Građevina se oporavlja, ali zabrinjava to što Beograd posustaje

Srpsko građevinarstvo u drugom kvartalu ove godine konačno pokazuje vidljive znake oporavka. Vrednost izvedenih građevinskih radova porasla je za 17,9 odsto, a najveći doprinos tome dali su kapitalni projekti, pre svega radovi na infrastrukturi. Zabrinjavajuće deluje što u Beogradu građevinska aktivnost posustaje.

Vrednost izvedenih radova u drugom tromesečju je porasla u tekućim cenama za 21,1 odsto međugodišnje, a u stalnim cenama, ukupna vrednost građevinskih radova porasla je za 17,9 odsto, i to na zgradama 13 odsto, a na ostalim građevinama 20,8 procenata.

Najviše se gradilo u Regionu Vojvodine 47,1 odsto, Regionu Južne i Istočne Srbije 26,3 odsto, Regionu Šumadije i Zapadne Srbije 10 odsto i u Beogradskom regionu 0,2 odsto više u odnosu na isti kvartal 2022. godine. Beograd nije iznenađenje jer je prošlogodišnji pad broja izdatih broja građevinskih dozvola od 10 odsto, nagoveštavao da će se ovo dogoditi u prvoj polovini 2023. godine.

Od ukupne vrednosti građevinskih radova, na teritoriji Republike Srbije izvedeno je 98,1 odsto, dok je preostalih 1,9 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu. 

 

Građevinarstvo je u prvom tromesečju zabeležilo minus od 1,5 odsto. Ali Ministarstvo finansija procenjuje da će ovaj sektor u 2023. biti u plusu. Prognoziraju rast od 1,1 odsto, što je donekle korigovana procena, budući da je originalna projekcija bila 0,9 odsto. Mada je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, nedavno u intervjuu za Bloomberg Adriju rekao da očekuje veći rast, ne precizirajući koliko će to biti. 

 

Ove godine se očekuje da rast BDP-a bude oko 2,5 odsto, ali i da građevinarstvo doprinese tom rastu. Vesić je nedavno povodom dana građevinara rekao da građevinska industrija Srbije poslednjih 10 godina beleži konstantan rast i ekspanziju i da doprinosi rastu bruto domaćeg proizvoda Srbije. Prema njegovim rečima, građevinska aktivnost na teritoriji Srbije porasla je tri puta za poslednjih desetak godina, a učešće građevinske industije u BDP-u je duplirano, odnosno sa tri odsto poraslo je na šest odsto. 

 

Iako će građevinarstvo ove godine, po svemu sudeći, imati skroman učinak i doprinos rastu BDP-a, oporavak od prošlogodišnjeg šoka se nazire. 

U prvom kvartalu 2023. godine građevinska aktivnost na teritoriji Srbije je, u odnosu na isti period prethodne godine, opala za 0,5 odsto. Ali je vrednost građevinskih radova na zgradama niža za 20 odsto u odnosu na prvi kvartal 2022. godine. Međutim, ovaj pad su ublažile kapitalne investicije, budući da je građevinska aktvinost povećana za 14 odsto na saobraćajnicama, cevovodima i uopšte na infrastrukturi, koju finansira država. 

Javna ulaganja opšte države u 2023. iznose visokih 6,9 odsto BDP-a. Kada se saberu javna ulaganja države sa ulaganjima drugih nivoa vlasti, dolazi se do sume koja dostiže skoro 560 milijardi dinara.

Ukupne investicije u saobraćajnu infrastrukturu iznose 187 milijardi dinara i za osam milijardi dinara su veće nego prošle godine. S jedne strane, povećavaju se ulaganja u puteve za više od 17 milijardi dinara (veća izdvajanja za Moravski koridor, Most preko Save u Beogradu, Auto-put Niš - Pločnik, putni pravac Ruma - Šabac - Loznica, auto-put Beograd - Sarajevo i dr.) i vodnu infrastrukturu za više od tri milijarde dinara (luka Beograd, Sremska Mitrovica, Bogojevo i Prahovo, kao i brodska prevodnica Đerdap 1 i 2).

Ne treba zaboraviti da je 2022. godine građevinarstvo imalo pad od 10,1 odsto, što je bila drastična promena u odnosu na rekordnu pandemijsku 2021. godinu, kada je zabeležilo rast od 17,8 odsto.

Ovakvi skokovi nisu neočekivani. Visoka inflacija je umanjila raspoloživi dohodak domaćinstva, što je smanjilo tražnju za nekretninama. Takođe, kamatne stope u Evropskoj uniji znatno su povećane, a pošto se građevinarstvo uglavnom finansira iz kredita u evrima, uslovi zaduživanja za investitore sada su znatno nepovoljniji, što takođe utiče na pad izgradnje.

Osim činjenice da su zbog rata u Ukrajini troškovi rada i materijala potrebnih u građevinarstvu znatno povećani u odnosu na pretkrizni nivo, po pravilu, tržište nekretnina aktivnost prilagođava kretanju cena, pa je smanjen broj izgrađenih nekretnina. 

 

Vrednost građevinskih radova domaćih izvođača u Srbiji u 2022. godini iznosila je 614,7 milijardi dinara, a skoro 20 milijardi dinara u inostranstvu, objavio je juče Republički zavod za statistiku konačne rezultate za prošlu godinu. 

 

Po regionima, vrednost građevinskih radova najveća je u Beogradskom regionu (179,9 milijardi dinara), zatim u regionu Vojvodine (170,7 milijardi), u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (173,6 milijardi) i u Regionu Južne i Istočne Srbije (90,3 milijarde).

 

U Srbiji je prošle godine izgrađeno 4,5 stanova na 1.000 stanovnika, odnosno 29.659 stanova sa prosečnom površinom od 72,3 kvadrata.

Dok je 2021. godine izdato 30.177 građevinskih dozvola, 2022. izdato je 29.344 dozvola, od čega se 12.999 odnosi na izgradnju novih objekata.

(Ažuriran podacima o izdatim građevinskim dozvolama u Beogradu.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar