Povećan broj građevinskih dozvola, stanogradnja se oporavlja

Broj izdatih građevinskih dozvola u maju je porastao u odnosu na april, ali je i dalje manji nego u martu. Ipak, uočava se tendencija blagog oporavka stanogradnje, ali i uopšte sektora građevinarstva, koji bi ove godine trebalo da završi u plusu, doduše sa skromnih 1,1 odsto rasta.

U maju su izdate 2.404 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 2,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je u petak Republički zavod za statistiku (RZS).

Od ukupnog broja, 79,8 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 20,2 odsto na ostale građevine. Pri tom 78,7 odsto dozvola izdato je za stambene zgrade, a 21,3 odsto za nestambene, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (71,5 odsto).

Kao i uvek, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti (32,6 odsto), zatim slede Južnobačka oblast (11,6 odsto), Zlatiborska oblast (8,7 odsto) i Nišavska oblast (5,1 odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću do 4,8 odsto.

Ipak, kada se posmatra prethodni period od početka godine ukupan broj izdatih dozvola u prva četiri meseca 2023. godine manji je za 8,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Konkretno, za zgrade taj procenat je bio manji za 7,2 odsto, dok je broj izdatih dozvola za ostale građevine manji za 14,2 odsto. 

Faktori koji utiču na suzdržanost investitora, koji očigledno ne žure da konkurišu za građevinske dozvole, jesu pre svega visoke stope inflacije, visoke kamatne stope i racionalni rizik od produbljivanja svetskih ekonomskih problema koji su trenutno prisutni. Ali osim krize izazvane ratom u Ukrajini, manjem broju izdatih građevinskih dozvola doprinosi i sporost administracije. Na ovaj dokument bez koga nijedan investitor ne može da započne gradnju, čeka se u proseku oko tri meseca. Sveukupno, to dovodi do usporavanja građevinske delatnosti, čije učešće u bruto dodatoj vrednosti nije beznačajno i prošle godine je bilo oko šest odsto.

Ministarstvo finansija očekuje rast građevinarstva od 1,1 odsto u 2023.

Građevinarstvo trenutno u strukturi privrednog rasta Srbije znatno doprinosi padu. U prvom tromesečju je zabeležilo minus od 1,5 odsto. Uprkos tome, Ministartstvo finansija procenjuje da će ovaj sektor u 2023. biti u plusu. Prognoziraju rast od 1,1 odsto, što je donekle korigovana procena budući da je originalna projekcija bila 0,9 odsto. 

Danas se povodom privrednog rasta oglasila i  predsednica Vlada Srbije, koja očekuje da on bude na nivou na kome je i skrojen budžet. Rast bruto domaćeg proizvoda Srbije bi ove godine trebalo da dostigne 2,5 odsto, konstatovano je na današnjoj sednici Saveta za koordinaciju akivnosti i mera za privredni rast, kojom je danas predsedavala premijerka Srbije Ana Brnabić.

Premijerka je ukazala da su industrija, građevinarstvo, poljoprivreda i prerađivačka industrija ključne za ostvarivanje privrednog rasta, saopštila je vlada. Brnabić je pohvalila napredak, odnosno brže izdavanje lokacijskih i građevinskih dozvola, što je važno za kapitalne projekte i privatne investicije.

Iako će građevinarstvo po svemu sudeći imati skroman učinak ove godine, a doprinos rastu BDP-a skoro neutralan,oporavak od prošlogodišnjeg šoka ipak se nazire. Ne treba zaboraviti da je 2022. godine građevinarstvo imalo pad od 9,8 odsto, što je bila drastična promena u odnosu na rekordnu pandemijsku 2021. godinu, kada je zabeležilo rast od 17,8 odsto.

Ovakvi skokovi nisu neočekivani. Visoka inflacija je umanjila raspoloživi dohodak domaćinstva, što je smanjilo tražnju za nekretninama. Takođe, kamatne stope u Evropskoj uniji znatno su povećane, a pošto se građevinarstvo uglavnom finansira iz kredita u evrima, uslovi zaduživanja za investitore sada su znatno nepovoljniji, što takođe utiče na pad izgradnje.

Osim činjenice da su zbog rata u Ukrajini troškovi rada i materijala potrebnih u građevinarstvu znatno povećani u odnosu na pretkrizni nivo, po pravilu, tržište nekretnina aktivnost prilagođava kretanju cena, pa je smanjen broj izgrađenih nekretnina.

U prvom kvartalu 2023. godine građevinska aktivnost na teritoriji Republike Srbije je, u odnosu na isti period prethodne godine, opala za 0,5 odsto. Ali je vrednost građevinskih radova na zgradama niža za 20 odsto u odnosu na prvi kvartal 2022. Međutim, ovaj pad su ublažile kapitalne investicije, budući da je građevinska aktvinost povećana za 14 odsto na saobraćajnicama, cevovodima i uopšte na infrastrukturi, koju finansira država.

Depositphotos

Za 13 dana se skraćuje vreme izdavanja dozvola, što treba da poveća njihov broj

Većem broju izdatih građevinskih dozvola u budućnosti trebalo bi da doprinese ubrzanje procedura, predviđenih Nacrtom izmena zakona o planiranju i izgradnji koji čeka na usvajanje u Narodnoj skupštini. Procedure bi trebalo da budu pojednostavljene rešavanjem pitanja takozvanog ćutanja administracije i prenosom dela ovlašćenja sa državnog organa na druga pravna lica i javne beležnike kada je reč o izdavanju informacije o lokaciji.

Prema raspoloživim informacijama, prosečno vreme trajanja izdavanja građevinskih dozvola kreće se od 85 do 90 dana. Proces izdavanja lokacijskih uslova u okviru pomenutog postupka u proseku traje 33 dana. 

Uproščene procedure će za 15 odsto ili 13,5 dana skratiti vreme za izdavanje potrebnih dokumenata. To bi trebalo dan dovede do povećanja broja izdatih građevinskih dozvola na godišnjem nivou za oko 5.250, dok će se broj izdatih upotrebnih dozvola povećati za oko 630. Posledično, povećan broj izdatih građevinskih dozvola dovodi do povećanja obima građevinskih radova za oko 1,2 miliona kvadratnih metara, izračunalo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Novo vreme trajanja izvršenja procedure je 84,57 dana. Prosečan broj izdatih građevinskih dozvola dnevno biće 134, a godišnje 34.938, navedeno je u obrazloženju Nacrta zakona.

(Tekst je ažuriran kroz prvi, četvrti, peti, osmi i deveti pasus.)