzanje. U februaru je broj turista porastao 14 odsto međugodišnje, a u martu 10,1 odsto. Rast je ostao visok i u aprilu (8,6 odsto) i maju (7,4 odsto). Početkom leta, međutim, slika se nakratko promenila. U junu je broj dolazaka povećan svega 1,7 odsto, zbog stagnirajuće tražnje stranih gostiju, da bi već u julu rast ubrzao na 4,4 odsto. Dakle, junsko usporavanje nije značilo da letnja sezona u Srbiji nužno puca zbog konkurencije primorskih destinacija, već je to pre bio kratkotrajni zastoj.

Još veće "hlađenje" vidi se kod noćenja. Posle rasta od 12,1 odsto u februaru i 8,5 odsto u martu, međugodišnja stopa je u aprilu pala na 3,8 odsto, u maju je iznosila 5,5 odsto, a zatim u junu i julu svega dva, odnosno 1,9 odsto. Dakle, Srbija i dalje privlači više turista nego 2025, ali se prednost u odnosu na prošlu godinu značajno smanjila u špicu letnje sezone. Svakako, jedan od razloga je taj što turisti leti i dalje primarno biraju more u odnosu na banje ili planine, mada je izvesno da će trend coolcation vremenom sve više smanjivati jaz između obale i svežijih destinacija.

Kraći boravci su glavni kočničar

Od januara do jula broj dolazaka povećan je za 6,2 odsto, dok je broj noćenja porastao 4,4 odsto. To znači da broj gostiju raste brže od ukupnog vremena koje oni provode u Srbiji.

Gruba računica, izvedena na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS), pokazuje da je prosečan boravak u prvih sedam meseci ove godine iznosio oko 2,84 noći po dolasku. Ako uporedimo s prošlogodišnjim podacima, prosečan boravak je u istom periodu iznosio oko 2,89 noći.

Iako ova razlika nije velika, ipak ukazuje na tendenciju da turistički promet raste više zahvaljujući većem broju gostiju nego njihovom dužem zadržavanju, a upravo je dužina boravka ključna za povećanje turističke potrošnje i prelivanje ekonomskih efekata turizma na ugostiteljstvo, trgovinu, prevoz i druge uslužne delatnosti, odnosno privredu u celini.

Koliko je dužina boravka važna najbolje pokazuje ilustrativna računica. Poslednje dostupno istraživanje potrošnje stranih turista RZS-a pokazalo je prosečnu dnevnu potrošnju od 89,72 evra po osobi. Kada bi se taj iznos uzeo kao reper, turista koji ostane 2,84 noći potrošio bi oko 255 evra. Produženje prosečnog boravka na 3,5 noći podiglo bi taj iznos na oko 314 evra, odnosno za gotovo 60 evra po gostu, dok bi boravak od četiri noći značio potrošnju od oko 359 evra - više od 100 evra dodatne potrošnje po turisti.

Domaći turisti napravili preokret

Tokom 2026. zanimljiva promena dogodila se i u odnosu domaćih i stranih gostiju. U januaru je broj noćenja domaćih turista bio za 3,8 odsto manji nego lane, dok je broj noćenja stranaca porastao za pet odsto. Već u februaru situacija se potpuno promenila: domaća noćenja skočila su 15,7 odsto, gotovo dvostruko više od rasta stranih od 8,4 odsto.

Domaći turisti su do kraja jula ostvarili 1,23 miliona dolazaka, odnosno 7,7 odsto više nego godinu dana ranije, a broj stranih gostiju je porastao za pet odsto, na 1,36 miliona. Kod noćenja je razlika suženija. Domaći turisti ostvarili su 3,77 miliona noćenja, 3,8 odsto više nego u prvih sedam meseci prošle godine, a stranci gotovo 3,6 miliona, uz rast od pet odsto.

Jul je, međutim, doneo maltene izjednačenje: domaći gosti ostvarili su oko 710.000, a strani 671.000 noćenja.

Planine rastu brže od banja

Ovogodišnji podaci pokazuju i da ne prolaze sve tradicionalne domaće destinacije jednako dobro.

Planinski centri su od januara do jula zabeležili 595.241 dolazak, 7,4 odsto više nego godinu ranije, dok je broj noćenja porastao 4,8 odsto, na gotovo 1,9 miliona. Banje su u istom periodu imale 367.883 dolaska, odnosno rast od 6,9 odsto, ali je broj noćenja povećan svega 1,9 odsto.

Razlika je još vidljivija samo u julu. Planine su zabeležile 9,7 odsto više dolazaka nego prošlog jula, dok je broj noćenja porastao 3,8 odsto. Banje su imale tri odsto više gostiju, ali 1,9 odsto manje noćenja. Međutim, ni unutar tih kategorija nema ustaljene tendencije. Na primer, Zlatibor raste kao i prethodnih godina, ali Sokobanja gubi goste.

Zašto je Zlatibor postao zvezda turizma

Zlatibor ostaje daleko najpopularniji planinski centar u zemlji koji konstantno ima po nekoliko aktivnih gradilišta u isto vreme, dok ujedno razvija turističku i ugostiteljsku mrežu. Za sedam meseci ove godine Zlatibor je imao 273.536 dolazaka i nešto više od 805.000 noćenja. Broj noćenja povećan je 6,9 odsto u odnosu na isti period lane, a posebno cveta domaća tražnja, za 14,5 odsto.

Planina je ovog leta bila krcata, a sezonski radnici kažu da je sezona postala čak "jača" leti nego zimi. Vrvi od domaćih, ali i stranih gostiju, među kojima ima i dosta Rusa, čak i zaposlenih u ugostiteljskim objektima. Veliki turistički potencijal Zlatibora podstakao je i privredni bum, pa se tako šire mogućnosti za zaposlenje. O tome svedoči i iskustvo jedne Ruskinje iz Novog Sada, koja planira da se s porodicom preseli na Zlatibor. Kako je istakla za Bloomberg Adriju, "dopada im se ambijent i to što ima poslovnih prilika - bilo u turizmu i izdavanju apartmana ili u ugostiteljstvu".

Popunjenost smeštajnih kapaciteta iznosi oko 95 odsto. 

"Prijatnija planinska klima predstavlja jednu od prednosti Zlatibora tokom vrelih dana, a sam boravak na planini je mnogim gostima način da odmor provedu u prirodnom i prijatnijem okruženju", rekla je za Bloomberg Adriju Jelica Tošić iz Turističke organizacije Zlatibor.

Kopaonik je u periodu od januara do jula ostvario 436.241 noćenje, 4,3 odsto više, dok je Tara stigla do 158.073 noćenja uz rast od 3,6 odsto. Među manjim planinskim destinacijama izdvajaju se Divčibare, gde je broj dolazaka od početka godine povećan 17,2 odsto, i Golija sa rastom od 20,5 odsto. Kod Golije je broj noćenja povećan za čak 18,9 odsto.

Kada je reč o banjama, slika je dosta neravnomernija.

Vrnjačka Banja je od januara do jula povećala broj noćenja 5,2 odsto, dok je Banja Vrdnik ostvarila rast od čak 17,6 odsto. Nasuprot njima, Sokobanja je zabeležila pad noćenja od 9,5 odsto, a Banja Koviljača čak 20,2 odsto.

Poseban statistički skok beleži Banja Vrujci, gde je broj noćenja više nego dva i po puta veći nego prošle godine. Ipak, zbog znatno manje baze, taj rezultat nije direktno uporediv sa velikim turističkim centrima.

Beograd ostaje magnet za strance

Beograd je u prvih sedam meseci imao 858.344 dolaska i 2,16 miliona noćenja. Broj noćenja povećan je 7,4 odsto, što je iznad nacionalnog proseka. Stranci su pritom ostvarili čak 1,85 miliona noćenja, što znači da na njih otpada oko 85 odsto svih noćenja u Beogradu.

Novi Sad, iako drugi najveći grad u Srbiji, prilično kaska za prestonicom po dužini boravka gostiju. Naime, broj dolazaka je za sedam meseci porastao snažnih 10,1 odsto, ali su noćenja povećana samo 1,8 odsto. Samo u julu je broj noćenja bio za čak 11,2 odsto manji nego godinu dana ranije, prvenstveno zbog pada noćenja stranaca od 13,1 odsto.

Subotica je, s druge strane, među gradovima sa najboljom dinamikom: broj noćenja od početka godine porastao je 9,9 odsto, a stranih čak 14,2 odsto.

Rusi se vraćaju, Kineza znatno manje

Međugodišnja promena se vidi i u zemlji porekla turista.

U apsolutnom iznosu, među najvećim tržištima u prvih sedam meseci ostaju Rusija i Turska. Rusi su ostvarili 371.555 noćenja, čak 16,7 odsto više nego godinu ranije, dok su Turci imali 362.809 noćenja, uz rast od 5,6 odsto.

Visoke brojke kod pojedinih stranih tržišta, međutim, ne moraju nužno predstavljati "klasičan" turizam. To posebno važi za Rusiju, čiji državljani mogu da borave u Srbiji bez vize do 30 dana, dok deo njih ovde živi i periodično izlazi i ponovo ulazi u zemlju. Slično tome, među državljanima Turske ima i onih koji u Srbiju dolaze zbog posla, poput rada na građevini. Zbog toga podatke o dolascima i noćenjima iz ove dve zemlje treba posmatrati i u kontekstu migracija i poslovnih boravaka, a ne samo turističkih putovanja.

Istovremeno, snažno rastu i pojedina regionalna tržišta. Broj noćenja turista iz Severne Makedonije povećan je 22,4 odsto, iz Crne Gore 15,3 odsto, a iz Bosne i Hercegovine 12,7 odsto. Nemački turisti ostvarili su 9,5 odsto više noćenja, a gosti iz SAD 10,4 odsto više. Međutim, Kinezi posustaju.

Od januara do jula broj dolazaka kineskih turista bio je za 28,8 odsto manji nego u istom periodu prošle godine, dok je broj njihovih noćenja pao za 20,4 odsto. U julu je pad bio najizraženiji: dolazaka je bilo 32,4 odsto manje, a noćenja 28,5 odsto manje nego godinu ranije.

Iako ne možemo sa sigurnošću tvrditi šta je uzrok ovog naglog pada, možemo ga dovesti u vezu sa promenom načina na koji Kinezi putuju. Sve više traže individualna, iskustvena i sadržajnija putovanja, dok tradicionalne grupne ture - po kojima su poznati - počinju da slabe. Istovremeno, Kinezima su u poslednje vreme među najtraženijim destinacijama bliže azijske zemlje i druga tržišta, dok Evropa više nije u samom vrhu izbora. Za evropska putovanja dodatni pritisak predstavljaju visoki troškovi, cene avio-prevoza i ograničeni kapaciteti, izvestilo je Evropsko turističko udruženje.

Snažan pad beleži i Indija, sa 22,9 odsto manje noćenja u prvih sedam meseci.