'Ako NIS može da ne plaća konverziju, zašto ne mogu i ostale kompanije'

Srbija je upravo dobila novi zakon o planiranju i izgradnji koji je ispunio sve direktive Evropske unije i doneo dosta novina, počev od toga da je odzvonilo investitorskom urbanizmu na Zlatiboru i Kopaoniku, da se više niko neće olako drznuti da poruši zgrade koje uživaju zaštitu kulturnog dobra pa do toga da će klima-uređaji morati da budu uklonjeni sa fasade Vlade Srbije ili sa zgrada u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Ipak, najveću pažnju javnosti privuklo je ukidanje plaćanja korverzije za pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, koja bi trebalo da označi završetak svojinske transformacije u Srbiji i izlazak iz komunizma, kako kaže Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. 

 

U intervjuu za Bloomberg Adriju je objasnio da je knjigu "Pravci razvoja političkog sistema socijalističkog samoupravljanja" Evdarda Kardelja, tokom skupštinske rasprave o Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, poklonio poslanici desničarske partije Dveri kako bi je podsetio ko je tvorac koncepta društvene svojine nad zemljištem za koji se opozicioni poslanici i dalje zalažu.

- Opozicija vas je u Skupštini Srbije optužila da se država odriče potencijalnih javnih prihoda u korist pojedinih firmi i tajkuna. Zašto je ukinuta konverzija i šta se time postiže?

Plaćanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu nigde nije postojalo osim u Srbiji. Postojalo je jedno vreme u BiH, ali je ukinuto. Konverzija sama po sebi ne daje nikakve efekte. Taj institut je posledica političke ujdurme i obračuna sa pojedinim privrednicima. To je dokaz da država ne treba da donosi zakone kako bi se obračunavala sa privrednicima, kao što ne treba da donosi zakone u korist privrednika. Ona treba da donosi zakone tako da kreira dobro poslovno okruženje da firme mogu da rade.

Da je konverzija bila uspešna, imali bismo bolje rezultate od ovih 3,6 milijardi dinara, koliko je naplaćeno za 12 godina. Država nema razloga da ima institut koji koči razvoj i ne donosi prihode u budžet. Da koči razvoj, reći će vam sve kompanije u PKS, Američkoj privrednoj komori, Savetu stranih investitora i svi koji se bave privredom.

Privatni interes kompanija nadvladao državni?

- Zamereno vam je da je upravo zbog pritiska tih kompanija privatni interes kompanija nadvladao državni interes jer kada je donet Zakon o konverziji 2015. godine, procenjeno je da će država od konverzije prihodovati oko 1,4 milijarde evra. Šta kaže vaša računica, koliko će prihodovati država od ukidanja konverzije, šta to znači za privredu i u krajnjem kako će se odraziti na tržište nekretnina?

Nažalost, pošto se kod nas sve politizuje, i institut konverzije se politizuje. Na tih 5.000 lokacija koje su zarobljene zbog konverzije može da se izgradi 15 miliona kvadrata. Ako se uzme da je 700 evra prosečna cena izgradnje, imate 10,5 milijardi evra, koje stoje i mogu da budu deo prihoda BDP-a. Ako se dalje uzme u obzir da je prosečna cena kvadratnog metra 1.500 evra, dolazi se do brojke od 22,5 milijardi evra, koliko bi bio promet na tržištu nekretnina od izgrađenih kvadrata. Dalje, država bi naplatila porez na dobit pravnih lica oko 12 milijardi evra, porez na promet 1,2 milijarde evra, PDV više od dve milijarde evra…

- Kada govorite o 5.000 zarobljenih lokacija, koje su to lokacije i koje firme na njima polažu pravo korišćenja?

Konverzija je 2009. godine uvedena za firme iz stečaja i iz privatizacije. Najveći broj lokacija pripada kompanijama u stečaju. Takođe, deo lokacije pripada PIK-ovima u Zemunu, Busijama, Ugrinovcima, gde je opština Zemun za 5.000 maraka prodavala placeve ljudima pa su oni tamo sagradili kuće. Niko od njih ne može da se legalizuje jer ne može da se završi konverzija tih preduzeća.

- Kako će firme koje su u stečaju da ožive te lokacije i započnu gradnju?

Postoji veliki broj zarobljenih lokacija na kojima ništa ne može da se uradi jer stečajni upravnici ne mogu da urade konverziju. U stečajnu masu ne može da se stavi pravo, već samo imovina. Sada će moći da urade konverziju, unesu vlasništvo u stečajnu masu i u dogovoru sa poveriocima prodaju te lokacije iz kojih će da se u prvom redu naplate radnici, poverioci i da se ti stečajevi konačno završe.

Depositphotos

 

Često govorim o Pirotu, gde u centru grada postoji lokacija za intermodalni terminal pored železničke stanice koja je pola vlasništvo grada Pirota, a pola auto-prevozničko preduzeće koje je u stečaju. Grad ne može da otkupi drugu polovinu iako imaju pravo preče kupovine samo zato što stečajni upravnik ne može da sprovede konverziju.

Imali smo takođe primer opštine Ćuprija, koja je imala prihod od konverzije 18.000 dinara za 12 godina. Ukidanje konverzije će omogućiti da se oslobodi zarobljeni potencijal srpske privrede i da se končano oslobodimo zabluda iz prošlosti da uvek treba prevaliti teret na privredu jer samo ona može da plati. To je velika greška. Privredu treba pospešivati.

Neki su hteli, ali nisu znali kako da plate

- Bilo je privrednika koji su hteli da plate konverziju, ali nisu znali kako. Kako je moguće uvesti neku obavezu koja je nenaplativa?

Lokalne samouprave to jednostavno nisu znale da urade i procedure su trajale šest - sedam godina. Philip Morris osam godina radi konverziju, jer niko nije znao da im obračuna koliko novca treba da uplate. Pri tom, Philip Moris nije kupio fabriku duvana u Nišu za male pare. Od jedne direktorke iz ove kompanije smo na javnom slušanju ovog zakona čuli da ta kompanija ne može osam godina da realizuje investiciju od 800 miliona evra zbog konverzije. Takođe, zbog konverzije kompanija Atlantic čeka godinu ili dve da investira u novu fabriku za proizvodnju "smokija".

- Ali ako je već uvedena, zašto nije maksimalno pojednostavljena procedura kako bi bila sprovedena do kraja zarad pravne sigurnosti  i jednakosti svih pred zakonom?

Od početka smo imali nedoslednu primenu i nemogućnost da se konverzija sprovede. U septembru 2009. godine se donosi odluka o plaćanju konverzije, a u novembru se zaključkom vlade NIS oslobađa plaćanja konverzije.

- Na osnovu čega je NIS izuzet?

Tumačili su da je ugovor o prodaji iznad zakona, što nije tačno. Dakle, NIS može da se oslobodi plaćanja konverzije na 4.000 lokacija zato što neko zove i urgira za NIS, a pričaju nam kako ne može neko drugi da bude oslobođen plaćanja.

Osim toga, 94 odsto konverzija je urađeno za nula dinara zato što je Zakonom o konverziji iz 2015. uvedeno da se za zemljište pod objektom i zemljište za redovnu upotrebu ne plaća konverzija. Većina kompanija je uspela da dokaže da su im pristupni putevi i parkinzi služili za redovnu upotrebu, ali su na dokazivanje toga gubili po godinu ili dve. Da taj institut daje rezultate, mogli bismo da pričamo kako da ga uprostimo. Pokušali smo da budemo efikasniji 2015, kada smo doneli poseban zakon pa se pokazalo da ne funkcioniše.

Depositphotos

 

Imali smo jednu firmu na javnom slušanju koja je rekla da ima problem da sprovede konverziju, a jedan poslanik opozicije ju je pitao šta vam je problem da sačekate dve godine. Predstavnik te firme je rekao da ne može da ubedi centralu u inostranstvu zašto investicija od 500 miliona evra čeka. Bilo je i poštenih poslanika koji su rekli ovde ćemo izgubuti pare, doduše pare koje ne možem da naplatimo, ali ćemo dobiti mnogo više.

Čemu institut koji ne donosi rezultate. Mi ćmo sa ovim obezbediti mnogo veće prihode. Samo jedna lokacija će doneti 30 miliona evra kroz porez i doprinose zaposlenima koji rade na toj lokaciji.

- Koliku korist će imati Luka "Beograd", koja je u stečaju, ili njeni poverioci, ako je kupljena za 40 miliona evra i dobija besplatno oko 200 hektara u centru Beograda?

Svi pričaju o Luci "Beograd", a ona nije ni probala da radi konverziju, jer ne postoji urađen urbanistički plan. A i kada bismo uradili urbanistički plan, nisam siguran da bi oni tamo uopšte platili konverziju ili bi možda bila zanemarljivo mala jer je svo zemljište ispod objekata i za redovnu upotrebu.

Ako je neko posumnjao te 2009. da je bilo zloupotreba u privatizaciji Luke "Beograd", imali su krivični zakon i po tom propisu su mogli to da rešavaju, a ne da naprave zakon koji će da blokira mnoge loakcije. Kada su 2009. sve zemlje donosile propise i pospešivale građevinsku industriju jer je to bio početak velike krize na tržištu nekretnina, mi smo tada doneli propis koji je zaustavio građevinsku industriju. Vreme je da sa tim završimo i vreme je da mi kao vlada omogućimo dobre uslove da se privreda razvija, investira i gradi, a ne da kočimo investiranje.

Tek što je usvojen, zakon ide na Ustavni sud

- Opozicione stranke su najavile da će podneti Ustavnom sudu zahtev za ocenu ustavnosti Izmena zakona o planiranju i izgradnji, čiji je sastavni deo ukidanja konverzije. Da li će to usporiti okončanje svojinske transformacije u Srbiji?

To je njihovo pravo. Oni pogrešno tumače odluku Ustavnog suda iz 2013. godine koja je doneta u specifičnom slučaju kada su dati popusti za plaćanje konverzije. Ustavni sud je jasno rekao ukoliko ste doneli odluku da naplaćujete konverziju, ona mora biti svima naplaćena po tržišnoj ceni. Vaše je pravo da li ćete je naplaćivati ili nećete. Zato je 2015. godine donet Zakon o konverziji prema kome se naknada obračunava tako što se od tržišne cene oduzima vrednost zemljišta pod objektom i za redovnu upotrebu da bi se ispoštovala odluka Ustavnog suda i da bi se smanjila cena po kojoj se plaća konverzija.

- Šta će biti sa onima koji su platili konverziju?

Oni su platili prema zakonu koji je tada važio. Naš Ustav nije poznavao institut privatnog vlasništva na građevinskom zemljištu do 2006. godine. Konverzija prava korišćenja u pravo svojine je postojala od tada kada je promenjen Ustav pa do 2009. godine, ali se nije plaćala. Šta ćemo sa onima koji su besplatno konvertovali pravo korišćenja u vlasništvo u tom periodu od 2006. do 2009. godine?

Sajmu nije mesto u gradu

- Dok s jedne strane država omogućava privatnim kompanijama da besplatno steknu vlasništvo na zemljištu, s druge strane se uknjižila kao vlasnik Beogradskog sajma. Zbog čega javno preduzeće Beogradski sajam više nema pravo korišćenja tih zgrada i zemljišta?

Sudskom presudom je utvrđeno da je država vlasnik Sajma. Sajmu tu nije mesto. Kada je građen pedesetih godina, to je bila periferija Beograda. Inače, sajmovi se svuda grade na periferijama gradova. Postoji odluka od 15. januara 2008. gde se ceo Sajam proglašava spomenikom kulture, pa se potom 22. januara ova odluka poništava, zatim u martu sledeće godine sledi odluka de se samo Hala 1 proglašava spomenikom kulture. Sada nas prozivaju oni koji su takvu odluku za Sajam doneli. Hala 1 će biti sačuvana i biće naknadno odlučeno da li će biti namenjena za sport ili kulturu. Što se tiče Sajma, to je zemljište koje treba iskoristiti za potpuno drugu namenu.

Depositphotos

 

- Hoće li se na mesto sadašnjeg Sajma proširiti Beograd na vodi?

 To je moguće, ali ne znači da će tako biti. Sajam nema veze sa konverzijom. Novi sajam će biti pored nacionalnog stadiona i tamo ćemo uraditi prugu od Zemun Polja koja će povezati centar Surčina, EXPO, nacionalni stadion i Aerodrom "Nikola Tesla". Do kraja godine će biti gotov projekat za laku železnicu i od naredne godine počinjemo da gradimo.

- Vlada je kroz Izmene zakona o planiranju i izgradnji nacionalne parkove stavila pod svoju nadležnost. Zbog čega?

Ne želimo da dozvolimo da opštine rade urbanizam i prave haos u tim parkovima, a da mi budemo odgovorni. Ovako mi donosimo planove i mi smo odgovorni. Budite uvereni da ću sprovesti međunarodne arhitektonske konkurse za uređenje svakog nacionalnog parka. Niko nije protiv gradnje, ali to mora da bude sa merom. Ljudi tu dolaze u prirodu. Kada odete u St. Moritz, imate izgrađene objekte, ali se zna kako i šta se gradi.

Bez klima na fasadama u centru Beograda

- Na koji način će biti zaštićena kulturna dobra?

Nikada više zaštite objekata kulture nije bilo nego u ovom zakonu. Bilo je situacija da pri izradi urbanističkih planova zavodi kažu da hoće da zaštite neki objekat, ali često budu preglasani. Sada smo uveli obavezu da prilikom izrade plana zavod može da traži da se uradi studija zaštite nepokretnih dobara na području izrade plana. Niko ne može da ih preglasa. Tako ćemo zauvek da se rešimo toga da li se zgrada ruši ili ne, da li je pod zaštitom države ili ne.

Uveli smo čak i pravo da u zaštićenim kulturno-istorijskim celinama kao što je Kosančićev venac imaju pravo da i na zgradama koje nisu pod zaštitom države utiču na izgled fasade, a da se ne bi desilo da neko na Kosančićevom vencu napravi staklenu zgradu. Uveli smo pravo konzervatorskog nadzora da u svakom trenutku mogu da zaustave radove. Uveli smo obavezu investitorima da istog časa kada naiđu na arheološke iskopine moraju da prekinu radove i da finansiraju nadležni zavod da uradi iskopavanje. Propisane su velike kazne.

Takođe, sve javne institucije počev od Vlade Srbije moraće u roku od dve godine da uklone klima-uređaje sa svojih fasada, a u roku od pet godina to moraju da urade svi koji žive u zaštićenim kulturno-istorijskim celinama. U Knez Mihailovoj ulici i na Topličinom vencu nije mesto klima-uređajima na fasadama.

- Osam meseci uzastopno smo imali pad broja izdatih građevinskih dozvola i pad građevinske aktivnosti. Procenjuje se da će rast građevinarstva ove godine biti oko jedan odsto. Na koji način će novi zakon postaći građevinarstvo?

Mislim da će građevinarstvo ove godine imati veći rast od jedan odsto. Procedura izdavanja građevinskih dozvola sada će biti brža i efikasnija. Imali smo investitora koji je dobio 24 puta primedbe Sekretarijata i Ministarstva. Uveli smo da jednom date primedbe važe do kraja postupka i da onaj ko jednom da primedbu ne može da daje ponovo. To će ubrzati postupak izdavanja dozvola. Takođe, javna preduzeća, kada jednom daju uslove za građevinske dozvole, one važe do kraja, što će olakšati postupak. Uveli smo da informaciju o lokaciji investitor ne mora da uzima od države, već može od notara ili kompanije koja se bavi projektovanjem i za to ima licencu. Uveli smo čitav niz olakšica za sve objekte veće od 20.000 kvadrata da biraju da li će država ili lokalna samouprava da im izdaje dozvole. Sve to treba da doprinese povećanju broja izdatih dozvola.

- Šta u pogledu zelene gradnje donosi ovaj zakon?

Poslanici stranaka koje se zalažu za ulazak Srbije u EU su bili protiv ovog zakona za koji smo dobili podršku EU i koji je usklađen sa direktivama EU. Uveli smo princip zelene gradnje i jedna smo od malobrojnih evropskih zemalja koje su to učinile. Svi objekti preko 10.000 kvadrata moraju da se rade kroz sertifikate zelene gradnje. Uveli smo obavezu da ne može da se proda nekretnina bez energetskog pasoša. Kada je reč o starim zgradama, ostavili smo rok od pet godina za pravna lica i deset godina za građane, s tim što te studije plaćaju lokalne samouprave. Uveli smo obaveznost elektropunjača u rezidencijalnim i poslovnim zgradama, kao i na pumpama.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar