Ukidanje konverzije oslobađa 5.000 lokacija, ali po koju cenu?

Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu u Srbiji više se neće plaćati, čemu se oštro usprotivio Savet za borbu protiv korupcije. To praktično znači da vlasnik IMT u Novom Beogradu više nema prepreka u nameri da sruši fabriku i na njenom mestu sagradi stambeni kompleks. Isto važi za Luku Beograd, Beogradsku industriju piva, Deltu na Autokomandi i sve one vlasnike privatizovanih preduzeća koji su trebali da plate milionske iznose za sticanje vlasništva na građevinskom zemljištu, ako žele da ugase delatnost i promenu namene tog prostora. 

Odluku o ukidanju konverzije donela je pre nekoliko dana Vlada Srbije usvojivši Predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji, koje između ostalog predviđaju ukidanje konverzije za zemljište uz nadoknadu. Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji se za ukidanje plaćanja konverzije zalagao i kada je bio zamenik gradonačelnika Beograda, smatra da Zakon o konverziji zemljišta nije doneo nikakvu korist Srbiji.

Zarobljeno 5.000 lokacija za gradnju

Izračunao je da je ukupna korist za 13 godina njenog postojanja bila 31 milion evra, a zarobljeno je oko 5.000 lokacija za gradnju. Oslobađanje lokacija i otvaranje prostora za gradnju oko 15.000 kvadratnih metara trebalo bi da podstakne građevinsku aktivnost koja je prošle godine imala pad od 11 odsto. Prema postojećem zakonu, 90 odsto svih konverzija je urađeno bez naknade. Ovo su bili njegovi argumenti za ukidanje konverzije. Tokom trajanja javne rasprave naglašavao je i to da je plaćanje ove naknade upravo uvedeno zbog Luke Beograd. Prema njegovim rečima, oni koji su prodavali preduzeća u privatizaciji hteli su da operu svoju savest i da onima kojima su prodali firme izmisle još jednu obavezu. Kao što je poznato, biznismen Milan Beko, tadašnji vlasnik Luke Beograd, pre uvođenja konverzije planirao je da na 96 hektara lučkog zemljišta podigne grad na vodi, preteču Beograda na vodi. 

Vlada Srbije je, prema oceni Saveta za borbu protiv korupcije, prilikom usvajanja Predloga zakona znala ili morala znati da je sporna odredba, kojom se ukida naknada za konveziju za privilegovane kategorije osoba, protivna javnom interesu i da je Ustavni sud Srbije to ranije već jednom proglasio neustavnim i protivpravnim načinom sticanja svojine.

Ukoliko Vlada ne poništi tu odluku, već predloži Skupštini Srbije usvajanje te izmene zakona Savet će, kako je navedeno u saopštenju, blagovremeno upozoriti sva privredna društva da bi njihovo sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu, bez naknade, bilo protivpravno i neodrživo.

Zemljište nije ulazilo u cenu preduzeća tokom privatizacije

Zemljište na kome se nalazi privatizovana imovina, koja je bila u državnoj, odnosno javnoj svojini, nije tržišno vrednovano, niti je bilo predmet prodaje, te sledstveno tome nije prodavano zemljište ispod objekata, niti je njegova vrednost mogla biti uračunata u kupoprodajnu cenu jer bi u suprotnom, da je obračunata protivvrednost zemljišta subjekata privatizacije, cena privatizacije bila višestruko veća.

"Svaki ozbiljan investitor je prilikom pribavljanja kapitala privrednog društva u postupku privatizacije, stečaja ili izvršenja znao da pravo korišćenja nije pravo svojine i da ne stiče svojinu na zemljištu", naveo je Savet.

Depositphotos

 

"Treba imati u vidu i vrednost građevinskog zemljišta koje bi predloženim Nacrtom bilo poklonjeno. Primera radi, ukoliko bi se, kako se najavljuje, privatizovao Beogradski sajam, koji se prostire na 11 hektara gradskog građevinskog zemljišta, ne računajući preostalih 11 hektara zelene površine, budući kupac postao bi vlasnik samo tog kapitala, a ne i građevinskog zemljišta čiju bi konverziju u pravo svojine morao da plati", naveo je Savet.

Dodao je da ukoliko bi Nacrt predloženog zakona postao zakonski tekst, odnosno ukoliko bi se ukinula naknada za konveziju, budući vlasnik Beogradskog sajma, bez ijednog uloženog dinara postao vlasnik i gradskog građevinskog zemljišta na kojem se nalazi Beogradski sajam, čija bi vrednost bila više desetina puta veća od vrednosti kupljenog kapitala.

Umesto predložene protivustavne odredbe Nacrta zakona o ukidanju naknade za konverziju, Savet smatra da bi intencija Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture trebala da bude da novim zakonskim rešenjima pospeši naplatu naknade za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, a ne da takvu naknadu ukida.

"Ne postoji takva građevinska industrija, niti njen trend rasta, kojim Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture predloženom odredbom Nacrta zakona, može opravdati ukidanje naknade za konverziju, niti takav javni interes kojim bi se mogao opravdati i nadomestiti  gubitak od više desetina milijardi evra za 5.000 lokacija, odnosno 15 miliona kvadratnih metara građevinskog zemljišta u kasi budžeta koje bi bilo poklonjeno navedenim privilegovanim kategorijama osoba, ukoliko bi se ukinula naknada za konverziju za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na gradskom građevinskom zemljištu", tvrdi Savet.   

Transparentnost: Zakon ni pet dana od usvajanja nije objavljen na sajtu Vlade

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija u svom saopštenju skreće pažnju da ni pet dana nakon što je navodno razmatran i usvojen Nacrt zakona na sednici Vlade, nije objavljen na sajtu vlade.

"To što je dosadašnji efekat konverzije slab nije argument, jer malo-malo pa se pojavi inicijativa da to bude besplatno, pa privrednici jednostavno čekaju. A tema je sporna i sa stanovišta upravljanja javnom imovinom, jer je sasvim sigurno da bi cena postignuta u vreme privatizacije za mnoga preduzeća bila znatno viša da su potencijalni kupci mogli da računaju na moguću konverziju, posebno ako je bez nadoknade, što je naročito bilo prisutno kod stečaja", navodi Transparentnost.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, takođe smatra da je katastrofalna odluka Vlade Srbije da predloži izmenu Zakona o planiranju i izgradnji, kojom se ukida naknada za konverziju. "To je katastrofa, ne samo zbog pravičnosti i gubljenja prihoda, već i zbog toga što Vlada Srbije ne može da shvati da se pravila ne menjaju u toku igre", rekao je Savić agenciji Beta.

Depositphotos

 

Savić je rekao da korisnicima takvog zemljišta treba dozvoliti da ga koriste dok fabrika koju su kupili u privatizaciji radi, a ako se ugasi, zemljište staviti na licitaciju i omogućiti da ga kupi onaj ko ga najviše plati.

Dodao je da promena namene zemljišta mora podrazumevati tržišnu naknadu, a da čak nije siguran da li treba predvideti mogućnost da, u slučaju da dva zainteresovana kupca za to zemljište na licitaciji ponude istu cenu, prednost treba dati onom ko je do tada koristio zemljište.

Vladina politika nije pravedna

Smatra da je politika ukidanja naknade loša jer biznismeni u privatizaciji nisu platili zemljište, a neki su kupovali firme samo da bi ih ugasili i koristili atraktivne lokacije za gradnju stanova.

Vladina politika, kako je rekao, nije pravedna i iz razloga što su neki platili naknadu za konverziju, mada je i to smešan novac, ali im verovatno neće biti vraćen. "Sadašnja vlast optuživala je bivšu vladu da je omogućila pljačkašku privatizaciju, a sada je i sama za to optužena od opozicije i bivše vlasti", rekao je Savić.

Umesto da, kako je rekao, vlast ispravi greške prethodne, ona nastavlja da radi u interesu pojedinaca u čijim džepovima će završiti novac građana koji je trebalo da se nađe u budžetu Srbije.

Zašto je uvedena konverzija

Relikt iz socijalizma, pravo korišćenja državnog zemljišta koje su imale firme i fizička lica u bivšim jugoslovenskim republikama, odmah nakon prelaska u novi sistem prevedeno je u vlasništvo. U Srbiji se, međutim, tek 2009. godine, kada je privatizacija već bila u zenitu, prvi put u Zakonu o planiranju i gradnji pominje mogućnost konverzije tog prava u svojinu.

Vlada Mirka Cvetkovića je, želeći da ispravi nepravde načinjene u privatizaciji, uvela obavezu da vlasnici privatizovanih preduzeća, ukoliko ugase proizvodnju i žele da zemljište koristi za izgradnju komercijalnih sadržaja, moraju da plate državi naknadu do pune vrednosti tog zemljišta, jer niko od njih nije kupio zemljište, već firmu i fabriku.

Prema tadašnjem zakonu o planiranju i izgradnji, istu obavezu imali su investitori kojima su placevi svojevremeno besplatno ustupljeni na korišćenje, a na njima ništa nisu sagradili do 2003. Među prvima je konverziju od 750.000 evra platilo građevinsko preduzeće Napred za parcelu u Novom Beogradu, koja mu je devedestih godina ustupljena na besplatno korišćenje.

Ubrzo se pojavila dilema da li su vlasnici privatizovanih preduzeća sa fabrikama kupovali i zemljište na kome su sagrađene, jer su često parcele više vredele nego sama preduzeća.

Ustavni sud je ocenio pravo korišćenja na građevinskom zemljištu stečenom u privatizaciji, stečaju ili izvršnom postupku može konvertovati u pravo svojine plaćanjem tržišne cene zemljišta. Ministarstvo građevinarstva, u vreme kada je Zorana Mihajlović bila na njegovom čelu, donelo je 2015. godine poseban Zakon o konverziji. Tada su izašli sa procenom da tržišna vrednost 5.310 hektara građevinskog zemljišta, koje je trebalo da bude predmet konverzije uz naknadu za preduzeća kupljena kroz privatizaciju ili stečaj, iznosi 1,4 milijarde evra.

Zagovornici ukidanja konverzije su se pak najčešće pozivali na praksu zemalja u regionu, Sloveniji i Hrvatskoj, koje su izvršile konverziju prava korišćena u pravo svojine bez naknade i za privredu i za građane. Argument im je bio i to da Ustavni sud nije zabranio da se naknada ukine.