Solo avanture

U aprilu ove godine, dok je Portugalija još u predsezonskom miru, Marina (47), vlasnica arhitektonskog studija iz Beograda, otputovala je sama u maleno primorsko mesto Komportu. Ne zbog posla, niti odmora u klasičnom smislu, već, kako kaže, da bi "ostala nasamo sa sobom duže od tri dana, bez notifikacija, dnevnih obaveza i osećaja da mora bilo šta da radi". 

Već pet godina, Marina jednom godišnje svesno bira da putuje sama. Kaže da joj je to postalo nužan ventil između zahteva privatne i poslovne svakodnevice, kontakta sa klijentima i rokova. Ovoga puta boravila je u malom porodičnom hotelu gde vlasnici znaju goste po imenu i nude lokalno vino pre nego što zatraže pasoš. Dane je provodila u baštenskom hladu, obilazeći okolna ribarska sela i otkrivajući lokalne restorane, a sve to ne iz nužde, već iz izbora. "Nekada sam smatrala da su ljudi koji sede sami u restoranu usamljeni. Sada znam da je to često luksuz koji retko sebi priuštimo", kaže. 

Marina nije izuzetak, naprotiv. Interesovanje za solo avanture stalno raste i više nije rezervisano za studente s rancem i mesečnom kartom Interraila. Danas na takva putovanja polaze poslovne žene, menadžeri, muškarci koji žele digitalni detoks, kao i seniori željni novih iskustava.  

Prema analizi portala Solo Traveler World, koji već više od decenije prati trendove samostalnih putovanja, broj singl rezervacija porastao je za preko 35 odsto u poslednje četiri godine. Najveći deo čine žene, što ukazuje da je solo putovanje postalo vid osnaživanja, naročito među onima koje su obrazovane, finansijski nezavisne i u srednjim godinama. Najzastupljenija starosna grupa pak jesu putnici između 45 i 65 godina.  

Depositphotos

 

Još važnije od rastućih brojki jeste promena motiva. Kao glavni razlozi navode se sloboda u donošenju odluka, potreba za mirom, lični razvoj i želja da se putuje bez kompromisa, samostalno birajući ritam dana, destinaciju, pa i trenutke tišine. Istraživanje Booking.com za 2025. pokazuje da čak 59 odsto globalnih putnika planira putovanje sa ciljem lične transformacije, dok svaki treći ispitanik tvrdi da im je solo put doneo dublji osećaj samosvesti i jasnoće nego bilo koje zajedničko iskustvo. 

No, najdublja transformacija, čini se, ipak leži u društvenoj percepciji: putovanje bez saputnika više nije znak usamljenosti, već samopouzdanja i emocionalne zrelosti. "Ljudi danas ne putuju sami zato što su marginalizovani ili izolovani, već zato što žele da dožive svet autentično, bez prilagođavanja tuđim ritmovima", objašnjava psihoterapeutkinja Svetlana Majkić.  

U vremenu kada je svet postao globalno selo, a digitalna povezanost deo svakodnevice, singl rute se sve češće biraju kao način da se istraže sopstvene granice i osnaži samostalnost. "Za mnoge je solo putovanje izraz unutrašnje slobode i svesna odluka da se upoznaju sa sobom na drugačiji način, ali i prilika za kontakt sa drugima, upoznavanje novih mesta, kultura i ljudi." 

Prema rečima  naše sagovornice, ovakva iskustva mogu da imaju i snažan introspektivni potencijal, posebno nakon velikih životnih preokreta, poput razvoda, smrti najbližih ili gubitka posla. "Kada ostanemo sami, bez buke svakodnevice i potrebe da se uklapamo u očekivanja drugih, često se pojavi ključno pitanje - ko sam sada posle svega što mi se dogodilo? Samostalno putovanje može da pomogne da sagledamo život iz nove perspektive, pronađemo unutrašnje resurse na koje možemo da se oslonimo, donesemo nove odluke i usmerimo svoj životni put u drugačijem pravcu."  

Ipak, psihoterapeutkinja Majkić naglašava da solo avanture ne treba posmatrati kao zamenu za terapiju niti za autentične, kvalitetne odnose, već kao priliku da se osnaži osećaj lične autonomije i produbi povezanost sa svetom. Dodaje i to da su takva putovanja dragocena i za one koji nemaju saputnike, ali ne žele da zbog toga budu uskraćeni za doživljaje. "Solo putovanje, tako, može da bude način da se ne ostane zarobljen u okolnostima, već da se život proživi slobodno, aktivno i punim kapacitetom." 

Turistička i ugostiteljska industrija sve više odgovara na ovaj rastući segment. "Turoperatori širom sveta počeli su da nude programe posebno krojene za solo putnike, ne samo u smislu logistike, već i sadržaja", kaže Darko Asanović, direktor jedne beogradske turističke agencije. "I mi smo kod klijenata prepoznali potrebu za kombinacijom slobode i diskretne podrške, pa pružamo takozvano organizovano solo iskustvo - vi putujete sami, ali znate da neko brine o svakom koraku, što vas oslobađa briga, eventualnih problema na putu i omogućava potpuno uživanje." 

Na pitanje da li su singl aranžmani skuplji, Asanović kaže da ne moraju nužno da budu, ali u praksi često jesu. "Razlog je jednostavan: troškovi poput smeštaja, prevoza ili vođenih tura ne dele se sa saputnikom, pa samostalni putnici neretko plaćaju punu cenu za usluge koje bi u paru bile znatno povoljnije".

Ipak, popularnost putovanja za jednu osobu dovela je do toga da sve više hotela, avio-kompanija i organizatora tura eliminiše ili značajno smanjuje  doplate, nudeći smeštaj prilagođen singl gostima, popuste za samostalne rezervacije ili personalizovane ture bez dodatnih troškova. "Solo putovanje može da bude luksuz, ali ne mora da bude preskupo. Najzad, sve zavisi od stila putovanja - neki putnici biraju minimalistički, budžetski pristup, dok drugi žele maksimalni komfor i potpunu posvećenost svom vremenu", ističe sagovornik. 

Asanović navodi da solo putnici širom sveta najčešće biraju putovanja koja im omogućavaju lični rast, slobodu i dublje povezivanje sa mestima koja posećuju. Među mlađim putnicima najpopularniji su avanturistički odmori poput planinarenja, safari tura i ekstremnih sportova. Poslovni putnici neretko produžavaju boravak u svetskim metropolama kako bi spojili rad i lično vreme, dok se žene najčešće opredeljenju za wellness retreat, meditativne begove u prirodu i putovanja osnaživanja. "Sve su popularniji i tematski odmori, od kulinarskih tura u Toskani, preko vinskih vikenda u Francuskoj, pa do kreativnih radionica u Španiji i Portugaliji."

Depositphotos

 

Bezbednost i kulturna otvorenost su među ključnim kriterijumima kada se bira destinacija. "Japan je sjajan jer je izuzetno siguran, organizovan, a ujedno i fascinantan", kaže Marina. "Takođe, u celoj Evropi se osećam sigurno i opušteno, a i zemlje poput Vijetnama, Kambodže i Tajlanda sam doživela kao vrlo bezbedne. S druge strane, Meksiko Siti mi je lično bio najizazovniji."

Prema analizi platforme Booking.com, pojedine destinacije se iznova izdvajaju kao favoriti među solo putnicima, ne samo zbog sigurnosti već i zbog atmosfere koja pogoduje introspekciji, spontanosti i ličnom ritmu putovanja. Island prednjači kao izbor za one koji žele potpuni reset: njegova netaknuta priroda, odlična infrastruktura i osećaj izdvojenosti iz sveta pružaju bezbedno utočište čak i u najudaljenijim krajevima. Bali je već godinama centar duhovne scene, sa joga kampovima i tihim rizortima, dok Italija nudi suštinski drugačiji ugođaj - senzualnu, otvorenu kulturu u kojoj su uživanje u hrani, umetnosti i svakodnevnim ritualima sasvim legitimni razlozi za put, bez potrebe za društvom. Maroko i Jordan su, s druge strane, izbor za iskusnije solo avanturiste, one koji žele da osete drugačiji ritam, tradiciju i izazove orijentalnih sredina, ali i da prošire granice sopstvenih zona komfora. 

 

Veliku ulogu u normalizaciji i popularizaciji solo putovanja imale su i društvene mreže. Putnici danas lako dele svoja iskustva putem Instagrama, TikToka ili YouTubea, čime ne samo da inspirišu druge već i ruše predrasude o tome da su takva putovanja nužno "usamljenička" ili nebezbedna. Videti nekog kako sam istražuje Marakeš, meditira na Šri Lanki ili večera u Rimu, može da deluje osnažujuće, posebno za one koje prvi put razmišljaju o takvom koraku. "Na digitalnim platformama stvorene su čitave mikrozajednice u kojima se razmenjuju saveti, preporuke i kontakti, dok objave u realnom vremenu  povećavaju osećaj sigurnosti i pripadnosti, čak i na drugom kraju sveta", ističe Marina.  

Solo putnike dodatno je osnažila i tehnologija. Aplikacije kao što su Google Maps, Rome2Rio ili Airbnb olakšale su planiranje puta do najsitnijih detalja - od smeštaja i transporta, do lokalnih preporuka koje ranije nisu bile dostupne bez pomoći vodiča ili poznanika. Platforme poput Couchsurfinga i Meetupa omogućile su povezivanje sa lokalnom zajednicom i drugim putnicima, čime se umanjio osećaj usamljenosti na putu. Istovremeno, aplikacije za razmenu iskustava i preporuka poput Travello, pružile su prostor za deljenje saveta i uvida. Tehnologija je tako ne samo učinila solo putovanja logistički jednostavnijim već ih je učvrstila kao umreženu i bezbednu opciju. 

"Na telefonima danas imamo mape, vodiče i prevodioce, ali i GPS uređaje koji prate naš prtljag kao i eSIM-ove koji omogućavaju internet svuda. Putnik 2025. više nije nevidljiv niti usamljen - on je umrežen, obavešten i povezan, čak i kada fizički putuje sam, a svesno bira svoj ritam i otvara se ka novim iskustvima", zaključuje Darko Asanović. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar