Ni 10.000 praznih stanova u Beogradu ne zaustavlja gradnju

U Beogradu ima 10.000 praznih i 108.714 privremeno nastanjenih stanova, a kranovi u prestonici i dalje niču na svakom ćošku. I tek će.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u prvih šest meseci ove godine izdato je 13.188 građevinskih dozvola, a najviše njih izdato je za izgradnju stambenih zgrada u Beogradu. To je nešto više nego u istom periodu prošle godine, kada je izdato 12.885 građevinskih dozvola, takođe, pretežno za izgradnju stanova u prestonici. 

 

 

Međutim, iako je primetan i značaj porast građevinske aktivnosti, popis stanovništa iz 2022. godine pokazuje da se u Beogradu gradi mnogo više stanova nego što je stvarna potreba. Prestonica, prema podacima republičkih statističara, ima minimalan rast broja stanovništva, svega 1,6 odsto, a istovremeno beleži veliku ekspanziju u gradnji. Između dva popisa, ukupan broj stanova u Beogradu veći je za skoro 20 odsto.

Pola miliona kvadrata prazno 

Rezultati popisa iz 2022. godine kažu da u Beogradu živi 1.685.563 stanovnika, odnosno tek za 26.123 više nego 2011. godine. Isti ti rezultati pokazuju i da Beograd ima 868.752 stanova, što je za 133.843 više nego 2011. kada je popisano 734.909 stanova.

No, nije to sve što je popis pokazao. Od ukupnog broja popisanih stanova više od 10.000 stanova prazno. 

"To je pola miliona kvadrata, a kada bismo to pretvorili u kapital – to je pet milijardi evra kapitala", rekla je za RTS posle popisa Danijela Rabrenović, arhitekta.

Nije retko, kaže upravnik nekoliko zgrada u Beogradu, da su napušteni stanovi u luksuznim zgradama.

"Imam nekoliko situacija da su vlasnici stanova ljudi koji žive u inostranstvu, koji ne žele da izdaju stanove. Kažu da su dosta uložili u opremanje stana, pa strahuju da im to neko ne uništi. Oni dođu jednom ili nijednom godišnje i onda su njihovi stanovi zapravo napušteni“, objašnjava on.

"Izgleda da ljudi koji imaju višak novca, pa moraju da ga negde ulože. Kupuju stanove u kojima ne žive i ne žele da ih rentiraju jer im novac ne treba. Onda dolazimo u situaciju da je to povećalo cenu stanova i tako napravilo veliki problem svim onim ljudima koji bi možda od svojih plata želeli da kupe stan", ocenila je za RTS advokat Jovanka Zečević.

Osim praznih, statističari su popisali i 108.714 privremeno nastanjenih stanova. 

U Srbiji izdato 30.000 građevinskih dozvola u 2023.

Samo letimičan pogled na gradilišta po Beogradu, i to na ona po centralnim gradskim opštinama – Stari grad, Dorćol, Novi Beograd, Vračar, pokazuje da građevince ni prazni ni privremeno nastanjeni stanovi ne zaustavljaju.

U odnosu na gradove u regionu, Beograd je najveće gradilište. Prošle godine ukupno je u Srbiji izdato više od 30 hiljada građevinskih dozvola, u Hrvatskoj 11 hiljada, a u ostalim državama regiona znatno manje. 

Čak ni blagi pad prodaje nekretnina na beogradskom tržištu nije novogradnju odveo na pauzu, a ni cene kvadrata. 

Investitori nastavljaju sa novim projektima i novim fazama razvoja postojećih, a očekuje se da će EXPO, koji je pred nama, dodatno intenzivirati aktivnost na tržištu.

Recimo, u okviru stambenog kompleksa EXPO planirano je 1.500 stanova, od jednoiposobnih do četvorosobnih, prosečne površine od oko 55 kvadratnih metara.

Najavljeno i je proširenje kompleksa Beograda na vodi, i to na četiri opštine i s obe strane Save. Planirana je gradnja skoro deset miliona novih kvadratnih metara pretežno stambenog prostora.

Nastavlja da se gradi i širi Beograd na vodi, iako je prema rečima Milovan Savića, direktora prodaje u Beogradu na vodi, prodato 7.000, a useljeno 3.000.

Depositphotos

 

I na prostoru nekadašnjeg IMT-a predviđena je gradnja stambeno-poslovnog kompleksa Green Line, na 36 hektara koji će uz tri manje poslovne kule, koje su visine između 112 i 120 metara, i jedne veće visine do 160 metara, imati i 5.000 stanova za 135.000 stanovnika. 

Pored ovih, u Beogradu se gradi i na stotine manjih stambenih zgrada. 

Neosporno je da je u ovom momentu građevinarstvo lokomotiva koja vuče privredu. Prošle godine u BDP-u Srbije građevinarstvo je učestvovalo sa 5,5 odsto i najviše je doprinelo njegovom rastu. Tendencija je nastavljena u prvoj polovini ove godine. Rast BDP-a vođen je građevinarstvom, koje učestuje sa 10 odsto.

Ostaje samo pitanje da li će imati ko u novoizgrađenim stanovima da upali svetlo. 

 

*Republički zavod za statistiku definiše stan kao „građevinski povezanu celinu namenjenu za stanovanje, koja se sastoji od jedne ili više soba sa odgovarajućim pomoćnim prostorijama (kuhinja, ostava, predsoblje, kupatilo, nužnik i sl.) ili bez pomoćnih prostorija i ima jedan ili više posebnih ulaza“. Pod stanom se podrazumeva i kuća, s tim što u kući može da bude jedan ili više stanova.

 

- Precizirano u šestom i devetom pasusu izvorom navedenih izjava.