Kamate rastu, a privreda se zadužuje sve više

Kreditna aktivnost u Srbiji ostala je snažna i tokom drugog tromesečja, čak snažnija nego u prvom, a iza ukupnog rasta posebno se izdvaja sve veće zaduživanje privrede. Kompanije su uzimale više novih kredita i za svakodnevno poslovanje i za investicije, i to uprkos rastu kamata i nešto strožim uslovima banaka.

Krediti privredi su u junu porasli za 11,7 odsto međugodišnje, a samo u drugom kvartalu su povećani za 67,5 milijardi dinara. Rast se potpuno odnosio na privredna društva, čije je zaduženje povećano za 89,8 milijardi dinara. Zaduživanje je još izraženije ako se fokusiramo isključivo na nove plasmane.

"Kombinacija većih potreba kompanija za finansiranjem tekućeg poslovanja i novih ulaganja glavni je razlog jačanja kreditne aktivnosti. Važno je, međutim, što rast nije koncentrisan samo na kredite za likvidnost. Kada se kompanije zadužuju prvenstveno za obrtna sredstva, to ponekad može ukazivati na probleme sa novčanim tokovima. Ali kada istovremeno snažno rastu i investicioni krediti, to govori da značajan deo privrede ulazi u novi ciklus ulaganja - u opremu, objekte, tehnologiju i proširenje kapaciteta. Takav trend uklapa se i u širu sliku solidnog privrednog rasta u Srbiji", objašnjava za Bloomberg Adriju Veljko Mijušković, profesor Ekonomskog fakulteta.

Banke su privredi od aprila do juna odobrile 436,4 milijarde dinara novih kredita, odnosno 27,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U celom prvom polugodištu 2026. novi krediti privredi dostigli su 725,5 milijardi dinara, što je 14,4 odsto više nego godinu ranije, pokazuju izveštaji Narodne banke Srbije (NBS) o kreditnoj aktivnosti i inflaciji.

Iza polugodišnjeg preseka, međutim, kriju se dva prilično različita kvartala, odnosno trenda. U prva tri meseca privredi je odobrena 289,1 milijarda dinara novih kredita, što je bilo 1,1 odsto manje nego godinu ranije, a već u drugom tromesečju dolazi do snažnog ubrzanja: više od 60 odsto svih novih kredita iz prvog polugodišta odobreno je od aprila do juna.

Privreda se ne zadužuje samo zbog likvidnosti

Tokom drugog tromesečja krediti za likvidnost i obrtna sredstva povećani su za 39,9 milijardi dinara, dok su investicioni krediti porasli za gotovo isti iznos - 38,4 milijarde dinara. Iako krediti za likvidnost i obrtna sredstva i dalje imaju najveći udeo u ukupnim kreditima privredi: 48,3 odsto u junu, naspram 43,2 odsto u korist investicionih, ovi drugi ipak rastu brže. Njihov međugodišnji rast ubrzao je na 14,6 odsto, dok su krediti za likvidnost i obrtna sredstva međugodišnje porasli za 12,5 odsto.

"Krediti za likvidnost uglavnom finansiraju sadašnje, dok investicioni krediti finansiraju buduće poslovanje. Ako kompanija pozajmljuje da kupi novu proizvodnu liniju, izgradi objekat, automatizuje proces ili poveća kapacitete, ona očigledno očekuje da će joj buduća tražnja omogućiti da tu investiciju otplati. Zato rast investicionih kredita možemo tumačiti i kao određeni pokazatelj poslovnog optimizma. Naravno, kvalitet tog zaduživanja zavisi od toga da li će investicije zaista povećati produktivnost i prihode", kaže Mijušković.

Promena se vidi i kod novih plasmana. Dok su u prvom tromesečju krediti za likvidnost i obrtna sredstva činili oko dve trećine novih kredita privredi, a investicioni 21 odsto, u drugom kvartalu njihov odnos se promenio. Na likvidnost i obrtna sredstva odnosilo se 58 odsto, a na investicije 28 odsto.

Najveći deo rasta povukla manja preduzeća

Važan doprinos kreditnom zamahu daju mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP). Na njih se odnosilo gotovo dve trećine ukupnog povećanja kredita privredi tokom drugog tromesečja. Njihov udeo u ukupnim kreditima privredi dostigao je 60,7 odsto u junu, a međugodišnji rast njihovog zaduženja ubrzao je na 12,6 odsto.

Prisustvo MMSP je posebno izraženo kod investicionog finansiranja: tokom drugog kvartala odobreno im je tri petine novih investicionih kredita, kao i nešto manje od polovine novih kredita za likvidnost i obrtna sredstva.

Kada se posmatraju delatnosti, najveće povećanje zaduživanja zabeleženo je kod kompanija iz oblasti nekretnina, građevinarstva i trgovine, dok su kreditne obaveze smanjene jedino u sektoru saobraćaja i energetike.

"Činjenica da gotovo dve trećine novoodobrenih kredita odlazi mikro, malim i srednjim preduzećima veoma je značajna, jer upravo ona predstavljaju najširi deo domaće privrede. To pokazuje da kreditna aktivnost nije rezervisana samo za nekoliko velikih kompanija, već da se finansiranje širi kroz privredu. Za MMSP je bankarski kredit posebno važan jer ona imaju mnogo manje mogućnosti od velikih kompanija da se finansiraju emisijom obveznica, akcija ili na međunarodnom tržištu kapitala", pojašnjava sagovornik Bloomberg Adrije i dodaje:

"Kod nekretnina bih bio nešto oprezniji u tumačenju. Snažna kreditna aktivnost govori da u tom sektoru i dalje postoji značajna investiciona aktivnost i očekivanje tražnje, ali istovremeno pokazuje da je deo kreditnog rasta koncentrisan u sektoru koji je veoma zavisan od cena nekretnina i finansijskih uslova. Zato bi za strukturu privrednog rasta bilo još povoljnije da u narednom periodu vidimo snažno investiciono kreditiranje i prerađivačke industrije, izvoznika, tehnoloških kompanija i drugih sektora koji neposredno povećavaju proizvodne kapacitete i produktivnost Srbije."

Krediti rastu uprkos strožim uslovima

Snažna tražnja privrede posebno dolazi do izražaja kada se pogleda šta se istovremeno događalo sa uslovima zaduživanja. Prosečna kamatna stopa na nove dinarske kredite privredi povećana je tokom drugog tromesečja za 0,4 procentna poena, na 7,1 odsto u junu. Kod investicionih kredita iznosila je 8,9 odsto, a kod kredita za obrtna sredstva 6,8 odsto.

Poskupeli su i evro i evroindeksirani krediti privredi, kod kojih je prosečna kamata u junu dostigla 5,1 odsto, odnosno 0,3 procentna poena više nego na kraju prvog tromesečja.

Uz to, banke su tokom drugog kvartala pooštrile standarde za odobravanje svih vrsta kredita privredi. Ipak, prema rezultatima ankete NBS, tražnja kompanija nastavila je da raste i za dinarskim i za devizno indeksiranim kreditima, pri čemu su potrebe za finansiranjem obrtnih sredstava i investicija podjednako doprinosile njenom povećanju.

Dakle, zanimljivo je da do povećanja kreditne aktivnosti nije došlo zato što je zaduživanje postalo jeftinije ili su banke olabavile kriterijume. Naprotiv, kompanije su bile spremne da se zadužuju više i pod nešto nepovoljnijim uslovima.

 

Prema rečima Mijuškovića, za ovu tendenciju postoje barem dva razloga.

"Prvo, potreba za finansiranjem je trenutno dovoljno velika da nadjačava negativan efekat skupljeg novca. Kompanija ne odustaje automatski od investicije zato što je kamata nešto viša. Ako očekuje da će nova oprema ili proširenje kapaciteta doneti prinos veći od troška kredita, ona će se i dalje zadužiti. Drugi razlog je što firme ne mogu beskonačno da odlažu investicije. Oprema zastareva, proizvodni kapaciteti moraju da se proširuju, a automatizacija postaje sve važnija zbog nedostatka radne snage i rasta zarada. S druge strane, rast kredita za obrtna sredstva može delimično odražavati i veće nominalne potrebe poslovanja - kompanijama je jednostavno potrebno više novca da finansiraju isti poslovni ciklus nego pre nekoliko godina. Zato rast kreditiranja jeste pozitivan signal, ali treba pratiti i kvalitet tih kredita i sposobnost kompanija da ih servisiraju."

Zasad, veće zaduživanje nije praćeno ni pogoršanjem otplate. Udeo problematičnih kredita privrede u junu ostao je na niskih 1,4 odsto, dok je kod privrednih društava smanjen sa 1,6 odsto u martu na 1,5 odsto.