Burnham ide kod Trumpa po 'patriot' za Ukrajinu pred zimu

Britanski premijer Andy Burnham rekao je da on i drugi evropski lideri planiraju da sledećeg meseca otputuju u SAD kako bi izvršili pritisak na predsednika Donalda Trumpa da omogući Ukrajini pristup delu američkih zaliha raketa za sisteme protivvazdušne odbrane "patriot" uoči zime.

 

"Radujem se odlasku u Njujork u septembru", rekao je Burnham u intervjuu za Bloomberg u Kijevu u ponedeljak uveče, aludirajući na predstojeće zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. To bi bilo njegovo prvo putovanje u SAD otkako je postao premijer.

"Još nisam potpuno potvrdio detalje, ali verovatno ću ići, posebno nakon današnjeg razgovora", rekao je. "Odlazim danas i prilično dobro znam šta treba da uradim u narednih nekoliko nedelja."

Burnham je to rekao tokom svoje prve međunarodne posete otkako je postao premijer, nakon što je prvi put predsedavao sastanku saveznika Ukrajine i održao bilateralni sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Zelenski je više puta apelovao na evropske zemlje i SAD da pomognu Ukrajini da nabavi rakete-presretače za sisteme "patriot" i obnovi zalihe na vreme za zimu, kada se očekuje da će Rusija ponovo pojačati napade na energetsku infrastrukturu. Presretači za sistem "patriot" predstavljaju najmoćnije oružje za obaranje ruskih krstarećih i balističkih raketa.

Burnham je rekao da je iz Ukrajine otišao "vrlo optimističan" da je problem sa kojim se ta zemlja trenutno suočava u odbrani od ruskih balističkih raketnih napada, zbog nedovoljnih zaliha presretača, moguće rešiti.

On je rekao da evropski lideri razmatraju mogućnost održavanja još jednog sastanka "Koalicije voljnih" tokom zasedanja Generalne skupštine UN, sa ciljem da obezbede američke presretače, kao i zalihe iz drugih zemalja.

"To bi, čini se, bio najverovatniji pravac daljeg delovanja", rekao je Burnham. "Još nije potvrđeno, ali deluje da je većina ljudi razmišljala u tom smeru."

On je naglasio da Velika Britanija ne koristi rakete "patriot" koje su potrebne Ukrajini, ali da druge evropske zemlje moraju da učine više.

"Postoje i drugi akteri koji bi mogli da pomognu, a na koje imamo uticaj", rekao je Burnham. "Rešenje će verovatno uključivati mnogo različitih slojeva i mnogo pregovora."

'Teška stvar'

Trump je odustao od ranijeg obećanja da će Ukrajini obezbediti presretače ili omogućiti Kijevu da proizvodi rakete za američke sisteme protivvazdušne odbrane "patriot". Rat u Iranu takođe je ozbiljno smanjio globalne zalihe tih raketa, što je dovelo do kašnjenja u isporukama i učinilo saveznike manje spremnim da ih ustupe Kijevu.

Trump je u julu rekao novinarima da još nije odobrio zahtev Ukrajine da proizvodi rakete "patriot".

"Razgovaramo o tome, ali teško je ustupiti takvu vrstu tehnologije", rekao je tada.

Burnham je, nasuprot tome, preduzeo konkretne korake kako bi Ukrajini omogućio pristup strogo čuvanoj britanskoj vojnoj tehnologiji.

Bloomberg

 

Britanski premijer omogućiće Ukrajini pristup poverljivim informacijama o britanskim komponentama za raketu dugog dometa SCALP, čime će Kijevu biti omogućeno da krstareću raketu sklapa u Ukrajini.

Zelenski je u ponedeljak uveče, nakon razgovora sa Burnhamom, objavio da Ukrajina ceni to što Velika Britanija ne menja svoj kurs – "punu podršku Ukrajini i našoj odbrani".

"Zahvalan sam premijeru Andyju Burnhamu što je svoju prvu posetu inostranstvu odlučio da posveti upravo Ukrajini, na godišnjicu obnove naše nezavisnosti.

 

 

Naše partnerstvo sa Velikom Britanijom posebno je važno za Ukrajinu – izgradili smo do sada nezabeleženo snažan i prijateljski dijalog."

Zelenski je u subotu rekao novinarima da za zimu pokušava da obezbedi 300 raketa "patriot". Ranije je rekao da bi Ukrajina preživela zimu ukoliko bi uspela da kupi pet odsto američkih zaliha tih raketa, dok bi kupovina deset odsto tih zaliha omogućila Kijevu da uništi sve ruske balističke rakete.

Ukrajina se već suočava sa talasom ruskih balističkih napada, koji dovode do sve većeg broja poginulih među civilnim stanovništvom.

Prema podacima Misije Ujedinjenih nacija za praćenje ljudskih prava u Ukrajini, najmanje 437 ukrajinskih civila poginulo je u julu 2026. godine, što je 30 odsto više nego godinu dana ranije. U avgustu je bilo nekoliko ruskih napada sa velikim brojem civilnih žrtava – 15 ljudi poginulo je u napadu balističkim raketama na Kijev u četvrtak, dok je 16 osoba stradalo u napadu dronom na tržni centar u Krivom Rogu u petak.                    

Ukrajina ulazi u novu zimu sa sve manjim zalihama raketa "patriot", dok Rusija pojačava proizvodnju i napade na energetsku infrastrukturu. Istovremeno, Kijev uzvraća udarima na ruske rafinerije i gasna postrojenja, a Evropa pokušava da obezbedi dodatno naoružanje u trenutku kada podrška Vašingtona više nije izvesna. Da li rat ulazi u novu, još više iscrpljujuću fazu i ko trenutno ima više vremena na svojoj strani? O tome je u emisiji Connect Marija Jevtić razgovarala sa Dragoslavom Rašetom, istraživačem u "Novom trećem putu". Ukrajina pred zimu traži oko 300 raketa "patriot", dok je rat sa Iranom dodatno iscrpeo globalne zalihe presretača. Rašeta ukazuje da su pre dve godine SAD kompanije Lockheed Martin i Raytheon godišnje proizvodile oko tri stotine raketa presretača, odnosno ukupna godišnja proizvodnja iznosila je otprilike "onoliko koliko Ukrajina traži".  "Od početka rata taj broj je udvostručen, dok ove dve kompanije planiraju da do kraja dekade dostignu proizvodnju od približno 2.000 raketa godišnje. Svakako, za Ukrajinu to predstavlja problem, jer je globalna potrošnja i potražnja izuzetno velika. Pre svega, SAD i njihovi bliskoistočni saveznici, zajedno sa Izraelom, ispalili su veliki broj raketa tokom sukoba sa Iranom. S druge strane, američka Indo-pacifička komanda mora da održava određene zalihe za slučaj da sukob sa Kinom ili Severnom Korejom postane vruć", pojašnjava Rašeta.  Dodaje da je zbog toga "logično" zašto je Ukrajina trenutno usredsređena "gotovo isključivo" na rakete za sistem "patriot", jer već raspolaže dovoljnim brojem "patriot" baterija.  "Ostaje samo pitanje da li će ona uspeti, s obzirom na to da je Rusija donekle smanjila familiju krstarećih i balističkih raketa koje proizvodi, fokusirajući se pre svega na modele koji su upotrebljivi, odnosno koji su dominantni u ratu u Ukrajini. Na taj način, Rusija donekle limitira kapacitet svoje ukupne nacionalne bezbednosti, ali sa ciljem da ostvari svoje interese u Ukrajini." Ruska ekonomija pokazuje sve više znakova da je pod pritiskom - rast je usporio, budžetski deficit raste, a veliki deo državne potrošnje odlazi na odbranu. Ipak, nema naznaka da je ruski predsednik Vladimir Putin spreman da ublaži svoje zahteve. Rašeta smatra da se obe države nalaze pod "snažnim pritiskom".  "S jedne strane, kada se ekonomija transformiše u ratnu ekonomiju, kao što je slučaj sa Rusijom, izlazak iz nje je veoma težak i može biti katastrofalan. Ako pogledamo istorijske primere, poput završetka Drugog svetskog rata i ekonomija imperijalnog Japana, Velike Britanije i nacističke Nemačke, videćemo da su one sve do samog kraja rata beležile solidan rast kada je reč o bruto domaćem proizvodu. Međutim, čim prestane potreba za proizvodnjom raketa, tenkova, vojne opreme i sličnih sredstava, a istovremeno postoji veliki nedostatak radne snage, niska produktivnost i odmetnutost Rusije od svetskih finansijskih i ekonomskih tokova, može uslediti veliki pad", ukazuje Rašeta.  Dodaje da zbog toga smatra da trenutno ekonomsko stanje dodatno stavlja Putina "uza zid" i "tera ga da ostane u ratu dok, ukoliko je moguće, ne ispuni svoje uslove, a koji predstavljaju potpuni poraz Ukrajine". S druge strane, ukazuje Rašeta, Ukrajina je prošla kroz jedan "nestabilan period" kada se vršila transformacija, odnosno premeštanje obaveza i bremena naoružanja Ukrajine sa uglavnom SAD na Evropu.  "Međutim, u prethodne dve godine, ako pogledamo finansijsku, vojnu i humanitarnu pomoć, više od 95 odsto nje dolazi iz Evropske unije, sem obaveštajnih podataka i određenih sofisticiranih sistema kao što su 'patriot' rakete." Rašeta zaključuje da zbog toga što su sada "mlađi partner", SAD više nemaju "toliko snažne mehanizme pritiska" na Ukrajinu da bi je primorale da prihvati bilo kakav prekid vatre ili primirje koje bi bio nepovoljno za Kijev. - Ceo razgovor možete pogledati u videu na početku teksta.

  

(Ažurirano izjavom Dragoslava Rašete, istraživača u ogranizaciji "Novi treći put".)